"Čvrsto ćutanje" u vezi sa pomorom ribe u Raški i dalje traje

Prošle su skoro tri nedelje od pomora životinjskog i biljnog sveta reke Raške u Novom Pazaru, ali zvaničnih informacija o uzrocima i počiniocima i dalje nema.

O tome se, kako kaže Predrag Simonović, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu "tako čvrsto ćuti".

"Neverovatno. Većina informacija je nezvanična. Čuo sam da ribu nisu poslali na toksikološku analizu, već na mikrobiološku. Tako se ništa neće saznati", počinje Simonović, razgovor za portal N1.

On kaže da bi u škrgama mogli da se nađu tragovi, ali pod uslovom da su uzorci ribe uzeti odmah posle nesreće. Kako su ranije saopštili za N1, policija u Novom Pazaru je dobila prijavu i uzeti su uzroci, a sumnja se da je uzrok tečnost iz privatnih bazena koji se nalazi u neposrednoj blizini, Jacks bazeni, Pazarište, u koji dolaze Novopazarci na kupanje.

To bi verovatno značilo da je u pitanju hlor kojim se čiste bazeni, a velika količina može da bude i smrtonosna za ribe.

"Hlor sprži škrge, i ne mogu da usisavaju kiseonik iz vode. Ako bi se uradila histopatologija moglo bi se dosta saznati. Hlor čisti, odnosno ubija bakterije, ali i ostalo. Ako je bačen i počeo da ubija sve što je u reci, očigledno se radilo o velikoj količini", ocenjuje Simonović.

On kaže da su za ovakve slučajeve nadležni Ministarstvo zaštite životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, tužilaštvo u Novom Pazaru i policija.

Raduje ga što je Tužilaštvo naložilo istragu, jer je ovde radi i o delu protiv bezbednosti ljudi, pošti se sumnja da su u pitanju velike količine hlora.

"Kriminalno" je šta sudovi rade

On je odnos sudova u slučajevima kada dolazi do pomora riba opisao kao "kriminalan", ocenjujući da postoji jako loša praksa.

"Bio sam nekoliko puta veštak u sličnim situacijama. “Kriminalno” je šta sudovi rade sa tim i kako se odnose prema pomorima riba. Uglavnom su prvostepene presude protiv korisnika, a zagađivač se oslobađa. I u ponovljenom postupku sudovi odbacuju žalbe oštećenih. To je jako loša praksa. Nisu u pitanju needukovani ljudi ali se tako ponašaju. Neki veštaci govore da je npr. riba uginula zbog visoke temperature vode, jer ona izaziva smanjenje koncentracije kiseonika u vodi. Ona nikad nije u meri u kojoj bi to moglo da ugrozi život”, kaže Simonović.

Zatvorske i novčane kazne, ali...

Za krivično delo Zagađenje životne sredine (član 260 Krivičnog zakonika), maksimalna kazna je do osam godina zatvora za fizičko lice, dok je za pravno lice pet do 10 miliona dinara. Kada je reč o krivičnim delima protiv životne sredine, prema statistici su krivični postupci pokretani protiv fizičkih lica i to za krivična dela poput šumske krađe.

"U ovoj situaciji je reč o velikoj količini ribe i širem prostoru, te ukoliko se veštačenjem ovaj broj potvrdi, svakako bi nadležno javno tužilaštvo trebalo da reaguje u pogledu pokretanja krivičnog postupka protiv odgovornih lica", kaže za N1 Ljuca Vuković, advokatica organizacije RERI.

U Srbiji je Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela na snazi od 2008. godine, ali se praktično ne primenjuje.

"RERI je 2021. godine podneo krivičnu prijavu protiv kompanije Ziđin koper zbog zagađenja životne sredine. Krivični postupak je okončan prvostepenom presudom u septembru 2023. godine, kojom je Ziđin oglašen krivim i osuđen na uslovnu osudu, kao i na novčanu kaznu od milion dinara. Iako je ova kazna simbolična, krivična presuda protiv kompanije, a posebno u oblasti životne sredine je primer dobre prakse, jer za kompaniju nosi posledice po reputaciju na međunarodnom nivou”, rekla je za N1 Ljubica Vukčević, advokatica iz organizacije RERI.

Govoreći o praksi državnih organa, ona ističe da najpre treba poći od nadležnih inspekcija, koje neretko odbijaju da izađu u inspekcijski nadzor, te i kad izađu i utvrde nezakonitosti, protiv kompanija ne podnose adekvatne prijave.

"Umesto toga podnesu prijavu za privredni prestup umesto krivične prijave, na koji način kompaniju aboliraju krivične odgovornosti kroz postupak privrednog prestupa, koji se okonča minimalnim novčanim kaznama - za povrede zakona koje su po svojoj težini u domenu krivične odgovornosti".

N1 je do sada kontaktirao Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, inspekcije, lokalne samouprave, policiju, laboratorije, nadležne zdravstvene službe, korisnika rečnog područja Raške, ali odgovora šta se desilo i ko bi mogao biti odgovoran, još uvek zvanično nema.