"Ovo je hitno pitanje za čovečanstvo": Klimatske promene menjaju Mediteran

Naučnici upozoravaju da klimatske promene, koje su najvećim delom posledica sagorevanja nafte, uglja i plina, uzrokuju zagrevanje Sredozemnog mora, što pogoduje dolasku stotina novih invazivnih vrsta riba koje uništavaju autohtone populacije.

Smanjenje biodiverziteta moglo bi da oteža život obalnim zajednicama koje se generacijama oslanjaju na tradicionalne načine zarade, prenosi N1 Zagreb.

"Sredozemlje naših dedova, naših predaka, Grka i drevne Grčke zauvek je izgubljeno. Toliko tih promena je nepovratno", rekao je za AP Ernesto Azuro, morski biolog iz Instituta za morske biološke resurse i biotehnologiju italijanskog Nacionalnog istraživačkog saveta.

Sredozemno more kao "žarište" klimatskih promena

Naučnici su Sredozemno more označili kao "žarište" klimatskih promena. Očekuje se da će temperatura mora do 2100. godine porasti između dva i šest stepeni Celzijusa.

Prema nezavisnoj mreži naučnika "Mediterranean Experts on Climate and Environmental Change", toplotni talasi u moru postajaće sve češći i intenzivniji.

Ronan Mek Adam, okeanograf iz Euro-mediteranskog centra za klimatske promene, objasnio je da je jedan od glavnih razloga zagrevanja činjenica da je Sredozemlje zatvoren morski bazen u kojem se toplina ne može raspršiti kao u prostranim okeanima.

Pogodno okruženje za invazivne vrste

Zagrevanje mora stvorilo je pogodno okruženje za invazivne vrste poput ribe naduvače, proždrljivog predatora koju je Azuro opisao kao "najgoreg osvajača".

Te su vrste nakon ulaska u Sredozemlje kroz Suecki kanal sada krenule prema Francuskoj i Španiji.

Opšta komisija za ribarstvo Sredozemlja pri UN-ovoj Organizaciji za hranu i poljoprivredu navodi da su invazivne vrste prisutne već decenijama, ali da se njihovo širenje ubrzalo početkom 2000-ih, paralelno s rastom temperature mora.

Na primer, riba lav prvi je put zabeležena u istočnom Sredozemlju 2012. godine, nakon čega se brzo proširila prema zapadu.

"Sredozemlje će biti još siromašnije, s još manje vrsta, jednostavno zato što klimatske promene ovaj deo Sredozemlja, posebno njegov istočni deo, čine potpuno neprikladnim za autohtone vrste“, rekao je Azuro.

Kipar je, zbog blizine Sueckog kanala, prvi osetio posledice dolaska invazivnih riba. Riba lav potisnula je domaće vrste poput trlje, što je izazvalo nezadovoljstvo među ribarima koji su primetili velik pad broja lokalnih vrsta koje su kupci tradicionalno tražili.

"Znamo šta treba da učinimo. Trebalo bi da smanjimo korišćenje fosilnih goriva", rekao je Piero Genovesi Papik, zoolog iz italijanskog Višeg instituta za zaštitu životne sredine i istraživanje.

"Ali to je definitivno hitno pitanje za čovečanstvo. Svi znamo rešenja, ali ona, naravno, zahtevaju globalnu i zajedničku viziju."

U Sredozemlju identifikovano oko 1.000 invazivnih vrsta

Azuro navodi da je u Sredozemnom moru identifikovano oko 1.000 invazivnih vrsta, od kojih se njih 800 već čvrsto odomaćilo. Promene su, kaže, dramatične. Plitki delovi istočnog Sredozemlja izgubili su 93 posto populacije mekušaca.

Uz obalu Jadrana, gde su nekad bile brojne dagnje, gotovo sve su nestale zbog visokih temperatura mora koje su u pojedinim razdobljima prelazile 30 stepeni.

Od Venecije na severu do Barija na jugu, "pomor je bio ogroman", rekao je Azuro.

"Ako ne pronađemo populacije koje mogu da prežive u tim različitim klimatskim uslovima, budućnost dagnji nije srećna budućnost, barem ne u Jadranskom moru", dodao je.

Azuro je rekao da su njegov institut i partneri pre nekoliko godina pokrenuli kampanju "Čuvajte se te četiri" kako bi upozorili na opasnosti koje invazivne vrste predstavljaju za ljudsko zdravlje.

Na primer, naduvača je otrovna i može biti smrtonosna ako je ljudi pojedu. Otrovne bodlje ribe lava mogu izazvati ozbiljne povrede kod osoba koje ih dotaknu.

Stručnjaci traže načine za ublažavanje posledica

Stručnjaci upozoravaju da se širenje invazivnih vrsta više ne može u potpunosti zaustaviti, ali razmatraju načine kako bi se obalne zajednice mogle prilagoditi.

Jedna od mogućnosti je komercijalizacija jestivih invazivnih vrsta. Druga je plaćanje ribarima da love nejestive vrste poput naduvače kako bi se potom uništile spaljivanjem.

Neke vrste, poput ribe lava, imaju "jasne ekonomske koristi jer se prodaju po vrlo visokim cenama, posebno u nekim zemljama", rekao je Azuro.

Papik smatra da je, iako je "prekasno" za zaustavljanje širenja invazivnih vrsta u Sredozemlju, moguće je preduzeti konkretne mere za smanjenje njihovog uticaja.

Prvi korak je da se spreči dalje širenje sprovođenjem međunarodnog sporazuma koji obvezuje države da obrađuju balastne vode brodova koji mogu da prenose takve vrste.

"To je nešto što je tehnički izvodivo i što može da smanji broj novih stranih vrsta za 95 do 99 posto", rekao je.

Druga mogućnost je premazivanje brodskih trupova posebnom bojom koja bi sprečila neželjene organizme da se pričvrste za njih.

Papik je dodao i da se menjaju ribarske politike kako bi se domaćim vrstama omogućilo da ponovo povećaju brojnost, na primer uzgojem mekušaca koji su otporniji na invazivnu ribu plavi rak.

"U godinama koje dolaze izazov će biti obnoviti životnu sredinu i pronaći nove načine za njegovu obnovu", rekao je Papik.