Svračkovo - "večiti" projekat na najčistijoj reci Srbije

Zamišljena je '70-ih godina 20. veka. Glavni projekat završen je 1997. godine, gradnja započeta 2012, kada je predviđeno da će biti gotova 2017. godine - ali to se nije desilo. Ove 2025, brana još nije gotova, a građani protestuju protiv izgradnje brane Svračkovo.

Ova brana u izgradnji, nalazi oko 10 kilometara od Arilja u zapadnoj Srbiji i planirano je da ta akumulacija snabdeva vodom pet gradova u kojima živi oko 200.000 ljudi.

Prema poslednjim najavama, biće gotova 2027. godina, ali možda i 2028, čime bi trajanje gradnje iznosilo 16 godina. Cena je 14 puta menjana. Svaki put naviše. Inače, treba istaći da je Rzav reka sa najčistijom vodom u Srbiji.

Planirano je da brana bude visoka 68 metara uz kapacitet jezera pijaće vode od 28 miliona kubnih metara. Najveća dubina u jezeru biće 54 metra, sa kapacitetom od 1.200 litara vode u sekundi.

Oni koji zagovaraju izgradnju brane, smatraju da je to najbolje rešenje za snabdevanje vodom najmanje pet gradova i opština, ali postoje stručnjaci i građani koji tvrde da se sa manje novca može dobiti šta se želi uz manji negativan uticaj na životnu sredinu.

Među njima je i udruženje "Rzavljani" koje je na nedavnom skupu ukazalo da planirana brana ne donosi rešenje za vodosnadbevanje, već da će uništiti jedan od poslednjih netaknutih ekosistema Srbije, prekinuti ekološke koridore, ugroziti zaštićene vrste i njihova staništa, promeniti klimu u dolini Rzava i narušiti lokalnu poljoprivredu, posebno proizvodnju malina.

Sve je krenulo '70-ih godina prošlog veka, kada je Svračkovo bilo deo šireg plana - izgradnje 30 velikih veštačkih jezera koja bi, preko regionalnih sistema vodosnabdevanja, trebalo da obezbede zalihe pijaće vode.

Sračkovo je trebalo to da uradi za Čačak, Gornji Milanovac, Lučane, Arilje i Požegu. Plan je aktiviran 1997. godine kada su završeni istražni radovi i izrađen glavni projekat, ali se ponovo stalo, što i nije bilo veliko iznenađenje s obzirom na krizu u tom periodu.

Kalanović: Mogla bi da bude završena do 2011. godine

Projekat Svračkovo je ponovo pokrenuo Petar Škundrić 2008. tadašnji ministar energetike iz Socijalističke partije Srbije (SPS). Tadašnja ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović izjavila je da bi izgradnja akumulacije i brane "Svračkovo" mogla da bude završena za tri godine.

Ona je navela da Ministarstvo finansija "u ovom trenutku radi na otkupu zemljišta za izgradnju tog regionalnog projekta".

U oktobru 2009. godine potpisan je ugovor o izgradnji brane "Svračkovo" - projekat vredan oko 4,8 milijardi dinara, što je iznosilo oko 52 miliona evra. Ministarstvo poljoprivrede trebalo je da obezbedi 90 odsto sredstava, a ostatak pet gradova koji bi bili korisnici vode sa sistema Rzav.

Kako je tada pisala agencija Beta, predviđeno je bilo da izgradnja akumulacije "Svračkovo" bude završena do 2014. godine. Javna nabavka raspisana je 2011. godine, zaključena je u decembru iste godine. Jedini ponuđač je bila firma "Hidrotehnike - Hidroenergetike". Cena je tada iznosila 62 miliona evra, a rok izgradnje je bio pet godina. Radovi su počeli u aprilu 2012. godine, u avgustu su završeni pripremni poslovi, a prema rečima tadašenjeg direktora JP Rzav Ljube Lazovića potrošeno je 286 miliona dinara.

"Ovog leta obavićemo široki otkop u koritu reke, započećemo gradnju optočnog tunela i šahtnog preliva, da bismo skrenuli tok Rzava. U narednih pet godina, gradićemo telo brane, a radovi će koštati 6,3 milijarde dinara", rekao je tada Lazović.

Radovi su zaustavljeni zbog nedostatka novca

Ipak, radovi su obustavljeni u oktobru 2012. zbog nedostatka novca. Takav trend nastavio se i naredne dve godine. Krajem 2014. godine Lazović je naveo da je umesto milijardu dinara godišnje, Ministarstvo poljoprivrede izdvajalo tek oko 200 miliona.

"Međutim, ne dobijamo ni tih 200 miliona dinara jer se ta sredstva ukidaju rebalansom budžeta. Ako se ovako bude gradilo, mi branu nećemo imati ni za narednih 30 godina što će ugroziti vodosnabdevanje građana grada Čačka i još četiri opštine", rekao je 2014. Lazović.

