Evropa se vraća nuklearnoj energiji

Ovaj trend ubrzan je energetskom krizom izazvanom ratom u Ukrajini i odustajanjem od ruskog gasa i nafte. Iako su neke zemlje poput Nemačke i Austrije još uvek skeptične, većina članica EU sada podržava nuklearnu energiju kao deo "zelene" tranzicije. 

Zašto se događa ovaj "povratak"? Prvenstveno zbog energetske bezbednosti.

Evropa je nakon ruskog napada na Ukrajinu shvatila koliko je ranjiva zbog zavisnosti od uvoza fosilnih goriva. Nuklearna energija je stabilan izvor koji može zameniti gas i ugalj, a uran je dostupan iz više izvora, u čemu prednjače Kanada i Kazahstan.

Evropski zeleni plan cilja na klimatsku neutralnost do 2050. godina, s 55-postotnim smanjenjem emisija štetnih gasova do 2030.

Nuklearna energija ne proizvodi CO2 tokom rada, a Evropska unija ju je 2022. uključila u "zelenu taksonomiju", klasifikaciju održivih investicija, što otvara pristup fondovima.

Evropa ne može da živi u balonu 

Potražnja za električnom energijom u Evropi će porasti za 50-80 posto, kažu procene. Obnovljivi izvori poput vetra i sunca još uvek ne mogu proizvesti toliku količinu energije, pa bi nuklearna trebalo da služi kao "baterija" za stabilnost mreže.

Evropski poverenik za međunarodnu saradnju i razvoj Jozef Sikela, bivši češki ministar industrije, kaže kako je jasno da Evropa ne može živeti u idealizovanom balonu vrednosti.

“Zelena” udruženja za zaštitu okoline jednoglasno osuđuju ovakve planove. Boje se da će poništiti sve što se godinama radilo na zaštiti okoline.

Tomas Luis iz Evropske mreže za očuvanje klime kaže da lobiji koriste rat kao opravdanje za izostanak ulaganja u zaštitu klime.

“Žele da smanje svoje troškove. A nuklearne elektrane se ne mogu brzo graditi pa priča o stabilnosti sistema jednostavno nije tačna”, tvrdi. 

Četvrtina evropske energije je nuklearna

Zvaničnici EU poručuju da je moguće pomiriti i zaštitu klime i nuklearni razvoj. Rešenje su mali modularni reaktori (SMR) – manji, jeftiniji i sigurniji od klasičnih velikih nuklearki.

EU je 2024. pokrenula Evropski industrijski savez za SMR-ove kako bi ubrzala njihovo uvođenje. Ova inicijativa okuplja industrijske, istraživačke i političke aktere s ciljem ubrzanja razvoja, demonstracije i implementacije malih modularnih nuklearnih reaktora u Evropi do početka 2030-ih godina.

Inicijativa pripada Evropskom zelenom planu, ima više od 350 članova, uključujući velike kompanije, istraživačke organizacije, start-upove, finansijske institucije, lokalne vlasti i nevladine organizacije.

Za sada je usvojen petogodišnji razvojni plan, odobreni su pilot projekti u Češkoj, Poljskoj, Francuskoj.

Nuklearna energija je lani činila 24 odsto ukupne proizvodnje električne energije u EU.

U junu ove godine Evropska komisija objavila je osmi izveštaj o nuklearnim programima koji pokazuje da će nuklearna energija zahtevati značajna ulaganja, otprilike 241 milijardu evra do 2050. godine.

Od toga bi 205 milijardi evra bilo uloženo u nove nuklearne elektrane, a 36 milijardi evra išlo bi za produženje životnog veka postojećih reaktora. Svi ovi planovi uključuju i javni i privatni novac, 

Ovaj izveštaj jasno naglašava da su potrebni svi izvori energije sa niskom proizvodnjom CO2 (ne samo obnovljivi) kako bi EU ispunila svoje klimatske i energetske ciljeve. Predviđa se da će instalirani nuklearni kapacitet u celoj EU porasti s 98 gigavata u 2025. na oko 109 gigavata do 2050.

Nova realnost

Ključne su i političke promene u delu EU država, uz sličnu poruku da se mora prihvatiti realnost.

Belgija je ukinula zakon o postepenom gašenju nuklearnih reaktora, otvarajući mogućnost izgradnje novih.

Nemačka je pod novom vladom ublažila svoj tradicionalni antinuklearni stav i sada vidi nuklearnu energiju "na nivou obnovljivih" u zakonodavstvu EU.

Danska razmatra ukidanje četrdesetogodišnje zabrane nuklearne energije, posebno usmerujući na modularnu tehnologiju.

Italija je usvojila zakon kojim se priprema povratak nuklearnoj energiji i planiraju se napredni modularni reaktori, Vlada premijerke Đorđe Meloni postavila je 2030. kao godinu povratka nuklearnoj energiji.  

Poljska, zavisna od uglju, počela je nuklearni program, a početak rada prve nuklearke planiran je za 2033. godinu.

I u Španiji je vlada izložena pritisku da odustane od planiranog gašenja nuklearnih elektrana, pogotovo nakon velikog nestanka struje prošlog proleća.

Iz Evropskog saveza za energetska istraživanja kažu kako je važno za početak proširiti kapacitete postojećih nuklearnih elektrana gde god je to moguće, ali i nastaviti jako ulagati u iskorištavanje mogućnosti sunca, vetra i reka.

Nuklearna energija i obnovljivi izvori nisu kontradiktorne strategije; mogu ići ruku pod ruku. Uz nadu da se u bliskoj budućnosti mogu ostvariti fuzijske elektrane koje bi bile skoro potpuno “zelene”, ne bi proizvodile dugotrajni otpad i ne bi mogle izazvati nuklearnu katastrofu poput Černobila.

Veruje se da će prva takva elektrana početi rad za tridesetak godina.