Klimatolog: 2023. bila rekordna, zagrevanje će možda stati tek 2050. godine

Zeleni kutak 27. feb 202411:43 12 komentara

Ovaj februar je osmi mesec u nizu tokom kog su oborene prosečne temperature, a zime kakve smo imali 1980-ih godina se više neće vratiti, rekao je klimatolog Vladimir Đurđević. Takvo vreme utiče ne samo na starije ljude i hronične pacijente, već i na mlade, te se dešava da neko od 40 godina ima aritmiju kao da mu je 60, dodao je kardiolog dr Rodoljub Ristić.

Ovaj februar će možda biti blag i hladan u budućnosti, objasnio je Đurđević.

„Proces klimatskih promena neće stati uskoro, verovatno tek oko 2050. godine, a do tada će biti mnogo toplije. Cela planeta toplija je za stepen u proseku, a do 2050. ćemo se sigurno zagrejati bar još za stepen“, rekao je on.

N1

Da li će planeta nastaviti da se zagreva ili ne zavisi od toga da li ćemo ispuniti Pariski sporazum, istakao je klimatolog i podsetio:

„Pariski sporazum predviđa da prestanemo da koristimo naftu, ugalj i gas i da dodajemo ugljen-dioksid u atmosferu.“

Ovaj februar je topliji od 2023. godine – koja je inače bila najtoplija globalno, u Srbiji, a i jesen za nama je bila najtoplija, a da ta kontinuirana obaranja rekorda visokih temperatura možemo očekivati i u budućnosti, dodao je.

Povezane vesti

„I januar je bio najtopliji do sada. Februar je osmi mesec u nizu koji ruši temperaturni rekord, globalno gledano zadnjih 150 godina, koliko postoje intrumentalna merenja. Iz ugla klimatologa, ovo je presedan, jer planeta je najverovatnije toplija danas nego zadnjih 100.000 godina. Klimatolozi, ipak, nisu iznenađeni, jer je sve ovo bilo predviđeno 1970-ih godina, pa trenutna upozorenja treba shvatiti ozbiljno“, dodao je.

„Temperaturne razlike inicijator da se pacijenti obrate lekaru“

Kardiolog dr Rodoljub Ristić kaže da je njegova privatna praksa puna ovih dana.

„Slušajući pacijente i njihove razlike, mogu samo da primetim da su te temperaturne razlike inicijator da se oni obrate lekaru. Ne znaju šta je u pitanju, ali se pojavljuju tegobe. Mnogo više mladih ljudi ima tegobe, iako je poznato da promene temperature, barometarskog pritiska itd. pogađaju starije ljude i hronične pacijente. Sada je mnogo češće da pacijentu koji ima 35, 40 godina srce bude u apsolutnoj aritmiji (kakvu imaju oni od 60 i više), koju on nije ni znao da ima, samo da se guši u zadnje vreme kada izađe na ulicu“, kazao je.

N1

Desi se da se 40-godišnjak šlogira, a niko ne zna zašto, a sve se događa u poslednjih nekoliko meseci, objasnio je lekar.

„Uticaj klimatskih promena i neadekvatne temperaturne razlike utiču i na zdrave ljude, na neurovegetativni sistem. Oni se osećaju umornim, uznemirenim i kažu nam kako se plaše da im se nešto ne desi“, kazao je lekar.

Čoveku ne može da bude svejedno da li je 20 stepeni u februaru ili maju, podvlači dr Ristić.

„Stariji ljudi, ako nisu pripremljeni i ne uzimaju adekvatnu terapiju, a izađu na ovo vreme osećaće definitivno subjektivne tegobe“, rekao je on.

Polovina evropskih skijališta može se suočiti sa nedostatkom snega

Podaci kažu da polovini evropskih skijalište preti nedovoljno količina snega, a klimatolog Đurđević kaže da mi u Srbiji nemamo toliko visoke planine da bi se on održao, te da oni koji planiraju da prave hotelske komplekse žičare treba o tome dobro da razmisle.

Povezane vesti

„Ovaj februar će biti topliji od prosečne martovske temperature. Mart će verovatno isto biti topliji. Prošle godine je samo april u Srbiji bio iznad proseka, imali smo čak i sneg, ali svaki drugi mesec je bio topliji, pa samim tim i cela godina. Bilo bi lepo da su ovo samo oscijalcije i da se u budućnosti nađemo ponovo u klimi koja je bila 1980-ih godina. Ali to neće da se desi, jer ljudi su zadnjih 150 godina povećali količinu ugljen-dioksida za 50 odsto u atmosferi, a to je drugi najvažniji gas koji doprinosi efektu staklene bašte i čini našu planetu toplom“, rekao je.

Đurđević kaže da je u svakodnevnom životu ljudima teško da prate sve oscijalacije koje donose klimatske promene, jer je reč o vrlo apstraktnim stvarima. Tek kada, dodaje on, uoče ovako blage zime, zapitaju se šta je posredi.

Dr Ristić je naglasio da hronični pacijenti jedino mogu da se zaštite redovnim uzimanjem terapije i redovnim odlaskom kod lekara.

El Ninjo ili kako voda u Pacifiku utiče na temperaturu u Srbiji?

El Ninjo je prirodni fenomen koji ima kvaziperiodičnost i on je jedna od oscijalacija, objasnio je klimatolog Đurđević.

Povezane vesti

„Preko tropskog dela Pacifika uglavnom duvaju pasati i oni polako guraju vodu od obale Severne i Južne Amerike prema Aziji. Voda se onda nagomila bliže kopnu Azije. U nekom trenutku pasati prestanu da duvaju i sva ta topla voda se razliva po Pacifiku. Mnogo toplote iz okeana uđe u atmosferu i cela planeta to oseti na neki način. Ali to je 10. deo onog o čemu pričamo. Ako je cela ova godina bila toplija za stešen, El Ninjo je tome mogao da doprinese sa 0,2 stepena. Tako i da se nije desilo El Ninjo, svejedno bismo bili topliji“, rekao je on.

Upitan da li se pojave kao što su superćelijske oluje mogu predvideti, odgovara da ne može.

„U narednih 30 godina, dok i ako budemo implementirali Pariski sporazum, nažalost ćemo videti oluje koje su bile i snažnije od onih prošlogodišnjih. Toplija atmosfera je energičnija, jer u njoj ima više vodene pare, pokretača za sve te intentzivne procese kao što su oluje“, objasnio je Đurđević.

Pogledajte još: 

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare