Novi "gasni mostovi" i koja je opcija najbolja: Energetska diversifikacija ili od jedne zavisnosti ka drugoj?

Odlukom SAD da uvede sankcije Naftnoj industriji Srbije sa ciljem izbacivanja Rusije sa tržišta, Srbija je krenula u proces diversifikacije snabdevanja gasom.

Proteklih dana pominjana je izgradnja novih interkonektora/gasovoda sa susednim zemljama.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je nedavno, na sastanku sa delegacijom Svetske banke, da se radi na gasnom povezivanju sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, kako bismo "prošili mogućnosti za snabdevanje energentima".

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je krajem januara 2026. godine izjavio da će izgradnja gasne interkonekcije između Srbije i Rumunije biti gotova do kraja godine. Ovaj projekat je, prema informacijama iz MRE, u fazi pripreme tehničke dokumentacije.

Za najavljeni gasovod sa Severnom Makedonijom, kako je sredinom decembra 2025. najavila ministarka Đedović Handanović, u toku je proces dobijanja građevinske dozvole. Plan je da se interkonektor završi do kraja 2027. godine i da gas njime potekne početkom 2028. godine.

Izgradnjom ovog gasovoda omogućiće se dalje povezivanje sa Južnim gasnim koridorom, kao i prenos gasa od Grčke, preko Severne Makedonije do Srbije i dalje ka Evropi.

Da se Srbije okreće od dominatnog, a svojevremeno i jedinog dobavljača - Rusije, potvrdio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u intervju novinskoj agenciji Rojters izjavio da "Srbija diversifikuje svoje snabdevanje energentima i mimo Rusije i već je u pregovorima o kupovini prirodnog gasa posredstvom zajedničkog mehanizma Evropske unije".

Najave iz Hrvatske

Hrvatska je nedavno najavila izgradnju gasne interkonekcije sa Srbijom kojoj bi se tako omogućio pristup LNG (tečni gas) terminalu na Krku i dodatno ojačala energetska bezbednost regiona.

Iako je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla da će se tek razmišljati o tom projektu, i pomenula neugodna iskustva kada je u pitanju transport sirove nafte, u dokumentu njenog ministarstva pod nazivom "Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture do 2028. godine sa projekcijom do 2030. godine" navodi se da je među projektima u gasnom sektoru i interkonekcija sa Hrvatskom, koja bi mogla da bude završena do 2031. godine, uz procenjenu vrednost od 60 miliona evra.

"Nije pitanje cene, već ima li ga"

"Teoretski gledano svaka diversifikacija snabdevanja gasom je dobra, kako ne bi zavisili samo od jednog izvora", smatra energetičar Miloš Zdravković.

Govoreći o LNG terminalu na ostrvu Krk, Zdravković kaže da je pitanje koliko će tog gasa biti zbog kapciteta gasovoda. Ipak, smatra da bez obzira na to, kao država, treba da investiramo pre svega za budućnost.

“Treba imati više pravaca snabdevanja. Ako budemo okrenuti samo Mađarskoj onda je to samo ruski gas. Iako je najpovoljniji, treba da imamo mogućnosti da kupujemo i od drugih", ocenjuje Zdravković.

Ka Hrvatskoj - najskuplje

Velimir Gavrilović, ekonomista i stručnjak za energetiku, smatra da bi najavljena interkonekcija s Hrvatskom bila najskuplja, zbog dužine gasovoda.

"Takođe, taj bi gas u Hrvatsku stizao tankerima, kao LNG, pa cenovno ne bi bio povoljniji od ovog iz Aleksnadropolisa. Upitno je da li bi dodatni kapacitet za isporuke regasifikovanog LNG opravdao visoke cene tog gasa", navodi sagovornik portala N1.

Tako bi lakše izbegli situaciju u kojoj je, kako kaže, Srbija bila ucenjena sankcijama SAD, iako je interes Hrvatske bio da JANAF radi jer je Srbija najveći korisnik ovog naftovoda.

"Prvo raditi interkonektor ka Rumuniji"

Zdravković je kao posebnu interesantnu naveo Rumuniju. Po njemu, trebalo bi da se, osim gasovoda, gradi i naftovod i to iz brojnih razloga.

“Konstanca je velika luka na Crnom moru. Tamo mogu da se kupe arapski, afrički, ruski, azejbejdžanski gas i nafta. Na Crnom moru su Turska, Ukrajina, Gruzija, Azerbejdžan, fluktacija tankera, količina nafte i gasa koji tamo prolaze je veća nego na Jadranu”, kaže Zdravković.

Gavrilović isto smatra da bi najbolje bilo prvo raditi interkonektor ka Rumuniji, pošto obezbeđuje ne samo novu rutu snabevanja, već i pristup novom izvorištu prirodnog gasa, bez skupe "LNG" komponente.

