U gradovima Srbije idealni uslovi za razvoj astme

Bolje urbano okruženje, prema nalazima nove studije, podrazumeva čistiji vazduh, manje betona i više zelenila.

Ovo pokazuje istraživanje, sprovedeno u sklopu velikog projekta Evropske unije (EU), a kojim je rukovodio Institut Karolinska iz Švedske, prenosi sajt klima 101.

"Prethodne studije obično su izračunavale rizik jednog po jednog faktora životne sredine", objasnio je prvi autor, Žebin Ju, istraživač i docent na Institutu za medicinu životne sredine Instituta Karolinska.

Sa druge strane, njegov tim kombinovao je uticaj više različitih faktora za razvoj astme i opisao njihovo združeno delovanje.

"To daje potpuniju sliku, jer život u gradu podrazumeva istovremeno izlaganje više štetnih faktora".

Naučnici su imali podatke o kućnim adresama svakog učesnika, mogli su da utvrde različite rizike u njihovom okruženju. Fokus je bio na zagađenju vazduha, stepenu izgrađenosti i spoljnim temperaturama.

Procene su delimično zasnovane na satelitskim snimcima koji pružaju uvid u sivu i zelenu ili plavu infrastrukturu u okolini ispitanika, odnosno u to koliko ima zgrada, koliko zelenila i koliko vodenih površina.

Korisno i za lekare i urbaniste

Za vreme trajanja studije, skoro 7.500 pojedinaca razvilo je astmu u detinjstvu ili odraslom dobu. Ukupno 11,6% ovih slučajeva moguće je objasniti upravo kombinacijom tri navedena faktora.

"Ovo je korisno za urbaniste i donosioce odluka. Ovom metodom mogu se identifikovati kritične zone rizika u postojećim gradskim oblastima, ali se takođe može koristiti i pri planiranju budućih urbanih sredina", naglasio je prof. dr Erik Melen.

Astma je neki vid zapaljenja bronhija pluća koji izaziva spazme, stezanje u grudima, kašalj, sviranje u grudima. U pitanju je reverzibilna bolest, što znači da adekvatnom terapijom posle napada može da se potpuno povuče i razlikuje se od hroničnih opstruktivnih bolesti, kod kojih su promene u bronhijama i plućima stalne.

Sledeći korak istraživača je analiza uzoraka krvi nekih učesnika, a sve kako bi se razumelo delovanje spoljašnjih faktora na telo i rasvetlili mehanizmi nastanka astme.

Studija sa dosadašnjim rezultatima objavljena je u naučnom časopisu Lanset regional helt. (The Lancet regional health – Europe).

U Srbiji 6.000 teško obolelih od astme

U Srbiji je 6.000 teško obolelih od astme, dok je pacijenata sa blažim oblicima mnogo više.

U gradovima širom Srbije postoje, nažalost idealni uslovi za razvoj ove bolesti. Zagađenje je u evropskom vrhu i gotovo je svakodnevica, zelenih površina je iz godine u godinu sve manje, tokom gradnje stambenih i poslovnih zgrada ne vode računa o ekološkim aspektima. Ovakva situacija može voditi samo još većem procentu obolelih.

Od astme, kako se procenjuje, boluje više od 300 miliona ljudi u svetu, jedno je od najčešćih hroničnih stanja, a stručnjaci ukazuju na to da broj obolelih, posebno među decom, u poslednjoj deceniji naglo raste.

Preko 80% smrtnih slučajeva od astme dešava se u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima. Za efikasnu kontrolu, neophodno je da lekovi visokog kvaliteta budu pristupačni i dostupni, posebno za porodice sa niskim prihodima.