Efekti klimatskih promena – priča o delfinu iz reke Jangce

Zeleni kutak 19. sep 202209:1319 komentara
kina
Izvor: AFP

Efekti klimatskih promena ređaju se kao na traci. Pretopla leta, suše koje prate požari, olupine i tehnika iz Drugog svetskog rata vidljiva golim okom širom Evrope usled niskog vodostaja reka. U Kini je situacija još gora, a ugroženost reke Jagce pali sve alarme.

Septembarsko istraživanje časopisa Nature Geoscience kaže da je glečer „Sudnjeg dana“ (Doomsday Glacier) na Antarktiku, na ivici potpunog topljenja, a ako se to dogodi, biće drastičnih posledice na ekosisteme u priobalnim područjima. Istraživači su proučavali glečer, njegov prošli i budući, potencijalni pad. Glečer je doživeo brzo povlačenje u poslednjih nekoliko vekova, a zona prizemljenja se povlačila za 2,1 km godišnje. Epilog, potpuno jasan – drastično povećanje nivoa mora na celom svetu.

AFP, NASA Handout

„Glečer Sudnjeg dana tek se noktima drži za puno veću ledenu ploču“ – Robert Larter, koautor istraživanja i pomorski geofizičar Britanskog antarktičkog istraživanja

Pre nekoliko dana, nizu vesti, pridružila se još jedna, možda naizgled manje dramatična od Larterove analize, ali jednako upozoravajuća.

Baiđi, ponos reke Jangce

Kina je izgubila delfina reke Jangce, što je samo prvi čin klimatskih promena koje kao usud čekaju i druge vrste. O čemu se radi?

Prozvali su je „Boginja Jangcea“ – stvorenje toliko retko da se verovalo da donosi bogatstvo i zaštitu lokalnim ribarima i svima onima koji su imali sreće da ga uoče. Ali prekomerni ribolov i ljudska aktivnost doveli su ga do ivice izumiranja i nije viđen decenijama.

Johannes EISELE / AFP, China-environment-conservation-animal-porpoise, Kelly WANG (Wuhan dolphinarium)

„Baiđi, ili delfin reke Jangce, bio je jedinstveno i prelepo stvorenje – nije bilo ništa slično njemu“, izjavio je u jednoj reportaži za CNN Semjuel Turvi, britanski zoolog i zaštitnik prirode koji je proveo više od dve decenije u Kini pokušavajući da pronađe životinju (koja se danas može videti samo u delfinarijumu u Vuhanu).

„Postojao je desetinama miliona godina i bio je u sopstvenoj porodici sisara. Postoje i drugi rečni delfini na svetu, ali ovaj je bio veoma drugačiji, tako nepovezan ni sa čim drugim“, dodavši da je „njegova propast više od samo još jedne tragedije vrste, već je to ogroman gubitak rečne raznovrsnosti, koji ostavlja ogromne rupe u ekosistemu“.

AFP

Stručnjaci su izrazili ozbiljnu zabrinutost da će i druge retke autohtone životinjske i biljne vrste Jangcea verovatno doživeti sličnu sudbinu kao i delfin Baiđi, jer pogoršanje klimatskih promena i ekstremni vremenski uslovi uzimaju danak životu najdužoj reci u Aziji.

Toplotni talas u Kini opustošio i reke i kancelarije

Kina se borila sa najgorim toplotnim talasom u poslednjih 60 godina, a Jangce, treća najduža reka na svetu, je ne tako daleko od gotovo nadrealnog epiloga – mogućnosti da presuši.

Tokom avgusta širom Kine temperature su prelazile 40 podeoka. Ekstremne vrućine izazvale su porast potražnje za klimatizacijom u kancelarijama i kućama, stvarajući pritisak na električnu mrežu. Tada je čak u jednoj od najvećih kineskih provincija Sečuan (84 miliona ljudi), u 19 od 21 grada te oblasti obustavljena je proizvodnja u svim fabrikama od ponedeljka do subote.

Povezani tekstovi

Suša je takođe oslabila vodostaje reka, smanjujući količinu električne energije proizvedene u hidroelektranama. Sa padavinama ispod proseka od jula, nivoi vode su pali na rekordno niske nivoe, otkrivajući napukla korita reka, pa čak i potopljena ostrva. Evropski deža vu. Sada sve navedeno dolazi na naplatu.

AFP

Koliko je za Kinu važna reka Jangce možda će vam najbolje reći podatak da ta reka, koja se proteže na oko 6.300 kilometara, od tibetanske visoravni do Istočnog kineskog mora u blizini Šangaja obezbeđuje vodu, hranu, transport i hidroelektričnu energiju za više od 400 miliona ljudi.

Simbolika reke Jangce i nestanak životinjskih vrsta kao tragična opomena

Zatvaranje fabrika ima veći eho, ali nestanak životnih vrsta mogla je da bude daleko veća i tragičnija opomena, što se nije dogodilo. Ekstremne vremenske prilike ugrozile su na stotine zaštićenih i ugroženih divljih životinja i biljnih vrsta koje žive u i oko reke Jangce (ekološki najkritičnija reka na svetu za biodiverzitet i slatkovodne ekosisteme), poput Baiđija, koji je samo tužni simbol izumiranja.

Identična sudbina čeka i ribu veslača, džinovskog daždevnjaka, jednog od najvećih vodozemaca na svetu, kineskog aligatora, kao i čuvenu meku kornjaču.

Simbolizam reke Jangce malo ko može da ospori. Najduža reka u Kini i Aziji, kolevka civilizacije. Dragulj u azijskoj kruni. Biodiverzitet, nastajanje, život. Ako postoji nauk izumiranja delfina reke Jangce, to je da je ono ireverzibilno. Potrebno više svesti i napora da se proces nestajanja kineske žile kucavice okrene.

AFP, istorijski niski vodostaj, Rugao, kineska istočna provincija Jiangsu

Da li mesto na kojem svet nastaje, može da postane simbol njegovog izumranja, zavisi samo od nas. I ako je zaista tako, koliko ta spoznaja uopšte može da nas umiri? Naš opstanak zavisi od prirode. Tačka. Da li tu jedinu neophodnu lekciju za opstanak čovečanstva možemo da savladamo?

Komentari

Vaš komentar