(FOTO) Divljine Beograda: Šuma u kojoj je Karađorđe pravio zasede

Zeleni kutak 26. maj 202409:05 3 komentara
Nemanja Jovanović

Taman kada se pomisli da na krajnjem jugu Beograda nema više pošumljenih brda, naiđe se na Lipovačku šumu.

Na oko 25km od grada, uz samu Ibarsku magistralu, smeštena je šuma, nezanemarljivih kapaciteta, ali na izvestan način, prepuštena samoj sebi. Okružena je naseljima Sremčica, Rušanj i Velika Moštanica. Prostire se na zatalasanim brdima, kao i zaravnima koji skupa čine jednu vrstu lesne visoravni, karakteristično porozno tle koje je ostalo za Panonskim morem, koje se takođe nalazilo i na ovom prostoru.

Pri završetku Šiganskog gaja i Bele reke, o kojima sam pisao u prethodnim tekstovima, i koji se nalaze sa leve strane Ibarske magistrale, ako se orijentišemo ka jugu, nedaleko se nastavlja Lipovačka šuma. Pripada šumadijskom delu naše zemlje.

Nemanja Jovanović

Sama šuma bogata je hrastom i cerom iako u etimologiju samog toponima, sve sugeriše da se radi o šumi u kojoj dominira lipa. Brda su ispresecana mnogim potocima, a tu je i Barajevska reka, direktna pritoka Kolubare.

Povezane vesti

I danas je životinjski svet ovde bogat, iako je minoran u odnosu na vreme koje je za nama, pa se tako sreću lisice, fazani, zečevi i po koja srna. Pre oko 100 godina, ovim predelima šetao je i ne tako mali broj vukova, ali oni su apsolutno istrebljeni masovnim hajkama organizovanim u vreme kada je populacija ove vrste bila dominantna u ovim šumama.

U šumskim predelima pomenutog Šiganskog gaja, Bele reke i Ripanjskog jezera, nedaleko od Rušnja, nalazi se šuma Kurjakovac, koja nam takođe ukazuje da su vukovi dominirali čitavim ovim oblastima.

Lipovačka šuma ima i istorijski značaj za Beograd, jer je u vreme Prvog srpskog ustanka, Karađorđe baš u ovoj šumi postavljao hajduke koji bi opkoljavali grad ili pravili zasede Turcima.

Za vreme Drugog svetskog rata, šuma je bila posečena od strane Nemaca, tako da je ona danas izdanačka, praktično mlada, a nije ni kvaliteta kakvog je bila u prošlosti.

Nemanja Jovanović

Sa ove pozicije se jasno vide planina Cer na zapadu, Avala na istoku, Kosmaj na jugu i Medvednik na jugo-zapadu.

Lipovačku šumu bih podelio na tri celine. Jedna je sa leve strane ibarske magistrale, druga sa desne i treća takođe sa desne strane puta koji odlazi od magistrale ka Sremčici. Pre više godina, hodao sam stazama koje vode u toj drugoj celini sa desne strane magistrale, ali kako su te staze zarasle, jer nema ko da ih održava, praktično su neupotrebljive dobrim delom, i prepuštene neumoljivoj prirodi koja ih iz godine u godinu guta.

Povezane vesti

Ovom prilikom bih akcenat stavio na treće pomenutu celinu, sa desne strane puta koji vodi ka Sremčici. U toj oblasti postoji i trim staza, ali ona neće biti predmet našeg interesovanja. Ona koja će biti, počinje na donjem rubu šume i u pravcu istoka, vodi nizbrdo do potoka. Strmim brdom na dole, dolazi se do izletišta na samom potoku. Tu se, nažalost ne zatiče lep prizor, iako bi potok koji se račva, mogao da bude vrlo šarmantno mesto.

Naime, ljudi koji posećuju ovo izletište, apsolutno bez ikakve svesti o svom okruženju, ostavljaju ogromnu količinu smeća. Kako je ovo ne preterano pristupačna lokacija za bilo kakvu potencijalnu intervenciju javnih službi, ovo đubre dugo ostaje na istom mestu, pa čak se zatiče i u potoku.

Nemanja Jovanović

Poražavajuća je činjenica da je toliko velika populacija ljudi u našoj zemlji, koji se uopšte ne obaziru na prirodna dobra. Posle ovog prizora, put može da se nastavi u dva smera. Prvi je preko desnog potoka, strmim brdom koje izlazi na široki šumski put. On posle, oko kilometar i po izlazi na ibarsku magistralu.

Druga opcija je da se pređe levi potok i uzanom pešačkom stazom, prati put vode. Taj put se lagano kreće uzbrdo u pravcu severa. U par navrata, kada se staza dovoljno izdigne, pruža se lep prizor na susedno brdo, koje je lepo osunčano u popodnevnim satima.

Nemanja Jovanović

Ova brda na neki način prave malu klisuru lokalnog potoka. Dalje, prateći stazu koja odlazi ulevo, pravi se krug sve dok se nedaleko ne izađe na livadu, a taj put će vas na kraju dovesti na početnu tačku.

Ova staza nije predugačka, negde oko 4.5km, jer je oblast koju sam opisao, najmanja od sve tri, ali ako se neko bude angažovao da adekvatno obezbedi i markira staze u preostalim celinama, verujem da će Lipovačka šuma biti mnogo popularnija za populaciju koja voli hajking i prirodu.

Nemanja Jovanović

O autoru:

Nemanja Jovanović je pasionirani ljubitelj prirode, dugogodišnji aktivan planinar, ekološki aktivista i vrsni poznavalac mnogobrojnih brda u krugu od oko 40km, na kojima leži srpska prestonica.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare