Lokalno stanovništvo žrtva evropske zelene agende: Najavljuju se protesti i izlazak na sudove

Sudeći prema usvojenom predlogu "Zakona o kritičnim sirovinama" (Critical raw mineral act - CRMA), koji je planiran s ciljem da se smanji energetska zavisnost od Kine, lako može doći do talasa protesta starosedelaca/lokalnog stanovništva širom evropskog kontinenta.

Osnovni razlog je to što u ovom zakonu, nisu eksplicitno pomenuti oni na čijem bi zemljištu trebalo da se kopa, buši, vadi, odlaže, odnosno svi oni koji zavise od zemlje, a koja treba da se unišiti zarad kopanja ruda.

Osim toga, iznesena su mišljenja da ovaj zakon ne poštuje ekološka i ljudska prava, prihvata "socijalni inženjering" i ne bavi se hitnošću smanjenja potražnje, kao bi se smanjila količina zagađenja.

"Potrebni su nam propisi koji nude pravno obavezujuću zaštitu lokalnom stanovništvu/autohtonim narodima i legalizuju pravo da se kaže "ne". Ne trebaju nam simbolične savetodavne uloge za zajednice koje su pogođene rudarenjem unutar i van granica Evropske unije (EU)",  navode ljudi okupljeni u stotinama lokalnih organizacija širom Evrope.

Osim njih, protiv ovog zakona je veliki broj organizacija civilnog društva stručnjaka i akademika širom sveta.

"Povucite zakon ili ćete nas videti na ulicama i na sudu"

Navode da će zakon i ubrzati procedure izdavanja dozvola, razvodnjiti zakone o životnoj sredini i postaviti prostor za ubrizgavanje milijardi evra u društveno i ekološki neodgovorne rudarske korporacije.
"Evropski parlament i Komisija su ovim zakonom imali priliku da izađu u susret lokalnim zajednicama i rezultat je neuspešan i krajnje uvredljiv. Umorni smo od molbi i pregovora. EU nas je izneverila, tako da sad šaljemo jasnu poruku – povucite zakon ili ćete nas videti na ulicama i na sudu", ponovila je svoj stav Bojana Novaković, srpska glumica koja živi radi u Australiji i članica je pokreta "Marš sa Drine", jedne od organizacija potpisnica.

Ove organizacije ističu da je širom sveta neprimeren uticaj rudarstva doveo do erozije kvaliteta upravljanja i širenju korupcije, a da “Vlade pogrešno poistovećuju interese rudarskih korporacija sa interesima opšte javnosti”.

Podsećaju da je zbog korupcije vezane za rudnik litijuma u Portugalu nedavno pala vlada i došlo do promene vlasti. To nije izuzetak, već čest slučaj širom Evropske unije gde postoje "bezbrojni slučajevi korupcije i nepropisnog ponašanja u vezi sa rudarstvom".

Rudarstvo nije klimatsko rešenje

Ističući rudarstvo kao "klimatsko rešenje", a rudarske kompanije kao "klimatske šampione", ovaj zakon ublažava zakone, ubrzava procedure i ubacuje milijarde evra poreskih obveznika u spekulativno i nemarno kopanje tzv. strateških sirovine poput bakra, litijuma, nikla...

"Predviđa se ograničavanje perioda javnih konsultacija i skraćivanje vremena koje građani imaju za pravični proces za odbranu svojih prava, što je u suprotnosti sa ljudskim i ekološkim pravima i isključuje", navodi se u otvorenom pismu koje koje su potpisale brojne organizacije i pojedinci.

Kako ističu, druga osnovna prava, uključujući pravo na stanovanje, krše se u oblastima u kojima novi rudnici uključuju prisilna iseljavanja i narušavaju naš suverenitet u pogledu hrane i prava zemljoradnika, seljaka i drugih ljudi koji rade u ruralnim područjima.

Poput naroda Samija, starosedelaca Norveške, Švedske i Finske. Oni navode da je odredbama u kojima se ne navodi eksplicitno prava starosedelaca kada je u pitanju zemlja direktno krši povelju Ujedinjenih nacija (UN) o pravima starosedelaca.

Ovaj narod suočen je sa egzistencijom pošto je januara ove godine na severu Švedske, u okolini grada Kiruna, gde se već nalazi rudnik gvožđa, nađeno navodno najveće evropsko ležište retkih minerala/ruda koji se koriste za pravljenje od električnih vozila preko vetroturbina pa do mobilnih telefona.

"Poručuju nam da treba da koegzistiramo sa rudarstvom. Ta koegzistencija uvek znači da potpuno menjamo naš tradicionalni način života", navode Samiji.

Zakon širi lošu vladavinu i van EU

Organizacije smatraju da CRMA neće samo proširiti lošu vladavinu širom Evrope, već će je pogoršati na globalnom nivou dozvoljavajući dodelu strateških projekata izvan EU, što bi moglo da se tiče Srbije u brojnim slučajevima, jer naša vlada promoviše rudarstvo kao jednu od osnovnih grana razvoja. 

U okviru ovog Zakona (CRMA) nalaze se 34 kritične i 17 strateških sirovina koje su utvrđene kao ključne za zelenu i digitalnu tranziciju, kao i za odbrambenu i svemirsku industriju. Novi zakon postavlja tri cilja za godišnju potrošnju sirovina u EU: 10% za lokalnu ekstrakciju, 40% za preradu u EU i 25% za proizvodnju od recikliranih materijala.

Projekti vađenja trebalo bi da dobiju dozvolu u roku od najviše 27 meseci, dok bi projekti reciklaže i prerade trebalo da dobiju dozvole u roku od 15 meseci, prema novom zakonu. Kako su u Evropskoj komisiji ranije rekli za N1, ovi standardi EU trebalo bi da važe i za uvoz kritičnih minerala iz drugih zemalja, poput Srbije. U konkretnom, švedskom slučaju, to znači da bi u Kiruni umesto čekanja od najmanje 10-15 godina, taj period bio nekoliko puta kraći.

"Strateški značaj" krši ljudska prava i uništava prirodu

U otvorenom pismu koje su potpisale brojne organizacije i pojedinci navodi se da se trenutno radi o 25 projekata koje finansira EU po ukupnoj ceni od 181 miliona evra (uključujući Projekat Vektor koji se tiče Srbije) sa rezultatima koji nastoje da izgrade javnu saglasnost za rudarske projekte.

"Sa ovim zakonoma, novi rudnici mogu biti proglašeni od "strateškog značaja", što bi značilo kršenje ljudskih prava i prava prirode, lokalnih zakona i iseljavanje zajednica koje žele da zaštite svoju okolinu. Projekti bi takođe mogli biti sertifikovani neobavezujućim šemama sertifikacije koje direktno krše međunarodne sporazume", navodi se u pismu.

Oni ukazuju da je po novom Zakonu moguće kopati rude bilo gde, uključujući predele Natura2000 koji čini mrežu zaštićenih područja na teritoriji Evropske unije. U pitanju je najveća koordinisana mreža područja očuvanja prirode u svetu. Na udaru su još dubine mora, Arktika....

"Rudarstvo nikada ne bi trebalo da se desi u područjima koja su zaštićena, u vlasništvu zajednice ili se smatraju svetim mestima. U trenutku kada je suštinska priroda, kao što je voda, ugrožena zarad profita preduzeća, svi treba da se zabrinemo", navode organizacije u pismu.

Zastareli rudarski propisi u subvencije zagađivačima

Ističu primer da su  2016. godine trojica rukovodilaca rudnika bakra Kobre las Kruses (Cobre Las Cruces) u Španiji osuđeni na godinu dana zatvora i novčanu kaznu od 293.000 evra zbog ekoloških zločina nakon zagađenja vodonosnog sloja Sevilje arsenom. Od tada, kompanija je više puta ponovo kažnjavana zbog štete na vodenim površinama, ali joj je ipak dodeljena subvencija od 26,7 miliona evra i ostvarila je korist od pola tuceta istraživačkih projekata u okviru Okvirnih programa vrednih milione evra.
U pismu se navodi da se izjavama kao što je rudarstvo "u EU podleže najvišim ekološkim i socijalnim standardima širom sveta". Oni istuču da institucije EU vole da uveravaju građane da je njeno rudarsko zakonodavstvo najnaprednije na svetu, ali da to nije tačno, već naprotiv, propisi su zastareli.

"Jalovišta koja su ilegalna u Brazilu, Čileu, Kini, Ekvadoru ili Peruu u Španiji i Portugalu se deklarišu kao "najbolje dostupne tehnike". Tako imamo ideju Tuoro koper (Touro copper) u Španiji koji planira jalovište visoko 81 metar, samo 200 metara uzvodno od sela Arinteiro, dok u Brazilu i Ekvadoru zabranjuju jalovišta manje od 10 km uzvodno od potencijalno pogođenih zajednica, dok zakonodavstvo EU ne nameće ograničenja", navode organizacije.

Oni zaključuju da industrijski nemar u kombinaciji sa pogrešnom procenom donosilaca odluka u vezi sa rudarskim operacijama dovodi do zastarelih propisa i nevoljnosti da se primene "najbolje dostupne tehnologije".

"Ovo je izuzetno opasno, jer novi rudarski projekti "niskih troškova" nastoje da razviju velike rudnike sa nižim stepenom kvaliteta rude. Cilj Evrope je da u narednih 30 godina iskopa onoliko bakra koliko je iskopano u proteklih 7.000 godina", dodaje se u pismu.

Evropska komisija (EK) i Vlada Srbije potpisale su 22. septembra 2023. godine pismo o namerama o pokretanju rada na strateškom partnerstvu u oblastima baterija i kritičnih sirovina, u koje spada i litijum. Osim sa Srbijom, Komisija je potpisala partnerstva sa Čileom, Grenlandom, Ukrajinom, Kanadom, Ruandom i trenutno je u pregovorima sa Norveškom.

Briselski "mehur"

Organizacije navode kao dodatnu opasnost mogućnost da Komisija EU može da doda nove materijale na listu, kada to bude smatrala potrebnim.

"Zajednice i ljudi moraju reći svoje, uključujući njihovo pravo da kažu "Ne!". Tranzicija koja se ne bavi neodrživom potrošnjom u Evropi i ne daje prioritet smanjenju proizvodnje, ograničenju privatnog bogatstva i drugim rešenjima koja nisu u oblasti rudarstva, ne može se ozbiljno nazvati zelenom ili smatrati ekološkom politikom", navodi se u pismu.

S druge strane, prema rečima Rodžera Duma (Roger Doome), generalnog direktora Evropskog udruženja industrijskih minerala (IMA-Europe), zakon nije trebalo da ima bilo kakva ograničenja kao da se sve učini na što većoj brzini dobijanja dozvola bez pominjanja uticaja na životnu sredinu i život ljudi.

"Delokrug zakona je trebalo proširiti kako bi obuhvatio sve sirovine bez razlike. Ljudski resursi nacionalnih ili regionalnih organa za izdavanje dozvola "treba povećati na dostaviti brže procedure izdavanja dozvola", rekao je za Juro njuz grin (Euro news green)

Jo Brouns, ministar za privredu i inovacije iz Belgije rekao je da će novi zakon pomoći da se "izazovi zavisnosti" pretvore u "stratešku autonomiju".

"Ovaj zakonski akt će podstaći naš rudarski sektor, poboljšati naše kapacitete za reciklažu i preradu, stvoriti lokalna i kvalitetna radna mesta i obezbediti da je naša industrija spremna za digitalnu i zelenu tranziciju", rekao je Brouns.

Ovakav stav ne deli predstavnica organizacije Majning voč (Mining watch) iz Rumunije Roksana Pensea Bradata (Roxana Pencea Brădățan).

"Za nas je jednostavno. Odobrenje ovog zakona CRMA će dovesti do pravnih posledica jer bi predloženi zakon prekršio prava na učešće javnosti u donošenju odluka o životnoj sredini, sadržana u Arhuskoj konvenciji koju je Evropska unija ratifikovala".

Na situaciju u Portugalu, gde se godinama neuspešno pokušava pokrenuti projekat Baroso gde bi se vadio litijum, a zbog čega je krajem prošle godine pala i vlada, podseća i Nik Volker, osnivač Majning voč Portugal.

“Nažalost, čini se da je nepoštovanje normi u Portugalu normalizovano, čak i u dobro dokumentovanim slučajevima poznatim vlastima. I sada imamo probleme poput one sa jalvinom iz rudnika Panaskeira ili kiselih voda u Aljuštrelu. Briselski "mehur" Evropske komisije koji predviđa da se dozvole odobre u roku od dve godine, čini se daleko od naše realnosti projekata koji su već pola decenije u procesu, poput projekta za litijum u oblasti Baroso", navodi.

Arhuska konvencija je konvencija Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima koja se tiču životne sredine usvojena je 1998. u danskom gradu Arhus, a stupila je na snagu 2001. godine. Cilj konvencije je da ojača ulogu građana i organizacija civilnog društva u pitanjima koja se tiču životne sredine. Strane potpisnice su dužne da zakonodavno obezbede da državni organi, na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou, doprinesu ostvarenju tih prava.

Arhuska konvencija obezbeđuje dostupnost informacija o životnoj sredini, odnosno pravo građana na informacije o životnoj sredini koje se nalaze u posedu državnih organa, učešće javnosti u donošenju odluka od značaja za životnu sredinu kroz pravo građana da učestvuju u izradi planova, programa, politike i zakonodavstva koji mogu uticati na životnu sredinu, pravnu zaštitu odnosno pravo građana na prigovor u slučaju da su im prava u vezi s pristupom informacijama ili javnim učešćem povređena.

Videćemo koliko je zakon realan

Poslanica Evropskog parlamenta Kornelija Ernst (Nemačka/levica), rekla je da konačni rezultat nije "ambiciozan" i izrazila "pomešana osećanja" priznajući potrebu da se "smanje zavisnosti" od inostranih izvora i da ih uravnoteži sa domaćim rudarstvom.

"Princip prethodnog informisanog pristanka, veoma nedostaje", ponovila je Ernst Hanovu zabrinutost. Kada bageri počnu da se kreću za strateške projekte u Evropi i drugde, neizbežno će doći do društvenih preokreta i uticaja na životnu sredinu. Tada ćemo videti koliko je zakon o kritičnim sirovinama zaista realan”, dodala je Ernst.