Kalauz: Prirodna bogatstva Srbije ozbiljan strateški kapital u narednim godinama

O tome gde se nalazi Srbija kada je reč o korišćenju obnovljivih izvora, Kalauz kaže da je - u zaostatku.

"Srbija je negde u zaostatku, mislim da ceo region zaostaje u odnosu na razvijeni svet. A fer je reći da globalno države zaostaju kada je u pitanju ulaganje i korišćenje obnovljivih izvora energije. Još uvek se dominantno oslanjamo na fosilna goriva i na fosilnu industriju. Srbija je tu možda kao i ostatak zemalja u regionu, ima još daleki, daleki put pred sobom", kazala je Kalauz.
Kalauz je rekla i da je danas svima, posebno u Evropi, jasno koliko je pitanje energetske sigurnosti, pitanje i nacionalne sigurnosti.

"Toliko oslanjanje na uvoz fosilnih goriva nas je dovelo u jednu vrlo ranjivu poziciju, sve nas u Evropi. Mi poslednjih 50 godina ukazujemo na problem klimatskih promena, da nam se zaista život menja, ako nismo bili do sada svesni, onda smo ovog leta, ja mislim, postali, da je vreme da počnemo da drugačije promišljamo i razmišljamo o svojoj budućnosti, energetskoj, ali uopšte i razvojnoj", kazala je.

Naglašava i da je energetska sigurnost jedno od osnovnih pitanja za svaku državu.

"Ako nemate dovoljno izvora energije za industruju i domaćinstva, to znači da je ljudima hladno i da nemaju struje. Zemlje sa velikim udelom obnovljivih izvora energije manje zavise od uvoza, od dobre volje velikih monopolista. Ako imate visok udeo solarne, vetro energije, biomase, vi ste otporniji na promene koje se dešavaju u globalnom okruženju. Možete lakše da prebrodite krizu, lakše formirate cene, vašim građanima je bolje", izjavila je.

A na pitanje da li je toliko teško preći na obnovljive izvore energije, sagovornica N1 kaže:

"Da li je teško, jeste, ali to je zato što to podrazumeva promenu paradigme, i jedan novi iskorak, a sve što je novo i što podrazumeva promenu je teško, i ljudi tome nisu skloni. Drugo, to košta, ali to je rešivo, jer novca na tržistima kapitala ima, a treće - treba postojati dobra volja i stepen svesti i razum građana da je to smer u kojem mi svi moramo ići".

Prema rečima Kalauz, fosilni lobi u svetu je veoma jak.

"Oni imaju uticaj i na politiku i na donosioce odluka, nije to samo u Srbiji, tako je svuda u svetu", ukazala je.

"Zelena tranzicija", dodaje, proces je koji dugo traje.

"Mi u WWF smo svesni smo da zelena tranzicija upravo to podrazumeva, ima svoj vremenski tok, naivno je da se misli da ćemo od sutra postati energetski nezavisni, to je proces koji dugo traje, negde ide brže, negde sporije. Vlade su određenim merama, subvencijama i drugim podsticajima usmerili veći deo investicija u obnovljive izvore energije. Ali, imajte na umu da u 2021. godini nikad veće investicije fosilne industrije nismo imali", naglasila je.

Još uvek smo, kaže, na nivou "prazne priče".

"Jer kad pogledamo gde ide novac, vidimo da je većina otišla na fosilne industrije. Ali, da li je moguće preći na obnovljive izvore - jeste", uverena je Kalauz.

A gde je Srbija po pitanju takvih investicija?

"Srbija jeste imala porast investicija u obnovljive izvore energije, ali ako uzmemo u obzir da obnovljive energije predstavljaju sada tri posto, a u 2016. su bile 2,5 posto, to je porast od svega 0,5 posto. Dakle, ne možemo govoriti o baš snažnom investiranju", navela je.

Što se tiče zelene energije, u Srbiji je više od 65 posto u pitanju hidroenergija.

"Ali nam je ovo leto pokazalo da hidroenergija nije baš dugoročno najbolja i najisplativija, mislim da smo sada svi svesni da ćemo imati prolongirane periode suše, probleme sa dostupnošću vode, i da zapravo treba da više gledamo u druge nove obnovljive izvore energije, za koje znamo da će biti puno povoljniji", rekla je Kalauz.

WWF je, naglašava, u stalnom kontaktu sa Vladom Srbije i nadležnim ministarstvima, u želji da pruže pomoć i daju savete o dugoročnom razvoju.

"Mi smo globalna organizacija, imamo pristup najboljim stručnjacima. U našim susretima sa srpskom vladom i ministarstvima govorimo i voleli bismo da razgovori budu usmereni ka tome kako Srbija želi da upravlja svojim dugoročnim razvojem, koja su to rešenja, pristupi, tehnologije, inovativni pristupi kojima mi želimo da osiguramo taj održivi razvoj", kaže.

Razvoja, naglašava, mora biti.

"Građani žele da žive bolje, ali je naša poruka da i mi to želimo, ali bismo mogli da razmotrimo opcije gde neće ići baš sve na uštrb prirodnih resursa. Srbija obiluje još uvek lepotama i prirodnim bogatstvima, to može biti za zemlju poput Srbije vrlo jasna komparativna prednost gde će dostupnost pitke vode i dostupnost prirodnih zastićenih područja predstavljati ozbiljan strateški kapital u sledećih 20, 30, 50 godina klimatskih promena koje će menjati život koji živimo", zaključila je.

Korica: Zelena gradnja pomaže u borbi za zdraviju klimu i životnu sredinu

O tome šta je zelena gradnja, zašto je važna, koliko smo daleko od tog koncepta, i kako da mu se približimo, u Danu uživo TV N1 govorila je Dragana Korica iz Saveta zelene gradnje Srbije.

Inače, Savet zelene gradnje Srbije je ove godine Svetsku nedelju zelene gradnje obeležio dvodnevnom konferencijom 13. septembra, i 16. septembra u Beogradu.

Pogledajte kompletno gostovanje Dragane Korice u emisiji Dan uživo:

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=webbgzelenagradnjanovoim-n1info-rs-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=n1info&u=n1info&p=n1Sh4redSecre7iNf0" video-id="10299409"]