Koliko e trgovina negativno utiče na životnu sredinu

Zeleni kutak 13. feb 202313:33 1 komentar
Pixabay

Iako je kupovina na daljinu osim što je iziskuje manje napora bila i prijateljskija pre životnoj sredini, to se sa povećanjem obima i novim povlasticama kako bi se izašlo u susret potrošačima više nije slučaj u potpunosti. Pre svega radi se o problemima koji ostavljaju brza isporuka i prekomerno pakovanje. Problem je globalni, a najviše se oseća u Kini.

Globalna e-trgovina je u stalnom porastu tokom protekle decenije. Pandemija korona virusa je još više podigla taj sektor, izazivajući ogromne promene u ponašanju potrošača i dovodeći do zapanjujućih rekorda u prodaji. Može se reći da je korona pomogla razvoju e trgovine koliko ne bi godine i godine kampanja.

Posledica toga su i povećana očekivanja kupaca, poput one da robu dobijaju sve brže i naravno sa što manjim troškovima isporuke. Povećani obim trgovine povećava i negativan uticaj na životnu sredinu. To je dodatna cena koju svi plaćamo.

Moderni konuzumerizam

Živimo u vremenima kada je konzumerizam dostiže nove vrhunce, nezamislive do pre samo nekoliko godina. Broj kupaca je drastično povećan. Primera radi u junu 2020. globalni maloprodajni promet e-trgovine dostigao je rekordnih 22 milijarde mesečnih poseta i 26,7 biliona dolara prodaje. U proseku svaki čovek na planeti je dva i po puta posetio sajt za onlajn kupovinu za samo mesec dana.

Do kraja ove godine, Azija bi trebalo da čini 50 odsto ukupne svetske maloprodaje na mreži, od kojih se većina odvija u Kini, trenutno vodećoj zemlji u svetu po maloprodaji e-trgovine.

Danas su brojke smanjenje ali su i dalje ogromne. Dovoljno za značajan uticaj na životnu sredinu.

Prekomerno pakovanje

Ambalaža proizvoda u velikoj meri doprinosi emisiji ugljen dioksida (CO2) iz proizvodnje plastike i stvaranje ogromnih količina otpada. Tri milijarde stabala je potrebno za proizvodnju 241 miliona tona transportnih kartona. Ova podatak otkrila je grupa za očuvanje šuma Canopi. Od 86 miliona tona plastične ambalaže proizvedene u svetu svake godine, veliki broj se ne reciklira. Najveći problem ima najveći proizvođač na svetu – Kina.

Povezane vesti

Prema državnoj statistici kurirska služba ove zemlje je samo 2020. obradila 83 milijarde ekspres paketa, što je donelo 1,8 miliona tona plastičnog otpada i skoro 10 miliona tona papirnog otpada. Samo u Hong Kongu, tokom 20202. godine nastalo je 780 miliona komada ambalažnog otpada, navodi studija kineske lokalne organizacije Green Sense. Studija je takođe pokazala da je u proseku za svaki proizvod iste godine utrošeno 2,18 komada ambalaže, uglavnom od mešanih materijala, koji se teško recikliraju.

Kako prostora za deponije postaje sve manje, Kina se bori da održi korak sa rastućom planinom otpada e-trgovine. Put ka tome vodi sa proizvodnjom održivije ambalaže ali i standardizacije pakovanja, pošto je opšte poznato da se dosta proizvoda pakuje u više, lesto nepotrebnih kutija.

Uticaj transporta robe

Emisija zagađenja iz transporta je još jedan uticaj na životnu sredinu za kupovinu putem interneta koji treba uzeti u obzir. Transport robe širom sveta odgovoran je za ogroman deo emisija CO2 koje generiše e-trgovina. U 2020. isporuka i vraćanje proizvoda činili su 37 odsto ukupnih emisija staklene bašte. Ako se ovako nastavi, procene su da će do 2030. godine broj dostavnih vozila porasti za 36 odsto. Ovo ne samo da će dovesti do povećanja emisije CO2 za milione tona, što zbog povećanja broja vozila, što zbog većih gužvi u saobraćaju.

Međutim, pravi problem leži u brzoj isporuci. Kako nove tehnologije poboljšavaju transport robe i čine ga brzim kao ikada ranije, sve više potrošača traži isporuku istog dana i trenutnu dostavu. Ove opcije beleže godišnji rast od 36 odsto odnosno 17 odsto godišnje. renutno, na Kinu otpada 10 odsto ukupne količine ovakvih paketa. Iako je studija MIT-a pokazala je da tradicionalna kupovina ima u proseku dva puta veći ugljenični otisak u poređenju sa kupovinom na mreži, ovo ne važi u slučaju brze kupovina/isporuka.

Komapnije u tim sučajevima ne čekaju da više proizvoda stigne na jedno mesto pre transporta, već dostavna kola stalno voze a da njihovi kapaciteti nisu ispunjeni ni 50 odsto. Više saobraćaja, veće emisije zagađenja.

Isporuka nije jedini problem

Ali isporuka nije jedini problem. Kako sve više onlajn prodavaca, velikih i malih, nude mogućnost da lako i često besplatno šalju robu, stope povrata, posebno modnih artikala, su naglo porasle, premašujući 30 odsto sve kupljene robe. Studija o ponašanju potrošača pokazala je da 79 odsto potrošača želi besplatnu povratnu isporuku. Ovakva statistika je ta koja podstiče kompanije da ponude takve opcije, jer će one na kraju biti unosne za njih.

Iako je e trgovina donela revoluciju i promenila stvari suočeni smo sa ozbiljnim posledicama. Nema sumnje da je revolucija e-trgovine donela ogromne prednosti. Međutim, onlajn kupovina i njen uticaj na životnu sredinu ne smeju se zanemariti.

Kompanije su poznate po opsednutosti za što jeftinijim proizvodom i što većom proizvodnjom dok je održivost i dalje manje važna. Slično se ponašaju i kupci koje najčešće jedino zanimaju pogodnosti, dok o negativnom uticju na životnu sredinu ne razmišljaju dovoljno.

Tako se prvi krug, koji može biti opasan po sve nas, kao što je i rešenje ovog problema pitanje svih nas. Pre svega proizvođača a zatim i potrošača.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare