Energetska kriza: Za subvencije 800 milijardi evra

Zemlje Evropske unije i Velika Britanija potrošili su do sada 800 miljardi evra na subvencije kako bi se izborile sa energetskom krizom

Zemlje Evropske unije su od septembra 2021. godine izdvojile 681 milijardu evra za energetsku krizu, Velika Britanija je izdvojila 103 milijarde evra, a Norveška 8,1 milijardu evra, navodi se u analizi istraživačkog centra Bruegel, prenosi Rojters.

Ukupan iznos od 792 milijarde evra je značajno veći u poređenju sa 706 milijardi evra u koliko je iznosila suma novembra 2022. godine.

Nemačka je na vrhu liste potrošnje, izdvojivši skoro 270 milijardi evra. Velika Britanija, Italija i Francuska bile su sledeće po visini, svaka sa preko 100 milijardi evra. Po glavi stanovnika najviše su trošile Luksemburg, Danska i Nemačka.

Potrošnja koju su zemlje namenile za energetsku krizu sada je nešto veći od sume koja fonda EU za oporavak od COVID-19 i koji iznosi 750 milijardi evra.

Ažuriranje potrošnje energije dolazi u trenutku kada zemlje raspravljaju o predlozima EU za dalje ublažavanje pravila o državnoj pomoći za projekte zelene tehnologije, dok Evropa nastoji da se takmiči sa subvencijama u Sjedinjenim Američkim Državama i Kini.

Ti planovi su izazvali zabrinutost u nekim prestonicama EU da bi podsticanje veće državne pomoći poremetilo unutrašnje tržište bloka. Nemačka se suočila sa kritikama zbog svog ogromnog paketa energetske pomoći, koji daleko nadmašuje ono što druge zemlje EU mogu da priušte.

Bruegel je rekao da su vlade usmerile većinu podrške na neciljane mere za obuzdavanje maloprodajnih cena koje potrošači plaćaju za energiju, kao što su smanjenje PDV-a na benzin ili ograničenja maloprodajne cene električne energije.

Naučni centar je rekao da je dinamika potrebna da se promeni, jer državama ponestaje fiskalnog prostora da bi zadržale tako široko finansiranje.

"Umesto mera za suzbijanje cena koje su de fakto subvencije fosilnim gorivima, vlade bi sada trebalo da podstiču više politika podrške dohotku usmerenih na najniža dva kvintila raspodele prihoda i na strateške sektore privrede", rekao je analitičar istraživanja Đovani Sgaravati

https://twitter.com/Tagliapietra_S/status/1625040188085772292