Da li će podrška rudniku litijuma udaljiti EU od građana Srbije?

Kada su u pitanju velike strane investicije u Srbiji, neretko dolazi do kombinacije netransparentnih postupaka, izigravanja zakona u čemu učestvuju vlasti Srbije, češće štiteći interese stranih kompanija naspram javnog.

Projekat Jadar u Srbiji, kome zemlje Zapada nekritički pružaju podršku bez obzira na potencijalne rizike  na koje mnogi predstavnici struke ukazuju, izazvao je proteste, otvorene sukobe i snažnu polarizaciju i u  društvu i među političarima.

Daljom podrškom projektu rudnika litijuma i bora u delu javnosti koja ga smatra rizičnim, može se podstaći gubljenje podrške evrointegracijama i jačanje drugih stranih uticaja u zemlji.

U danu kada je Ursula fon der Lajen bila u Beogradu i navela da je Srbija posvećena sprovođenju reformi po pitanju vladavine prava i demokratije kao i da je jedna od najnaprednijih zemalja u procesu pristupanja EU, istog dana u opštini Loznica, gde je planirano otvaranje rudnika litijuma i bora, narodnim poslanicima i profesionalnim medijima je zabranjen ulazak na sednicu skupštine opštine.
Nešto kasnije, Fon der Lajen je otkazala sastanak sa premijerom Srbije Milošem Vučevićem jer se tog dana u Beogradu sastao sa ministrom ekonomskog razvoja Rusije Maksimom Rešetnjikovim s kojim je razgovarao o daljem jačanju ekonomske i sveukupne saradnje dve zemlje. Dan ranije gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić konferenciju za novinare posvetio je targetiranju novinara Miodraga Sovilja i medijske kuće N1.

Četiri dana kasnije objavljen je novi godišnji izveštaj Evropske komisije. Kao i prethodnih godina, kritikovana je pre svega vladavina prava, zatim stanje demokratije, sloboda medija… Srbija godinama nije otvorila ili zatvorila neko od poglavlja/klastera.

Nedavno je u Skupštini Srbije usvojen budžet bez rasprave. Tu sednicu je osim izostanka rasprave, obeležio i fizički sukob predstavnika vlasti i opozicije, dok je predsednik poslaničkog kluba vladajuće Srpske napredne stranke snimljen u sali Skupštine kako pljuje poslanike opozicije.

"Poseta Ursula fon der Lajen regionu je bila više nego iritirajuća. Način na koji je govorila o Zapadnom Balkanu, misilio sam da priča o Skandinaviji. Ta količina pohvala - od Srbije pa nadalje - je apsolutno iritirajuća i nerealna", kaže Boško Jakšić, analitičar i decenijski urednik spoljnopolitičke rubrike dnevnog lista "Politika" i dodaje:

"Sve je to u funkciji novca. Meni se čini da ulazimo u novu fazu. Posle stabilokratije, kada su se zbog stabilnosti i bezbednosti tolerisale sve autokratske tendencije u regionu, sada je akcenat na ekomoniji, na planu rasta gde treba da se podeli šest milijardi dolara u regionu. Jeste nominalno uslovljen stanjem pravne države i institucija, ali vidimo da to nema apsolutno nikave veze sa realnošću. Isplate će krenuti iako rezultata, kada su u pitanju reforme i demokratizacija, nema".

Govoreći o rudniku litijuma tokom posete Beogradu, fon der Lajen je rekla da će Unija "poštovati i čuvati divnu prirodu" Srbije. "To je standard koji primenjujemo u EU, a pošto ste buduća članica, isto ćemo raditi i ovde", navela je Fon der Lajen.
Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije, smatra da izveštaji Evropske komisije godinama potvrđuju da aktuelni režim ne želi da radi na reformi države, niti želi Srbiju u EU.

"Kada je reč o Ursuli fon der Lajen, nije ona naš problem. Ona je trenutno tu, a kad joj istekne i ovaj mandat, umesto nje doći će neko drugi. Taj drugi isto će gledati da zaštiti sopstvene interese, tačnije interese EU i zemalja članica. To je očekivano. Naš ključni problem su ljudi koji već 12 godina bahato vode ovu državu i rasprodaju deo po deo naše teritorije, trgujući našim životima kako bi kupili sebi još koji dan na vlasti. Zašto se mi konačno ne bismo držali naših interesa? Stranci koji dolaze kod nas ponašaju se onako kako im se dozvoli", navodi Aleksić.

