"Vrućina se više ne može zauzdati, moguća dva scenarija u narednih 50 godina"

Proteklih dana i te kako smo osetili zagrevanje određenih delova grada. Južna Evropa zahvaćena je toplotnim talasom, koji su sve češći, a očekuje se da u nekim mestima temperatura sutra raste i do 49 stepeni.

"Svedoci smo klimatskih promena, koja se ne mogu poreći i ako samo posmatramo merenja i činjenicu da su leta sve. Sve su češći toplotni talasi, suše i poplave. Imamo periode kada nemamo padavine, a onda odjednom padne velika količina kiše. Opis klimatskih promena su ti ekstremni klimatski događaji. Najveći je problem ono što čovek najekstremnije oseća", kazala je Lazić.
Razlog za klimatske promene jeste čovek, uverena je ona.

"Zanimljivo je da je 2021. od troje naučnika Nobelovu nagradu za fiziku dobilo dvoje meteorologa, koji su na ove promene upozoravali još 1980-ih godina", dodala. je.

Klima se u prethodnih 2.000 godina menjala 0,1 ili 0,2 stepena, a mi smo u prethodnih 50 godina povećali temperaturu za stepen, naglasila je.

"Ovo je tačka sa koje nema povratka. To je naša nova klima. Čak i da sada prestanemo da emitujemo ugljen-dioksid, klimi će trebati vremena da reaguje. Mi sada osećamo posledice ugljen-dioksida koji je emitovan pre 20, 30 godina. Ceo klimatski sistem je malo inertan, treba mu vremena i da bude forsiran. Dugo vremena treba da se čini dobro i da se ublažavaju negativne posledice, ne bi li se primetili rezultati", kazala je Lazić.

U zavisnosti od našeg ponašanja, predstojeći scenariji mogu biti veoma različiti.
"Prema procenama, za 50 godina, u zavisnosti do našeg ponašanja, možemo imati 50 dana sa toplotnim talasima, ali i 130 godišnje, što je najgori predviđeni scenario. Toplotne talase možete imati i zimi. Veliki je to efekat na poljoprivredu", rekla je.

Toplotna urbana ostrva, o kojima je ovih dana toliko reč, tačke su na mapi koje su istraživači videli kao "užarane", jer je minimalna temperatura u tim predelima tokom dana i noći viša od 20 stepeni.

"Beton je sakupljač toplote, on se hladi tokom noći i ispušta tu toplotu, a to je veliki stres po čoveka. Organizam treba da se odmori, a ne može da se rashladi", objasnila je ona.

U takvim predelima, veliki broj zgrada remeti i cirkulaciju vazduha, nema mešanja vazduha i nema vetra. Istovremeno, u predelima sa većim brojem zgrada, baš zbog nedostatka cirkulacije, i zagađenje vazduha je veće, opisala je.

"U svetu već godinama unazad vlada ekološki način gradnje, kod nas se nekako još to ne gleda, nego sve zavisi od interesa investitora. Zelene površine mnogo utiču na temperaturu, one su kao oaze, čak i do 10 stepeni može da bude razlika u temperaturi tamo gde postoji zelenilo i tamo gde ga nema. Zelenilo je važno i zbog isparavanja tla, jer vazduh kad isprava, on se hladi", dodala je.

Istraživači za Fizičkog i Arhitektonskog fakulteta radili su mapu najcrvenijih tačaka u Beogradu, svojevrsnu toplotnu mapu, a kako kaže Lazić, ovo ru saznanja:

"Najtopliji su Novi Beograd i centar grada. Klima zavisi i od reljefa. Novi Beograd je ravan, tamo gde se stvori toplota, ona tu i ostane, a tamo gde postoji nagib terena manja je temperatura. Zelene oaze su mnogo hladnije, pa hlade i okolna područja. Banovo brdo je hladnije od drugih područja, jer ga donekle hladi Košutnjak", rekla je ona.