Cena i prinos kukuruza u Srbiji: "Kao da smo sami na belom svetu"

Nestašica kukuruza je posledica pre svega klimatskih promena. Iako je ishrana pšenicom bolja za stoku, ovakve situacije se u znatnoj meri mogu ublažiti, pre svega navodnjavanjem, što je neophodno, s obzirom da je ovo četvrto sušno leto u proteklih pet godina.

Već mesecima u Srbiji kukuruz je skuplji od pšenice iako je na međunarodnom tržištu drugačije, uobičajeno, odnosno obrnuto.

Iako bi trebalo da međunarodno tržište funkcioniše po principu spojenih sudova, to prema rečima agroekonomiste Žarka Galetina sada nije slučaj. Trenutno stanje nije video više od 20 godina koliko, kako kaže za N1, "prati situaciju".

"Ovih meseci kao da smo sami na ovom belom svetu i kao da naše tržište funkcioniše samo za sebe. Kukuruz može da bude skuplji od pšenice povremeno, iako se zna da je pšenica po pravilu skuplja jer ima veću proteinsku, glutensku vrednost... Kukuruz je skuplji i preko 30 odsto od pšenice", kaže Galetin.

On kaže da u proseku, Srbija godišnje izvozi od 2,5 - do 3 miliona tona kukuruza, što našu zemlju čini ozbiljnim izvoznikom na evropskom i svetskom nivou.

Cena kukuruza 20. avgusta je na fjučers (futures) tržištu na čikaškoj berzi bila 150 dolara za tonu, na MATIF-u u Parizu 187 evra, a na srpskom tržištu iznosila je 27,20 din/kg ili oko 230 evra po toni.

Prinos loš, kvalitet upitan, panika prisutna

Galetin kaže da za ovako nešto postoji par razloga. Ove godine očekuje izuzetno loš prinos sa neizvesnim kvalitetom. Ne zna se koliki će biti podbačaj, ali očigledno je da će biti značajan. Ono što se zna jeste da je zasađeno 2,7 odsto površina manje. Kako navodi, za sada nema problema sa prisustvom više aflatoksina od dozvoljenog, što je do sada bio čest slučaj.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić nije objasnio zašto je tačno došlo do rasta cena, ali je sam pad prinosa procenio na svega sedam do osam odsto.

“Pojavljuju se razne dezinformacije po medijima, iznose se katastrofalni scenariji da će Srbija ostati bez hrane. Od svih kultura o kojima pričamo i koje su aktuelne jedino je kukuruz podbacio u prinosu u odnosu na prošlu godinu i to nekih sedam do osam odsto", rekao je Glamočić u izjavi za medije.

Galetin kaže da su zbog navedenih razloga tržište zatvorilo, a kao primer navodi junski izvoz od 40.000 tona, što je mnogo manje od uobičajenih 100.000 – 150.000 tona.

Posledica cena je da ga izvoznici trenutno ne kupuju, odnosno da se ne ugovaraju nove količine. S druge strane, pojavljuju se stočari koji su panici zbog manjeg prinosa.

“Psihološki momenat ume da bude nezgodan na tržištu. Kada vlada neizvesnost, tada često nema elementarne tržišne logike, a zatim nastupa panika. Kao i ranije, kada nije bilo šećera i slično”, ističe Galetin.

On poručuje da će, ma kakav podbačaj se desio, prinos u najgorem slučaju biti pet miliona tona, dok su potrebe naše zemlje oko 4 miliona od čega 3,4- 3,5 miliona tona je za stočnu hranu, a ostalo ide u industrijsku preradu.

Galetin kaže da će Srbija zatvoriti unutrašnje bilanse i zbog toga što je stočarski fond devastiran, pa se sve manje kukuruza koristi za ishranu stoke.

Do pojačanja uvoza ne dolazi još uvek jer je situacija i u regionu slična, a da je Srbija dominantna kada se porede poljoprivredni kapaciteti država nastalih iz Jugoslavije.

“Kada bi sa dva pomnožili prinose svih zemalja Jugoslavije opet bi bilo manje nego u Srbiji”.

Ministar kao da nije čuo za navodnjavanje

Ministar poljoprivrede nedavno je za smanjen prinos kukuruza s pravom osudio sušu, na koju, kako smatra, Srbija nije mogla da utiče.

“Suša je nešto na šta mi nismo mogli da utičemo. Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom”.

S druge strane, suša, odnosno klimatske promene, ali i odsustvo mera protiv nje su po Galetinu glavni razlozi smanjenog prinosa kukuruza

“Kukuruz se smatra otpornom i žilavom biljkom. Ima dubok koren, veliku zelenu masu pa je fotosinteza intenzivna. Uključujući i 2025. od poslednjih pet godina, četiri su bile sušne. Tako je u 21. veku, dok je u 20. bila svaka 10. To je statistika i realnost”, kaže Galetin.

Koliko su važni količina i kalendar padavina

Kukuruzu je, kako ističe, tokom vegetacionog perioda potrebno u proseku 550-600 litara kiše po m2, a ove godine smo imali oko 250 litara kiše, odnosno bar duplo manje od optimalnih potreba za razvoj.

“U nekim delovima godina imali smo i višak padavina, ali raspored nije bio odgovarajući, a sa druge strane imali smo topao juni koji je imao tropske dane i noći, kada je osetljiv period. Visoke temeprature su spržile generativne organe. Kukuruz je imao lošu oplodnju. Imamo i mesta gde je bila dobra oplodnja i gde se kukuruz navodnjavao. Sada imamo nezavršene klipove, sa nedovoljnim brojem zrna, manje vode, loše oplođene. Loš prinos”, poručuje Galetin.

Za razliku od ministra poljoprivrede, Galetin smatra da čovek nije bespomoćan kada je u pitanju suša jer navodnjavati, kako kaže, nije teško.

Podseća da danas postoje sistemi koji rade na dugme, ali je problem što ih nema u Srbiji. Umesto toga imamo svega četiri do pet odsto zemlje pod zalivnim sistemima.

"Kod na su vodotokovi zapušteni. Kanal Dunav-Tisa-Dunav je trebalo da pokrije 510.000 hektara zemlje, ali je sada u dobroj meri zapušten. Osim velikog bačkog kanala od drugih nemamo koristi. To bi bio pravi posao za državu jer se radio o nacionalnom značaju. Da se stavi u funkciju kanalska mreža, da se pročisti i da imamo bar 100.000 hektara iskorišćenost te kanalske mreže”, navodi Galetin.

Ministarstvo poljoprivrede nije odgovorilo na pitanja koliko hektara pokriveno kanalima , kao i da li postoje neki planovi koji se tiču kanala.