Nadstrešnica usmrtila 15 ljudi

Svega dva dana posle izveštaja Evropske komisije, urušila se nadstrešnica glavne železničke stanice u drugom najvećem gradu u Srbiji, Novom Sadu. Nastradalo je 15 ljudi, 14 u trenutku nesreće, jedno kasnije, dok su i dalje u životnoj opasnosti još dve osobe. U danima posle tragedije pojavio se veliki broj informacijama da proces rekonstrukcije nije poštovan, da potrebni radovi nisu sprovedeni, a da je stanica i bez potrebnih dozvola puštena u rad u julu.

Međutim, tek 20 dana posle tragedije izdati su prvi nalozi za privođenje i to tek posle najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je, podsećamo, najavljivao i ostavke u ovom slučaju, kao što i inače, svakodnevno preuzima ovlašćenja brojnih institucija.

Vlasti su, s druge strane, ekspresno uhapsile i osudile na pritvor ljude koji su protestovali i tražili odgovornost zbog ove tragedije, a prebijani su i stari ljudi. Istovremeno, nadležnog ministra saobraćaja, sud je pustio iz pritvora.

Preliminarni nalazi i svedočenja ljudi koji su radili na rekonstrukciji govore o tome da se je ona urađena van projektovanog, da se ukazivalo na greške, ali da reakcije nije bilo, odnosno da institucije nisu radile svoj posao. Do sada, indikativno je da istražni organi nisu kontaktirali nikog iz firme bliske režimu koja je bila glavni podizvođač, radila na spornom delu rekonstrukcije i po rečima stručnjaka ignorisala sve što joj je tražio nadzor. Niko nije pozvan ni iz kineske kompanije. 

Tajna rekonstrukcija javnim novcem

Iako je rekonstrukcija železničke stanice finansirana iz budžeta Republike Srbije, nije izvođena preko procesa javne nabavke, dok podaci o radovima na rekonstrukciji železničke stanice nisu bili dostupni javnosti. Razlog je, kako je navedeno, bila želja investitora, kineske kompanija CRIC-CCCC.

Praktično ona je bila krovna kompanija, a posao su u dobroj meri radile srpske firme, čiji vlasnici po pravilu intezivno sarađuju na projektima koje finansira država. Osim njih učešće u ovom netransparentnom procesu uzela je i francuska kompanija "Ežis" koja je odgovorna za arhitektonsko izvođenje radova na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Ovaj projekat je jedan od nekoliko u Srbiji gde su zajednički učesnici kompanije iz Kine i Francuske.

Slučaj nije usamljen

Ovo nije usamljeni slučaj da kompanije sa Zapada učestvuju u sličnim netransparentnim projektima. Nedavno su predstavnici Vlade Srbije, Elektroprivrede Srbije (EPS) i konzorcijuma kompanija Hjundai i UGT (Hyundai engineering i UGT Renewables) potpisali Ugovor o realizaciji projekta za izgradnju solarnih elektrana na teritoriji šest lokalnih samouprava u Srbiji, vredan 1,5 milijardi evra.

Potpisivanju ugovora prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ambasador SAD Kristofer Hil i ambasador Južne Koreje Đang Vu Li. Vučić je rekao da će izgradnja solarnih elektrana osigurati energetsku bezbednost i sigurnost Srbije.

Iako se izgradnja solarnih elektrana finansira iz budžeta Republike Srbije, kriterijum za izbor partnera nije poznat javnosti, a sam proces nije sproveden ni po Zakonu o javnim nabavka niti Zakonu o javno-privatnom partnerstvu. Time su praktično izigrana oba zakona, a ceo posao je ostao bez potrebne kontrole.

