Kad polovna odeća postane otpad: Milioni komada iz EU završe kao đubre u Keniji

Ovaj modni otpad je previše prljav ili oštećen da bi se mogao ponovo koristiti i stvara ozbiljne zdravstvene i ekološke probleme za ugrožene zajednice u zemlji.

Nizak kvalitet odeće znači da se odmah baca ili spaljuje da bi se zagrejala voda, kuvala i navodno napajala elektrana.

Istraga Klin ap Kenija (Clean Up Kenya) i Vajldlajt (Wildlight) za Fondaciju za promene tržišta (CMF) naglašava zavisnost brze mode od jeftinih plastičnih tkanina.

Istražitelji kažu da je izvoz otpadne odeće u siromašnije zemlje postao "ventil za bekstvo" za "sistemsku prekomernu proizvodnju" i da bi taj skriveni tok otpada trebalo da bude ilegalan.

Koja se odeća baca u Keniji?

Klin ap Kenija i istraživačka nevladina organizacija Vajdlajt intervjuisali su ljude i prikupili dokaze na terenu u Keniji kako bi otkrili šta se dešava sa korišćenom odećom poznatom lokalno kao mitumba.

Otkrili su na nekim mestima otpadnu odeću nagomilanu čak do četvorospratnih zgrada i koja se izlila u reke.

"Razotkrili smo ružnu istinu – da je trgovina korišćenom odećom iz Evrope, u velikoj meri i sve većoj meri, trgovina skrivenim otpadom", kaže Beterman Simidi Musasija, osnivač i pokrovitelj kompanije Klin ap Kenija, koja se zalaže za održive javne sanitacije.
Izvoz plastičnog otpada iz EU je ograničen i uskoro će biti zabranjen. Uprkos tome, istraga je otkrila da više od jednog od tri komada korišćene odeće koja je poslata u Keniju sadrži plastiku i da je bila tako lošeg kvaliteta da odmah postaje otpad.

Kenijski trgovci kažu da je količina otpadne odeće koja stiže u zemlju značajno porasla u poslednjih nekoliko godina. Odeća koju dobiju često je zaprljana povraćanjem, teškim mrljama ili životinjskom dlakom. To odražava porast jeftine, brze mode za jednokratnu upotrebu.

"Zemlje poput Kenije su ventil brze mode. Trgovci kupuju odeću u paketu na slepo i razumljivo odbacuju rastući procenat koji se ispostavi da je beskorisan", objašnjava Musasija.

"U stvari, naša zavisnost od brze mode opterećuje siromašnije zemlje poput Kenije zagađenim zemljištem, vazduhom i vodom. Veliki deo odeće koju dobronamerni ljudi doniraju u dobrotvorne svrhe završava na ovaj način. Zašto? Zato što je okosnica industrije brze mode plastika, a plastična odeća je u suštini smeće", kaže Musasija.

Poslovna prilika?

Mnogi komadi odeće iz Evrope prolaze kroz mrežu zemalja unutar i van kontinenta, što ih čini nemogućim za praćenje.

Međutim, neki prodavci polovne odeće kažu da izveštaj daje „izuzetno netačnu“ sliku trgovine mitumbom u Keniji.

"Ovaj evropski izveštaj pretpostavlja da trgovci mitumbom u Keniji troše svoj novac na uvoz 50 odsto otpada", kaže Teresia Vairimu, predsednica Udruženja konzorcijuma Mitumba u Keniji.

Ona dodaje da trgovci mitumbom nisu "budale" koje troše mnogo novca na uvoz otpada samo da bi ga odložili na deponije, već su "ponosni poslovni ljudi" koji kupuju kvalitetnu odeću koja se prodaje i ponovo koristi u Keniji.

"Najmanje dva miliona Kenijaca je direktno zaposleno u industriji mitumbe, sa preko 20 miliona ljudi koji se potpuno oslanjaju na nju za svoju odeću. Polovina domaćinstava svake godine kupuje polovnu odeću", dodaje Vairimu.

"Ovaj izveštaj je ponižavajući i uvreda za sve koji rade u trgovini polovnom odećom širom kontinenta i širenjem dezinformacija dodatno ugrožava milione sredstava za život".

Koje zemlje izvoze najviše otpadne odeće?

Podaci iz baze podataka Ujedinjenih nacija iz projekta Komtrejd (UN Comtrade) pokazuju da su između 2019. i 2020. EU i Velika Britanija izvezle preko pet miliona tona korišćenog tekstila. Pre slanja u inostranstvo, ovim artiklima se trguje između evropskih zemalja kako bi se sortirali i ocenjivali, sugeriše istraga.

Nemačka je, na primer, izvezla 179.000 tona tekstila u Holandiju - neuobičajeno veliki obim za zemlju sa visokim prihodima. Ovo je ekvivalentno 53 procenta ukupnog holandskog izvoza korišćene odeće i sugeriše da bi ta zemlja mogla da bude stajalište u trgovini odećom.

Tekstil je iz EU poslat na destinacije poput Gane, Indije, Nigerije, Pakistana i Kenije – na koje su istražitelji usredsredili svoju pažnju.

CMF je otkrio da su u 2021. Nemačka, Poljska, Velika Britanija, Mađarska, Italija, Belgija, Litvanija, Estonija, Francuska i Irska činile 95 odsto ukupnog izvoza polovne odeće iz EU u Keniju u ukupnoj vrednosti od skoro 25 miliona evra.

Nemačka je na vrhu liste evropskih zemalja, izvozeći više od 50 miliona odevnih predmeta. Preko 25 miliona od toga je otpad, a skoro 17 miliona na bazi plastike. Pratile su ga Poljska i Velika Britanija koje su izvezle više od 12 miliona proizvoda na bazi plastike 2021.

Kako da se zaustavi tok otpadne odeće?

Više od dve trećine odeće je sada napravljeno od plastike poput najlona i poliestera koje je nemoguće reciklirati

"Rešenje nije da se ugasi trgovina polovne odećom, već da se ona reformiše. Ne možemo reciklirati naš izlaz iz ovog problema".

Umesto toga, objašnjava on, industriji su potrebne granice i pravila – poput onih koje predlaže EU. Trebalo bi da uključuje sveobuhvatne, striktne ciljeve za recikliranje i ponovnu upotrebu, dok se moda pomera ka kvalitetnijim, održivim tkaninama.

"Kompanijama za reciklažu ne može se dozvoliti da se kriju iza svojih praznih obećanja i trebalo bi im zabraniti da izvoze otpadnu odeću", dodaje Harding-Rols.

Ovog leta EU treba da predloži skup mera koje bi mogle da zahtevaju od brendova da plaćaju svoj otpad i proizvode proizvode od održivijih materijala.

"Ukoliko se modna industrija suštinski ne promeni, ono što smo videli u Keniji i širom sveta biće samo početak", kaže menadžer kampanje CMF-a, Džordž Harding-Rols.