Skupština Vojvodine smanjila zaštitu Vršačkih planina zbog meteorološkog radara, građani Vršca poručuju da ga neće biti

Krajem prošle godine Skupština AP Vojvodine usvojila je izmene i dopune Prostornog plana posebne namene (PPPN) predela Vršačke planine.

Izmenama je deo Vršačkih planina, koje su od 2022. godine zaštićeno područje prirode, dobio manji stepen zaštite. Sa prvog na drugi, a sve sa namerom da se na najviši vrh Vojvodine i turističku atrakciju postavi veliki metereološki radar.

U pitanju je osam hektara na Guduričkom vrhu, najvišoj tački Vojvodine.

Prema izmenjenom dokumentu, radi se o 380 kvadratnih metara građevinske površine, sa trafo stanicom, čelično-rešetkastim tornjem, osnove 64 kvadratna metra, visine 30 metara sa kupolom u kojoj je radarska antena, zatim pristupni put, širine 3,5 metara, dužine 6.300 metara, od Malog Središta do Guduričkog vrha paralelno sa putem i rov za elektro i optičke kablove i spremište za naftu.

Radar bi trebalo da bude premešten iz Samoša u opštini Kovačica gde se planira izgradnja najvećeg vetroparka u Srbiji, sa 142 stuba, kapaciteta 1 GW, čiji je makar zvanični investitor, mala kompanija iz Novog Sada, finansirala rad na izmeni PPPN.

Sve je počelo zaključkom koji je donela Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 22.02.2024. godine (05 Broj 351-1430/2024-1), kada je usvojen Izveštaj Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) o potrebnim aktivnostima koje se odnose na izmeštanje meteorološkog radara "Samoš".

Dejan Maksimović iz lokalnog ekološkog centra “Stanište” koje zajedno sa više od 20 organizacija bave zaštitom Vršačkih planina, kaže za portal N1 da, kao građani, odbacuju svaku mogućnost da se radar postavi na Gudurički vrh.

"Svi mi smo ubeđeni da to apsolutno neće moći da prođe. Građani Vršca su jedinstveni. Nikog ne znam ko je za to, čak ni neutralne. Protiv je i eparhija banatska. Oni su se isto izjasnili da su protiv”, kaže Maksimović za N1.

Govoreći o samoj sednici Skupštine, kaže da je predsednik Odbora za zaštitu životne sredine govorio nepovezano.

"Jedna rečenica nije imala nikakve veze sa drugom. Zaista ne znam kako da nazovem to izlaganje. Na kraju kada se pogleda u usvojeni dokument vidi se da su brojke koje se tiču određenih stepena zaštite ostale nepromenjene, iako su izglasane", ocenjuje Maksimović.

On podseća da se protiv postavljanja radara na Gudurički vrh još ranije izjasnila Skupština grada Vršca, a da dva poslanika u Skupštini Vojvodine iz ovog grada nisu glasali "za", već su bili uzdržani.

"Ako kao lokalna zajednica ne možemo tome da se odupremo, onda ne znam šta možemo", kaže Aleksić.

On najavlje nastavak, pre svega, pravnih akcija, sa ciljem da se ova skupštinska odluka poništi. Ne isključuje ni pokretanje krivičnog postupka.

"Obratićemo se svim institucijama za koje procenimo da su nadležne i da postoji mogućnost da to prođe. Smatram da je potrebno ponoviti postupak jer je ceo proces u proceduralnom i činjeničnom smislu bio manjkav i vrlo problematičan”, navodi naš sagovornik.

Dragomir Ristanović iz organizacije RERI koja je i sama podnela primedbe na ovaj projekat, kaže da je i menjanjem stepena zaštite i dalje upitno poštovanje Zakona o zaštiti prirode. On navodi da "drugi stepen zaštite" dozvoljava zidanje samo dok služi funkciji, odnosno svrsi olakšanog upravljanja tim područjem. To što zabrana izgradnje meterološkog tornja nije eksplicitno navedena u Zakonu, ne znači da je to dozvoljeno.

"Potencijalno bi mogao tu da postoji i vizitorski centar ili neka osmatračnica. Ako se taj put gradi kao šumski put, da bi upravljači mogli da patroliraju i prate stanje, to je u redu. Međutim, ovo se sigurno ne gradi za promociju prirodnog dobra, koliko god institucije to veštački pokušavale da predstave u nacrtu prostornog plana”, kaže Ristanović.

Nije skladište već rezervoar

On ukazuje da će za potrebe tornja biti potrebno stalno prisutstvo fosilnih goriva, zbog čega je planiran i rezervoar za naftu.

Ristanović kaže da je RERI napomenuo da je skladište za gorivo izričito zabranjeno Zakonom o zaštite prirode, ali da im je odgovoreno da ne planiraju gradnju skladišta, nego rezervoara.

“Igraju se leksikom, jer je rezervoar druga reć za skladište. U zakonu ne postoji ni zabrana da se napravi lansirna rampa za manje rakete, pa to nikome nije palo na pamet da postavi na Gudurički vrh", ocenjuje Ristanović.

Sukob oko Guduričkog vrha je u toku. Ovo pitanje ujedinilo je Vrščane bez obzira na druga opredeljenja. Paralelno, u Kovačici traje otpor da se ova opština, a posebno selo Padina, okruži vetrenjačama.

Dva mesta, udaljena tridesetak kilometara, postaju deo iste priče. Jedno brani zaštićenu prirodu, a drugo ne želi da bude okruženo stotinama vetrenjača. Pitanje je da li će pravni sistem moći da pomiri te dve realnosti ili će ekonomski interes pojedinaca i politička volja trajno promeniti prirodu i život ovih ljudi.

N1 je poslao pitanja Agenciji za prostorno planiranje Vojvodine i Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine. Kao i u ranijim slučajevima, institucije nisu odgovorile.