Dva su načina izigravanja zakona

U Srbiji se kako navodi Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija koriste dva vida izigravanja zakona. Prvi je zaključivanje međunarodnih sporazuma koji ima prednost u odnosu na domaće zakonodavstvo, a drugi oblik koji je primenjen u slučaju solarnih elektrana, je donošenje posebnih zakona za jedan ili niz sličnih projekata.
"Trenutno je najpoznatiji zakon o "Moravskom koridoru", drumskoj saobraćajnici čiji je izvođač srpski organak američke kompanije Behtel (Bechtel)", kaže Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije "Transparentnost Srbija".

Zahvaljujući "zakonu Behtel" kilometar pomenutog auto-puta je prema pisanju srpskog "Forbsa" (Forbes Srbija), od potpisivanja ugovora do danas porastao je tačno dva puta, sa 7,1 milion evra na 14,2 miliona evra.

Američki građevinski gigant je gradio u regionu u poslednje dve decenije, uglavnom auto-puteve, a njihovo prisustvo je kako je svojevremeno pisala Balkanska istraživačka mreža (BIRN), pratile su afere i skupi kilometri.

Projektovana vrednost auto-puta od Beograda do Zrenjanina porasla je za čitavu milijardu gde su izvođači radova Kinezi, a cena 90 kilometara brze saobraćajnice od Rume, preko Šapca do Loznica koju radi kompanija iz Azerbejdžana poskupela je za 350 miliona evra. Radi se četiri godine i prema poslednjim najavama biće otvoren do kraja 2024. godine.

Navedene matrice se sve više koriste, a vlasti u Srbiji planiraju i da gotovo ceo projekat izložbe malo Ekspo (EXPO) sprovedu bez javnih nabavki. Procenjena vrednost radova se trenutno kreće između 17 i 18 miljardi evra. S druge strane, makar zvanično, dokument Vlade Srbije o projektu EKSPO ne postoji.

Projekat Jadar i strah građana

U zemlji u kojoj imamo kombinacije netransparentnih postupaka, sumnjivih cena, izigravanja vladavine prava, planira se rudnik litijuma i bora.

Projekat Jadar izaziva veliki strah građana Srbije, koji već godinama protestuju protiv namere kompanije Rio Tinto i vlasti u Srbiji da otvore rudnik litijuma i bora. Na primeru ovog projekta, može se videti kako u Srbiji funkcionišu vladavina prava, demokratija, strani uticaji, kolika je sloboda medija, kako se poštuju ljudska prava, istorija, kako se sprovodi zelena tranzicija.

"Vlasti su same sebe diskvalifikovale"

Govoreći o mogućem zaobilaženju zakona u projektu Jadar, shodno praksi koja postoji, Nemanja Nenadić smatra da se ne može isključiti mogućnost zaključivanja međudržavnog sporazuma.

On kaže da je upitno da li bi za donošenjem posebnog zakona ili međudržavnog sporazuma uopšte postojala potreba, jer za razliku od slučajeva kada se ugovara javna nabavka ili javno-privatno partnerstvo, gde je konkurencija obavezna, u slučaju davanja odobrenja za eksploataciju to nije slučaj.

"Međutim, čuli smo izjave da bi možda država Srbija imala vlasnički udeo u preduzeću koje bi vršilo eksploataciju. Iako detalji nisu saopšteni, ne vidim kako bi takav aranžman mogao biti postignut bez sprovođenja postupka javno-privatnog partnerstva", navodi Nenadić.

On smatra da postupanje vlasti u Srbiji u vezi sa projektom "Jadar" ne samo da ne uliva poverenje da će Vlada da postupi nepristrasno onda kada bude formalno donosila odluke, već bi nekom neupućenom posmatraču delovalo i više nego apsurdno.
Apsurd se, kako navodi za N1, ogleda u tome da partije na vlasti uživaju apsolutnu većinu ne samo u Skupštini Srbije, Vladi, već je i predsednik države neprikosnoveni lider te koalicije, a kontrolišu i gotovo sve lokalne samouprave. On kaže da je odluka o iskopavanju liitjuma na vlastima, iako bi mnogi građani voleli da se o tome pitaju.

"Apsurdno je što visoki državni funkcioneri vode mesecima kampanju, direktno, preko medija koji su im bliski, pa čak i preko nekih anonimnih sajtova kroz koje nekog ubeđuju da je reč o korisnom projektu ili da neće biti štete od projekta ili pak da će biti velike štete ako projekta ne bude", dodaje Nenadić.

Kaže da su time sami sebe diskvalifikovali kao nepristrasnog arbitra u stvarima gde bi to morali da budu,  kao zaštitnici javnog interesa.

"Kako Vlada Srbije, čiji članovi i njihovi politički patroni mesecima ubeđuju građane u to kako je projekat odličan i koji pri tom koriste i argumente direktno zainteresovane kompanije, da nepristrasno donese odluku o tome da li su zadovoljeni svi uslovi i standardi za eksploataciju"?

Pri tom, kaže Nenadić, mnogi od tih stavova nisu ni valjano obrazloženi.

"Na primer, kada je reč o ekonomskim blagodetima, imamo situaciju gde ministar finansija najavljuje veliki pozitivni uticaj projekta na rast BDP-a, ali Ministarstvo finansija, na zahtev Transparentnosti kojim su tražene analize na kojima se zasnivaju te procene - ne odgovara", naglašava naš sagovornik.

Građani protiv, vlasti kao lobisti

Rodoljub Šabić, koji je u dva mandata bio Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nedavno je za N1 nazvao odluku Ustavnog suda, kojom se poništava oduka Vlade Srbije o povlačenju projekta Jadar "providnim farsičnim igrokazom".

"Posle odluke kojom je projekat ‘vraćen u sedlo’, krenulo se sa plasiranjem mnoštva obećanja bajkovitih, ali nepotkrepljenih činjenicama. Sve to neizbežno upućuje na zaključak da Vlada mnogo više vodi računa o interesima Rio Tinta nego građana Srbije. Kao da se radi o lobistima", ocenio je Šabić.

Vlasti u Srbiji iako su više puta ponavljali da se zalažu za dijalog i poštovanje ekoloških standarda, po pravilu ignorišu kritičke stavove.

Univerzitetski profesori su vređani i nazivani teoretičarima zavere, protivnici kopanja huliganima, novinari se targetiraju, a redovno je vređana i skupštinska opozicija. Podsećamo, novi premijer Miloš Vučević, uporedio je demonstrante sa "raspalom bandom", a nekadašnja premijerka i sadašnja predsednica Skupštine Ana Brnabić tvrdi da opasnosti od kopanja litijuma nema, često i vređajući protivnike kopanja.

Demonstranti su prvo nazivani plaćenicima Zapada, a moglo se čuti i kako su građani pod "ruskim uticajem". Ruski uticaj i "borbu protiv puta ka Zapadu" je video i amabasador SAD Kristofer Hil.

Podsećamo i da se predsednik Vučić više puta javno zalagao za kopanje litijuma. Godinama se sastajao sa ljudima iz kompanije. Četiri meseca posle obustavljanja projekta Jadar rekao da je to bila njegova najveća greška, a da su ga "strane službe lažima preko medija naterale da se odrekne bogastva" i najavio da bi ovim projektom mogla da se bavi naredna vlada.
On je u svojoj letošnjoj kampanji po regionu u okolini mesta gde je planiran rudnika, posle serija protesta u Srbiji, tvrdio "da će sve naše vode da budu čiste" i da "univerzitetski profesori kojima dajemo ogromne pare, brutalno lažu". Govorio je i da bi se u Loznici "razbacivali s parama" i da bi se doselilo još 50.000 ljudi. Ipak, umesto najavljene šetnje pešačkom ulicom Loznice, razgovor sa građanima je održan u mestu udaljenom 50 kilometara, dok je u Loznici boravio u kasarni.

Naveo je i da su "neki spolja naredili jednu lukavu akciju – uplašite ljude time što ćete da govorite o vodi, zato što je voda izvor života". Letos je, naprasno, posle godina podrške projektu, a tokom trajanja letošnjih protesta, predsednik Srbije je sebe proglasio i za "đavoljeg advokata" kada je u pitanju sprovođenje projekta, "kako bi zaštitio ljude".

Srbija na eko začelju

Srbija je u zemlja koja se nalazi u evropskom vrhu kada je u pitanju zagađenje. Procene su da svake godine od posledica zagađenog vazduha prevremeno umre oko 15.000 ljudi, dok je broj bolesnih daleko veći.

