Globalno otopljenje dovešće do nestanka najmanje polovine glečera

Zeleni kutak 06. jan 202316:316 komentara
Izvor: Shutterstock

Polovina svetskih glečera – zamrznutih rezervoara u kojima se nalazi tri četvrtine globalnog snabdevanja vodom – mogla bi da se istope do kraja veka iako zagrevanje bude zaustavljeno na poželjnih 1,5 stepeni Celzijusa, zaključuje studija objavljena na sajtu Sajns (Science).

Ukoliko ne bi došlo do ispunjenja ovog ambicioznog globalnog cilja, postavljenog u Parizu 2015. godine a zagrevanje se nastavilo do 2,7 stepeni kakve su sada prognoze moguć je nestanak 68 odsto svetskih glečera. Na udaru bi se našli pre svega Centralna Evropa, zapad Severne Amerike, Novi Zeland, kao i visoki delovi Azije. Ako globalno zagrevanje dostigne 4 stepne, 83 odsto svetskih glečera bi moglo nestati, dodaje studija.

Osim što obezbeđuju većinu svetske slatke vode, glečeri podržavaju jedinstvene ekosisteme i smatraju se svetim u mnogim delovima sveta.

Istraživanje, prvo je koje ispituje verovatnu sudbinu svih 215.000 glečera u svetu do 2100. godine, koristeći modeliranje visoke rezolucije.

Profesor Džonatan Bamber jedan od vodećih glaciologa koji nije uključen u studiju opisao je nalaze kao kao “otrežnjujuće” a istraživanje najsveobuhvatnijom analizom budućih trendova glečera do sada“.

Spore reke leda

Glečeri su spore reke leda koje igraju ključnu ulogu u snabdevanju slatkom vodom skoro svakog regiona sveta.

Za mnoge zajednice, od peruanskih Anda do nepalskih Himalaja, glečeri se takođe smatraju domom i fizičkim manifestacijama bogova – imaju značaj koji je daleko iznad materijalne vrednosti.

Rezultati kažu da bi, ako se zagrevanje zadrži na 1,5C, 49 odsto glečera moglo u potpunosti nestati do 2100. godine – sa „najmanje polovinom“ takvih gubitaka pre 2050. Predviđa se da će glečeri uzrokovati podizanje nivoa mora za 90 mm.

Glavni autor studije doktor Dejvid Rouns (dDavid Rounce), docent na Univerzitetu Karnegi Melon u Pitsburgu, kaže za Karbon brif (Carbon Brief):

Povezane vesti

„Ključni nalaz je bio da je gubitak mase linearno povezan sa porastom temperature i stoga će svako smanjenje povećanja temperature značajno smanjiti gubitak mase glečera i njegov doprinos porastu nivoa mora.“

Istraživanje predviđa kako će procenat svetskih glečera preostalih na Zemlji verovatno brzo opasti u ovom veku pod bilo kojim temperaturnim scenarijem, ali se očekuje da će postati daleko ozbiljniji do druge polovine veka sa zagrevanjem 3 – 4 stepena zagrevanja u poređenju sa 1,5 -2C.

Istraživanje primećuje da će u visokim planinama Azije – regionu koji snabdeva vodom najmanje 800 miliona ljudi, vreme maksimalnog gubitka mase glečera verovatno varirati, i dostići vrhunac u jugoistočnoj Aziji oko 2025-30, centralnoj Aziji oko 2035. -55 i jugozapadnoj Aziji oko 2050-75.

Ipak najveći gubitak vode desiće se na Aljasci. Zajedno, Aljaska, deo Grenlanda, Antarktik i severna i južna arktička Kanada će činiti 60-65 odsto porasta nivoa mora od glečera do 2100. godine.

Otrežnjenje

Projekcije topljenja glečera i rezultirajućeg porasta nivoa mora u ovom veku su znatno veće od prethodnih procena, primećuju autori.

Na primer, primećuju da su njihove projekcije za gubitak mase glečera po scenarijima niske i visoke emisije 4-8 odsto veće od prethodnih procena.

Rens kaže za Carbon Brief da je to verovatno zbog nekoliko faktora, uključujući tim koji je koristio studiju iz 2021. koja je detaljno opisala ubrzanje gubitka mase glečera uočeno globalno tokom poslednje dve decenije.

Ova studija je pružila podatke visoke rezolucije o tome kako je svaki glečer na svetu već pogođen klimatskim promenama:

„Kalibracijom našeg modela sa ovim podacima, imamo mnogo potpuniju i detaljniju sliku današnje promene mase glečera u poređenju sa prethodnim modelima koji su koristili regionalne podatke ili merenja na licu mesta iz ograničenog broja glečera“.

U komentaru koji prati novo istraživanje, profesor Gudfina Adalgerisdotir (Gudfinna Adalgeirsdottir), istraživačica na Univerzitetu Islanda i doktor Timoti Džejms (Timothi James), istraživač na Kuins Univerzitetu u Kanadi, pohvaljuju nivo detalja uključen u studiju.

“Pružajući rezultate modela u kontekstu globalnog porasta srednje temperature na kraju veka koji je relevantan za politiku, autori direktno pripisuju gubitak regionalne mase, doprinos nivoa mora i broj izgubljenih glečera posledicama susreta i neispunjavanja uslova”.

Osim što će uticati na zalihe vode, gubitak glečera će takođe imati duboke egzistencijalne uticaje na domorodačke zajednice koje žive u planinskim oblastima, kaže profesorka Elizabet Alison, predsedavajuća ekologije, duhovnosti i religije na Kalifornijskom institutu za integralne studije.

„Širom sveta, zaleđene planine su svete za ljude koji žive u blizini. Nalazi sugerišu da će zajednice u planinskim regionima proći kroz duboke i neviđene društvene, kulturne i duhovne promene pošto se smatra da bogovi koji žive u planinama i njihovi blagoslovi napuštaju ove ledene oblasti. Kada nestane fokus oko kojeg su društva orijentisana, često sledi individualni i kolektivni psihološki poremećaj i društveni slom. Planiranje prilagođavanja i ublažavanja mora uključivati odgovore za rešavanje takvih psiho-socijalnih poremećaja.“

Dr Pasang Šerpa, autohtoni antropolog iz Faraka na nepalskim Himalajima sa sedištem na Univerzitetu Britanske Kolumbije, dodaje da je novo istraživanje „“otkrilo ono čega su se autohtoni ljudi dugo bojali“.

„Značajan gubitak glečera znači da ne samo da smo svedoci promene pejzaža ili gubitka prirodnih resursa, to znači da smo aktivno saučesnici u otimanju budućnosti našoj deci. Šta su planinski narodi bez planina kakve poznajemo?”

Komentari

Vaš komentar