Tokom leta 2015. godine čelnici pet lokalnlh samouprava ponadali su se da će deo novca iz kredita Ujedinjenih Arapskih Emirata biti iskorišćen za Svračkovo. Tadašnji gradonačelnik Čačka Velimir Ilić je rekao da je ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković (SPS) obećala da će u razgovoru sa premijerom Aleksandrom Vučićem insistirati da se deo sredstava iz kreditne linije Ujedinjenih Arapskih Emirata usmeri za izgradnju brane Svračkovo. Tako je planirano da država Srbije ispuni ugovornu obavezu.

“Uslov koji bi u tom slučaju morali da ispunimo je, da se voda iz brane delom koristi i za navodnjavanje poljoprivrednih površina", navodi Ozonpres izjavu Velimira Ilića.

Najveći problem desio se pojavom klizišta 2015. godine. Tlo je sanirano nekoliko godina, uz ugradnju 107 šipova dužine od 15 do 32 metra. Krajem te godine, Snežana Bogosavljević-Bošković je rekla da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine do sada uložilo skoro milijardu dinara u realizaciju projekta, i da je napravljena realna projekcija potrebnih sredstava u iznosu od 470 miliona dinara za radove u 2016. godine.

Ukupna ulaganja u ovaj projekat, od 2010. do 2016. iznosila su 15,1 miliona evra.

Marta 2017. aneksom ugovora, rok za završetak gradnje produžen je za još pet godina, odnosno dupliran je.

Iste godine Svračkovo je u Strategiju upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine naveden kao jedan od kapitalnih projekata, a najavljena je mogućnost da se vodim iz jezera snabdevaju naselja u opštinama Aranđelovac, Topola i Kraljevo.

Krajem februara 2018. godine, svečano je obeleženo probijanje optočnog tunela. Za probijanje tunela dužine 240 metara i prečnika 8,5 metara radnicima beogradske Hidrotehnike – Hidroenergetike bilo je potrebno oko godinu dana. To je prvi od tri tunela.

Godina 2017, 2022, 2025...

Mesec dana kasnije, prema Programu upravljanja vodama u 2018. godini, predviđena su budžetska sredstva za nastavak radova na ovoj brani, ali se kao rok za njen završetak navodila se 2025. godina. U ugovoru je i dalje navedena 2022. godina.

Krajem 2018. godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije objavilo je kako je za izgradnju brane i akumulacije "Arilje - profil Svračkovo" na Rzavu za 2019. godinu planiralo sredstva u iznosu od 450.000.000 dinara, a za 2020. i 2021. godinu po 501.409.000 dinara. Na kraju je ta suma za 2020. godinu bila 497.000.000. Ukupna dotadašnja uložena suma iznosila je 1.452.818.000 dinara ili 12,28 miliona evra. Planirana vrednost brane i akumulacije je 61,7 miliona evra, a do kraja prošle godine bilo je uloženo oko 16,5 miliona evra.

Aprila 2019. godine Javno preduzeće za vodosnabdevanje Rzav raspisalo je poziv za vršenje projektanskih usluga na izgradnji brane i akumulacije.

Kako se navodi u objavljenoj dokumentaciji, u toj godini planirani radovi trebalo je da obuhvataju pripremne radove, radove na izgradnji šahtnog preliva, vodozahvatne kule, optočni tunel sa slapištem, prelazne deonice i stabilizaciji kosina, te objekata hidroelektrane, objekata zaštite građevinske jame, iskopu i zaštiti saobraćajnica S1 i S2, injektiranju, tehničkom osmatranju, nabavci i ugradnji dela hidromašinske opreme.

Nedimović broji do 100 miliona evra

Radovi su se usporeno odvijali, cena nije rasla, sve dok u aprilu 2021. godine potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović nije obišao radove na izgradnji.

Nedimović je, po završetku obilaska brane, izjavio da će nakon izgradnje auto-puta to biti najveća investicija u zapadnom delu Srbije, a njena vrednost sa završnim radovima iznosiće 100 miliona evra.

Novim godišnjim programom upravljanja vodama, usvojenim marta 2023. godine, Vlada Srbije predvidela je izdvajanje 3,17 milijardi dinara u te svrhe. Najviša suma, više od 700 miliona dinara, biće opredeljena za nastavak radova na ariljskoj brani.

Prema istom planu, trebalo je da radovi budu gotovi 2025. godine, uz još dva planirana ulaganja od po 700 miliona dinara u 2024. i 2025. godini. Tokom 2024. godine su se, kako naveli iz Srbijavoda, pojavila velika klizišta koja su sanirana i započet je glavni projekat - brane. Iste godine u avgustu direktor Srbijavoda Goran Puzović je rekao da je novi rok 2028. godina.

Međutim, direktor JP "Rzav" Zoran Barać nedavno je izjavio da se završetak izgradnje brane sa akumulacijom očekuje ipak nešto ranije - kako je on naveo 2027. godine. I on je kao razlog kašnjenja naveo "nezgodnu geologiju" koja je, kako je rekao, "najveći izazov čak i za vrhunske građevinske inženjere".

Barać je istakao da se trenutno izvode radovi na samom telu brane, samo nasipanje brane i paralelno sa tim se završavaju dva tunela, tačnije dve galerije koje će biti u samom telu brane.