Brojni ekološki standardi se ne poštuju. Tako, primera radi, od 250 velikih zgađivača u Srbiji svega petina ima propisane integrisane dozvole. Rokovi za ove dozvole se produžavaju već godinama, istovremeno ne postoje ni približni kapaciteti da se ovaj posao sprovede. Osim toga, region Zapadnog Balkana je ubedljivo najzagađeniji deo Evrope.

Kada su u pitanju strani investitori, svedoci smo nepoštovanja ekoloških propisa koje država Srbije ne sankcioniše. Tako se u Boru gde je "Zi Đin", kineska kompanija, vlasnik rudnika bakra, u vazduhu  redovno nalaze teški metali sa višestruko većim koncentracijama od dozvoljenih. I pored toga "Zi Đin" izvozi u zemlje Zapada.

Na prijave se po pravilu ne reaguje. Zagađenje je veliko i u Smederevu gde radi "Hestil", na šta redovno ukazuju ekološki aktivisti. Grad Zrenjanin nema pijaću vodu više od 20 godina, a ovaj ravničarski kraj dobio je na rodnoj zemlji fabriku guma, koja je potencijaln zagađivač, i to bez svih neophodnih dozvola.

Pre nekoliko godina, tokom pregovora oko kupovine rudnika bakra u Boru, predsednik Srbije je tokom pregovora o dolasku kineskog partnera, izjavio:

"Razgovarali smo da sa Kinezima da nas nas spasu. Moraju da pogase deo železara i deo čeličana po Kini zbog, valjda, čistog vazduha u Kini, u šta se nedovoljno razumem. A što bi me to i zanimalo. To je njihova stvar".

Mogućnost građana da saznaju relevantne informacije koje se tiču zaštite životne sredine, dodatno je otežano jer nadležno ministarstvo već godinama ne komuncira sa profesionalnim medijima u Srbiji.

Podrška sa Zapada, ali bez garancija

Uprkos svim nedoumicama i strahovima pre svega po zdravlje i životnu sredinu, bez obzira na stavove građana, istraživanja javnog mnjenja, podršku u ovom projektu Rio Tinto ima u vlastima u Srbiji ali i i zemljama Zapada poput Nemačke, Velike Britanije i i SAD. Podršku obrazlažu zelenom tranzicijom i smanjivanjem kineskog uticaja u tom domenu.

Tako je Evropska komisija navela da će litijum iz Srbije morati da zadovolji ekološke standarde Evropske unije, ali je rečeno i da je sva odgovornost za sprovođenje projekta i potrebnih ekoloških standarda na Srbiji, koja suštinski može da računa na savetodavnu pomoć.

"Na nacionalnim je vladama da donose odluke o konkretnim industrijskim projektima i da stvaraju ekonomske prilike. EU očekuje od zemalja kandidata da se takve odluke zasnivaju na važećem regulatornom okviru i praksama usklađenim sa ekološkim pravilima EU, uključujući upravljanje otpadom i vodama i učešćem javnosti u procesu donošenja odluka", navedeno je u ranijem odgovoru Evropske komisije za N1.

S druge strane, letos je predsednik Vučić tvrdio u izjavama da će Nemci i Evropska unija garantovati da životna sredina – vode, vazduh, zemlja neće biti zagađene.

Predsednik Vlade Nemačke Olaf Šolc je prilikom potpisivanja Memoranduma o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila istakao vrednost ovog rudnika za autoindustriju njegove zemlje. Govoreći o ekološkim standardima, rekao je da je od kompanije Rio Tinto dobio garancije, ne navodeći kakve, dok o Nemačkom učešću u kontroli ovog projekta nije rekao ništa.

Tajni sporazumi EU i Srbije

Kontakti Evropske unije i Srbije po pitanju kritičnih sirovima su trajali i dok je projekat zvanično bio ukinut. U Njujorku je tajno, septembra 2023. godine, potpisan Memorandum o razumevanju o trgovinskom partnerstvu EU i Srbije za snabdevanje litijumom iz regiona Jadra.