"Tu pre svega mislim na rumunska nalazišta u Crnom moru, od kojih prvi veći projekt treba da startuje sledeće godine - Neptun Deep", kaže Gavrilović.

Gasovod sa Makedonijom je kako navodi Zdravković u stvari povezivanje na grčku infrastrukturu, a o ovom projektu se ne zna ni koji su kapaciteti predviđeni.

Kao trenutno najbolji, opisuje pravac ka Aleksandropulusu, veliki terminal u Grčkoj koji ide preko Bugarske, na koji je priključena i Srbija.

"Taj interkonektor je mali da zadovolji naše potrebe ali je potreban da se uradi. Postoji problem sa infrastrukturom koju Grci i Bugari nisu radili. Generalno, gasovodi nisu skupi projekti, a mogu da donesu mnogo. Kad gasa nema, nije pitanje cene, već ima li ga", naglašava Zdravković.

EU: Raste potrošnja, prozivodnja opada

On kaže da raste i potrošnja i potreba za gasom. S druge strane, proizvodnja u EU, pre svega u Severnom moru i Holandiji - pada, a najveće gasno polje Groningen je zatvoreno zbog sve jačih zemljotresa izavanih "vakumskim džepovima" nastalim ispumpavanjem prirodnog gasa.

“U Evropi će do 2030. godine to biti gotova priča”, ocenjuje Zdravković.

Istovremeno, podseća da je Rusija napravila velike gasovode koji vode ka Kini, a da deo gasa koji je bio namenjen Evropi sada, prema slovu ugovora, odlazi u Kinu.

On je istakao nadu da će se u bliskoj budućnosti, kada se završi “ovaj nesretni rat u Ukrajini” ponovo snabdevati preko “Turskog toka”.

Menjanje jedne zavisnosti drugom: Koji bi bio idealni miks

Ipak, trenutno sve ovo nagoveštava da bi Evropa, a samim tim i Srbija, mogla da zameni jednu zavisnost drugom. Od Rusije do Amerike, iako SAD zbog kapaciteta terminala, flote - ne mogu da isporuče količine gasa kao Rusija, a i skuplji su.

To u svetu gde se politike ovih dana ubrzano menjaju može da bude opasno za ceo kontinent.

“Tramp ovih dana priča kako želi Grenland, a to može dovesti do recimo carinskog rata, ili ne daj Bože pravog rata, što bi bilo pogubno za Evropu", kaže Zdravković.

On podseća da je Evropa nekada bila najnapredniji kontinent, gde se razvijala kultura i civlizacija.

“Bojim se da će u budućnosti da bude periferija. Pre svega što nema prirodnih resursa. Sve je manje ljudstva. Nekad je Evropa imala četiri puta više ljudi nego Afrika, a sad ima duplo manje i biće još manje. Ono u čemu smo uvek prednjačili kao kontinent je znanje, a i to je problem”, zaključio je Zdravković.

S druge strane, Gavrilović kaže da je loše što Srbijagas i oni koji pregovaraju sa Gaspromom u ime Srbije, nisu uspeli čitave prethodne godine da dogovore novi dugoročni gasni aranžman.

Podseća da je Bugarska najavila da će od 2026. suspendovati tranzit ruskog gasa za kratkoročne ugovore, iz političkih razloga.

"Opasnost od bugarske zabrane tranzita ruskog gasa za Srbiju dodatno pojačava priče o interkonekcijama. Pojedini evropski političari su pokušali da objasne da se zabrana za ruski gas možda ne bude ticala tranzita za zemlje van EU, ali to nije bilo potkrepljeno dokumentima", navodi sagovornik portala N1.

Šta je "idealno rešenje"

Gavrilović, takođe, smatra da bi zamena zavisnosti bila loš scenario. On kaže da je odustajanje EU od ruskih energenata bacilo Evropu u deindustrijalizaciju, naročito nemačku privredu i da ne bi valjalo da, pored svih nedaća, nešto slično zadesi i Srbiju.

"Idealni miks za Srbiju bi bilo baziranje na jeftinijem ruskom i rumunskom prirodnom gasu, uz dodatak azerbejdžanskog gasa preko postojeće interkonekcije sa Bugarskom. Ostale interkonekcije treba graditi u budućnosti u cilju dalje prodaje gasa susedima, ali i kao dodatne opcije za veću fleksibilnost, naročito prilikom poremećaja na gasnim tržištima", navodi Gavrilović.

Javno preduzeće "Srbijagas" i Ministarstvo za rudarstvo i energetiku do zaključenja teksta nisu odgovorili na pitanja N1 za više detalja o gasnoj diversifikaciji.