Divljine Beograda: Nedirnuto brdo koje krije panoramu od Avale do Dunava

Serijal "Divljine Beograda" piše: Nemanja Jovanović

Selo je dobilo ime po tome što je zaklonjeno (zaklopljeno) okolnim brdima. Menjalo je svoju poziciju, pa je tako premeštanjem zbog preterane izloženosti obližnjem drumu, i stalnim posetama Turaka, izmešteno među brdima, kojima je bilo zaklonjeno.

Ovo je pretežno voćarski kraj, kao i većina brda koja se nižu uz Dunav, ali i sa jugo-istočne strane Avale. Pripada opštini Grocka, na čiju se severnu stranu i naslanja. Zaklopača se graniči na svom severu sa Vrčinom, a deli ih put koji povezuje autoput i Smederevski put.

Ako ste se ikada vozili ka Grockoj i naišli na visoko brdo koje se spušta ka njoj, a pred spust videli prelepu zelenu oblast sa desne strane, a niste se zapitali šta je zapravo, sada budite sigurni da je to Zaklopača.

Još uvek neuništena urbanizmom, neopterećena ljudima, u proleće bujna, a u jesen šarena. Kao i u većini ovakvih predela oko Beograda, i ovde je šarolik živi svet. Nailazi se na dosta divljih svinja, šakala, zmija, zečeva i lisica.

Nekada je ovde bilo i srndaća, ali danas je njihovo prisustvo diskutabilno. Nedovoljnom odgovornošću lokalnih vlasti, dopušteno je da neke pitome vrste budu potpuno izlovljene. To je slučaj i ovde. Lokalni seljaci su mi potvrdili priču, da se izvesni vlasnik jedne domaće televizije, u pratnji svog prijatelja, čoveka bliskog vlastima, vozi helikopterom i puškama love iz vazduha, sve što se mrda na ovim brdima.
Zaklopača je zelena oaza, prošarana traktorskim putevima, nepreglednim voćnjacima ali i šumarcima, strmim stranama brda, prelepim vidikovcima u pravcu Avale i Kosmaja.

Naša staza počinje tačno na mestu susretanja Vrčina i Zaklopače, na pomenutom putu koji povezuje autoput i Smederevski put. Odmah nakon table gde se završava Vrčin, sa leve strane, može se parkirati automobil. Prelaskom na suprotnu stranu ulice, počinje naša staza. Vodi traktorskim putem od severa ka jugu. Ide se isključivo pravo, neka 3 km.

Tu se dolazi na jednu vršnu tačku, odakle je širok pogled u svim smerovima. Na brdu postoji nedovršeni pomoćni objekat, i to će vam biti potvrda da ste na pravom mestu. Odatle je lepa panorama koja obuhvata sve od Avale, pa do Dunava.

Sa te tačke postoje dve opcije. Jedna je da se nastavi pravo, putem koji izlazi na još jedno susedno brdo, ali se ta staza spušta do autoputa. Druga opcija, koju predlažem, jeste da se spustite sa brda levim putem, ka istoku, a zatim prvom stazom udesno dole.

Tim putem se stiže u podnožje ovog brda, nakon nekih 2 km. Odatle put vodi udesno ka jugu. Naići ćete na prelepu dolinu dva brda, sa jednom lepom i usamljenom kućom, okružena urednim zasadima.

Tim putem napred, stiže se do susednog Begaljičkog brda. Mi smo se na ovom mestu zaustavili i vratili nazad. Zbirno, staza je bila 10 km. Ovo je samo jedna, od mnogih ruta koje možete proizvoljno sami praviti.

Za sledeći put, ostavljamo istraživanje i Begaljičkog brda, za koje slutim da će imati divne vidikovce. Dobar deo njega je divlji, i po sugestiji meštana, nije preporuka odlaziti tamo, ali to ćemo svakako uskoro i proveriti.