Ivica Dačić je kao ministar spoljnih poslova stavio potpis na pismo o namerama sa EU tokom boravka u Njujorku. Osim njega, u SAD je septembra 2023. godine bio i Aleksandar Vučić koji je razgovarao sa Marošom Šefčevičem i praktično dogovorio potpisivanje pisma. Ova informacija je sakrivana od javnosti u Srbiji, bilo da se radi o punom nazovu pisma, čime se tajio sadržaj i detalji samog dokumenta.

Na sajtu Vlade Srbije postoji detaljan izveštaj sa kim se sve Ivica Dačić susreo tog septembra. Video se sa zvaničnicima Kipra, Nepala, Jermenije, Burkine Faso, Emirata, Mađarske, Luksemburga, Palestine, Venecuele, Nikaragve, ali nema ni reči o sastanku u Njujorku i potpisanom pismu o namerama.

Ovaj dokument je u proleće 2024. objavila organizacija "Marš sa Drine", u martu, a pomenuo ga je nešto kasnije i Maroš Šefčovič.

"Nadam se da ćemo u kratkom roku uspeti da finalizujemo tekst Memoranduma o razumevanju. Trenutno su razgovari sa Vladom Srbije usmereni na izdvajanje, preradu, prečišćavanje i upotrebu litijuma. Postoji pozitivan razvoj jer je u prošlosti bilo nekih pravnih pitanja o kojima se sada razgovara između kompanije i Vlade", naveo je tada Šefčović.

Neke izjave stranih diplomata ili članova vlade se mogu nazvati otvorenim mešanjem u unutrašnje stvari druge zemlje. Poput reči Franciske Brantner, državne sekretarke u Saveznom ministarstvu za ekonomske poslove i klimatsku akciju Nemačke, koja je izjavila da "nije pitanje da li će se litijum u Srbiji kopati, nego da li će to uraditi Rio Tinto i evropski partneri ili Kina", po pravilu se ne osvrćući na potencijalne ekološke probleme.

Ambasadori zapadnih zemalja su, van diplomatske prakse, često komentarisali i zagovarali otvaranje rudnika, nekritički govoreći o ovom projektu i planovima kompanije Rio Tinto. To je bilo naročito primetno u periodu kada je ukinuta odluka o obustavi projekta Jadar, naporedsedno uoči potpisivanja Memoranduma sa EU, jula meseca u Beogradu.

Nemačka ambasadorka u Beogradu Anke Konrad rekla je da litijum potreban i da mora biti rasploživ. Javnu podršku projektu Jadar dao je i britanski ambasador Edvard Ferguson koji je ocenio da je srpski litijum odličnog kvaliteta i da je rudnik "izvanredna prilika", da je Velika Britanija zainteresovana za ovaj projekat. Ferguson je naveo da je Rio Tinto kompanija registrovana u Velikoj Britaniji zbog čega je njegova zemlja zainteresovana za postizanje sporazuma. U svojoj poruci ambasador nije pominjao uticaje na životnu sredinu.

Na njegovu izjavu reagovali su otvorenim pismom alumnisti prestižnog Čivning programa.

"Imajući u vidu dosadašnje rezultate drugih rudarskih projekata u Srbiji i njihove negativne posledice na životnu sredinu, i generalni nedostatak delotvornih i usmerenih napora od strane vlade da osigura dobrobit životne sredine i ozbiljno reguliše velike zagađivače, postoji mnogo razloga za sumnju o obećanjima da će biti poštovani najviši ekološki standardi. Čak i Rio Tinto, na početku nacrta svoje studije, ima disklejmer o podacima i zaključcima kojima pokušavaju da smanje efekte ovog projekta na životnu sredinu", navedeno je, između ostalog, u pismu.

Tokom razgovora za srpske medije podsekretar za ekonomski rast, energiju i životnu sredinu Sjedinjenih Američkih Država Hoze Fernandez nije znao da odgovori na pitanje N1 odakle mu podatak da bi realizacijom projekta "Jadar", BDP Srbije porastao za jedan do tri odsto. On je ovo tvrdio nekoliko dana pre nego što je potpisan netransparentan ugovor o izgradnji solarnih elektrana u ugovoru vrednom 1,5 miljardi evra, gde učešće uzimaju kompanije iz SAD i Južne Koreje.

S druge strane, postoje analize ekonomskih eksperata na osnovu projekcije same kompanije Rio Tinto, koje upućuju na to da projekat Jadar izuzetno povoljan za ovu firmu, a nepovoljan za Srbiju. Očekivani porast BDP od 0,05 odsto, dok Rio Tinto tvrdi da će za 40 godina projekta doneti zaradu Srbiji od 4,9 milijardi evra.

S svoje strane, Vlada Srbije je na sebe preuzela i izgradnju putne infrastrukture - železnice i drumski saobraćaj, u vrednosti od blizu milijardu evra, koji su planirani da se završavaju u selima u okolini Loznice. Studija opravdanosti ovih projekata nije poznata javnosti.

Evropski zeleni dominantno protiv rudnika

Posle nedvosmislenih poruka podrške vlastima u Srbiji iz Evropske unije po pitanju otvaranja rudnika litijuma i bora u našoj zemlji, nedavno je grupacija zelenih partija u Evropskom parlamentu uputila podršku solidarnosti ljudima u Srbiji koji su protiv otvaranja rudnika. Evropska zelena partija je krovna organizacija zelenih političkih partija u celoj Evropi i čini je više od 40 partija iz svih država Evrope.

Radomir Lazović, kopredsednik opozicionog Zeleno-levog fronta (ZLF), ističe da je ovo prvi put da jedna velika evropska partija iskaže "ovako nedvosmislenu javnu podršku građanima Srbije koji se protive štetnim projektima Rio Tinta".

"Ova podrška je izuzetno značajna, jer ona šalje poruku da u Evropi postoje različita mišljenja o iskopavanju litijuma u Srbiji i da Vučić nije u pravu kada nas ubeđuje kako su svi u EU za iskopavanje litijuma po svaku cenu. Ova podrška šalje i poruku da protesti protiv litijuma ne predstavljaju proteste protiv EU, da građani ne samo da imaju pravo na proteste i da su takvi protesti potpuno u skladu sa osnovnim evropskim vrednostima“, navodi sagovornik portala N1.

Lazović dodaje da je u pismu Zelenih ukazano i na to da EU nije pružila bilo kakve garancije u pogledu bezbednosti projekta, kao ni u pogledu pravnog okvira koji bi zaštitio građane Srbije u slučaju brojnih rizika po životnu sredinu i zdravlje.

"Evropski Zeleni su zaključili da je ovakva zelena tranzicija kakva se se sprovodi u Srbiji duboko nepravedna i da će ako se ostvari u postojećim okvirima korist aktuelnog projekta pripasti kompaniji Rio Tinto, a ostaviti nemerljivu štetu životnoj sredini i lokalnom stanovništvu“, kaže Lazović.

Iako postoje planovi, rudnici litijuma u Evropi još nisu otvoreni, a ne postoji ni tačan datum otvaranja bilo kog. Većina rokova otvaranja rudnika je probijana više puta zbog nemogućnosti da se zadovolje ekološki standradi. Rudnik litijuma kakav se želi u Jadru, ne planira se nigde u svetu. U SAD rudnik postoji u pustinjskom delu zemlje – Nevadi.

Kineskim kapitalom protiv kineskog uticaja

Kao jedan od važnih argumenata Evropska unija, Velika Britanija i SAD navode borbu protiv kineskog uticaja kada su u pitanju energenti, zelena tranzicija, trgovina...

Istovremeno najveći pojedinačni deoničar kompanije Rio Tinto je kineska multinacionalna državna kompanija Aluminum Corporation of China Limited  sa 14,5 odsto deonica.

Inobat, start ap kompanija iz Slovačke čiji je jedan od investitora Rio Tinto, najavila je izgradnju giga fabrike baterija u gradu Ćuprija, investiciju vrednu više od dve miljarde evra. Kao starteški partner navedena je kineska kompanija „Mint“ (Minth) koja posluje u Srbiji, a centrala je u gradu Loznica. Sa njom je početkom novembra 2024. godine delegacija Vlade Srbije, koju je predvodio predsednik Vlade, potpisan Memorandum o sporazumevanju. U ime Vlade, potpis na Memorandum je stavila ministarka privrede Adrijana Mesarović.

