Krediti sve veći za velike zagađivače

zagađenje
Izvor: Pixabay/JuergenPM

Kompanije koje se suočavaju sa možda najvećim gubicima u vezi sa klimatskom krizom imaju više nego dvostruko veći dug, nego kada je Pariski sporazum 2015. godine, ocenjuje se u analizi Mudis servisa za investiture, prenosi Blumberg.

Preciznije radi se o 16 industrija za koje se smatra da imaju “veoma visoke” ili “visoke” ekološke kreditne rizike, a čiji procenjeni dug za finansiranje nafte, gasa u uglja iznosi 4,3 biliona dolara, odnosno otprilke jednako godišnjem bruto domaćem proizvodu Nemačke.

To je duplo povećanje u odnosu na 2 biliona dolara u novembru 2015. godine, navodi Mudis.

Da li će se ovaj uzlazni trend nastaviti “u velikoj meri zavisi od pravca ekoloških propisa, politike i korporativnih akcija”, rekao je Ram Šri-Saravanapavan, viši analitičar i glavni autor izveštaja.

Kompanije koje su najpodložnije kreditnom riziku su one koje se bave industrijom uglja, hemikalija, rudarstva i industrije nafte i gasa.

Sve veći kreditni rizici su još jedan znak ogromnih globalnih pritisaka koji se stvaraju da bi se rešio problem globalnog zagrevanja planete.

Nedavno završen samit Ujedinjenih nacija o klimi u Egiptu (COP 27) nije učinio puno da smanji zabrinutosti, jer su se pristuni lideri fokusirali na sprovođenje postojećih, neispunjenih obaveza, umesto kako se sugeriše, na usvajanje strožih globalnih ciljeva za emisije.

Za korporacije rizici u vezi sa klimom se povećavaju i kompanije koje nemaju kredibilne planove za neto nultu emisiju verovatno će videti da njihovi kapitalni troškovi rastu i potražnja za njihovom robom i uslugama opada.

Mudis navodi da se kategorije životne sredine smatraju najbitnijim za kreditni kvalitet, usredsređuju se na to kako kompanije rešavaju probleme u vezi sa fizičkim klimatskim rizicima, upravljanjem vodama, prirodnim kapitalom, otpadom i zagađenjem.

Ovo će zahtevati značajna ulaganja u narednih nekoliko godina kako bi prilagodili svoje poslovne modele i prešli na niskougljeničnu ekonomiju.

Prema Mudisu, tri sektora nafte i gasa, kao i grupe hemikalija, metala i rudarstva, prešli su na “veoma visok” rizik ove godine sa “visokog” rizika u 2020.

Svi podaci pokazuju „da ekološka pitanja sve više vrše pritisak na kreditne profile izdavaoca i da će to nastaviti da čine“, zaključio je Šri-Saravanapavan.

Komentari

Vaš komentar