Premijer Srbije Miloš Vučević je tom prilikom poručio da, iako je Srbija kandidat za članstvo u EU, ona ne prekida i ne odriče se tradicionalnih prijateljstava kako sa Kinom, tako i sa mnogim drugim državama.

"Jedina smo država u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji. Ponosni smo na posete predsednika Kine Si Đinpinga Srbiji i na to što je proglasio zajednicu sa zajedničkom budućnošću Srbije i Kine", naveo je tada Vučević.

Kod najavljene fabrike nije poznato koliki bi bio obim proizvodnje novih baterija, a koliko recikliranih, što je važno za životnu sredinu, pošto reciklaža baterija znatno više zagađuje okolinu od pravljenja novih. Inobat nije odgovorio na pitanja N1 o procesima koji bi se obavljali.

Vlada Srbije najavila je subvencije za ovu fabriku, radnog imena "Lav" u vrednosti od 419 miliona evra.

Zaustavljanje evrointegracija?

Prema analizama javnog mnjenja, između 55 i 60 odsto građana se protivi otvaranju rudnika, a broj onih koji su "za" se kreće oko 20 odsto. Protiv otvaranja rudnika su i sve parlamentarne opozicione partije kao i sve proevropske snage u Srbiji. Podrška EU otvaranju rudnika može uticati na dalje smanjenje podrške evrointegracijama, koja iznosi oko 43 odsto.

"Osećam se izdanim. Evropska unija je pokazala da ne stoji iza svojih vrednosti, zbog kojih sam i želeo da Srbija bude u EU. Deluje da ih u suštini ne zanimamo i da nemaju problem sa tim da žrtvuju naše živote i zdravlje zarad tzv. očuvanja životne sredine, što je apsurd. Kao da sam u nekom jako lošem filmu, gde su na svim stranama loši momci", kaže Miodrag Popović, pravnik iz Beograda.

Boško Jakšić smatra da je ponašanje, pre svega Berlina i Pariza, kratkovido i vođeno užim interesom koji nanosi štetu širem interesu EU.

"Ako se želi Zapadni Balkan u članstvu, onda su potezi kontraproduktvni. Imajući u vidu većinski stav javnosti u Srbiji protv rudarenja, dodatno korodira opadajuću privlačnost EU. Vraća se na rusku tezu koju oni guraju godinama, da je EU promašeni projekat gde je stalno neka kriza", navodi naš sagovornik.

Miroslav Aleksić smatra da uporno insistiranje pojedinih država članica EU na projektu "Jadar" stvara dodatan otpor među našim narodom. Ali to je već tema za razmišljanje onih koji vode te države i EU.

"Kada biste pitali ljude da li su za vladavinu prava, poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, mirno rešavanje sukoba, ekonomsku integraciju sa susedima, slobodu govora i medija, siguran sam da bi ljudi vrlo rado prihvatili sve prethodno navedeno, a to su upravo temeljni principi na kojima je EU nastala", dodaje Aleksić.

Jakšić podeća da je osim toga što je 43 odsto građana Srbije za EU, skori isti procenat (42 odsto) za pristupanje BRIKS-u.

"Podrška rudniku će samo dodatno srušiti to poverenje. Nažalost, koliko znam, zapadni ambasadori imaju zadatak da izguraju ovu litjumsku agendu, a mi ćemo posle videti, rezultate i posledice. Plašim da će rezultati bit jako loši. Svaki loš potez EU je otvarao rupu i uticao da ulaze Rusi i Kinezi", navodi  naš sagovornik.

Jakšić dodaje da je rat u Ukrajini donekle pomerio političku dimenziju otvorenosti ka proširenju, ali ukazuje na još jednu mogućnost.

"Voleo bih da ovo ostane u domenu teorije, ali se ovakvim ponašanjem može se stvoriti i alibi da se države poput Srbije ne prime u Evropsku uniju jer su autokratske, koruptivne i kao takve nedorasle demokratiji. Obe varijante bile bi loše po integracije Zapadnog Balkana“, zaključuje Jakšić.