Matković: Pokret protiv litijuma osuđuju i Vašington i Kremlj i deo Brisela, to govori da radimo nešto novo

Aleksandar Matković, saradnik Instituta ekonomskih nauka, jedan je od malog broja ljudi koji su do sada odgledali "Ne u mojoj zemlji: litijumska dilema u Srbiji", i za N1 prenosi utiske o filmu, debati ali i protestu protiv projekta Jadar održanom pre projekcije i debate u Briselu.

Matković je odgledao film manje od 48 sati pred događaj, a jedan od glavnih utisaka je onaj o navodnom ruskom uticaju na ljude iz Srbije koji se godinama bune protiv "projekta Jadar".

Kako kaže, po njemu flm je "opasan iz dva razloga": prvi je to da stalno implicira kako je "nemoguće da toliko ljudi protestuje odjednom" i da je to sve "moralo biti plaćeno”, plaćeno navodno, od strane Ruske Federacije. Drugo, kako kaže - film ostavlja mogućnost da se Rio Tinto "opere" od Vučića.

"Ruski uticaj"

"U filmu belgijski režiser Peter Tom Džons od početka do kraja uporno postavlja pitanja o umešanosti Rusa u proteste u Srbiji. Prikazao nekakvu mapu Evrope i tvrdio da se Srbija nalazi između Zapadne Evrope i Rusije, rukom pokazavši na Rumuniju i Bugarsku, verovatno misleći na sfere uticaja, a toj zoni ruskog uticaja dodao je Bugarsku i Rumuniju. Nije bilo baš jasno šta je mislio pod time", navodi sagovornik portala N1.

Kaže da je tokom filma tri puta pitano o ruskom uticaju, a navodi i da se u filmu ne iznose nikakvi dokazi za to, niti je jasno zašto je Rusija toliko puta pominjana u filmu.
“Pretpostavljam da je možda čovek čitao članak Vol strit džurnala (Wall street journal)  koji nas je letos, takođe bez ikakvih dokaza, optužio da smo ruski aktivisti. Režiser Stevan Filipović i ja smo tada pisali demanti, ali su odbili da ga objave, i odgovorili su nam samo "mi stojimo iza svog žurnalizma". Ovime je stvorena obrnuta slika stvarnosti u kojoj nije Vučić taj koji promoviše Rusiju, nego aktivisti i tu se vidi propagandna priroda samog filma", ocenjuje Matković.

Pretpostavka da je novinski članak povod za jednu od glavnih tvrdnji u filmu, pokazala se tačnom, pošto je u razgovoru za N1 to potvrdio direktor filma Peter Tom Džons.

Matković podseća da su Vol strit džurnalu poslali i linkove portparolke Kremlja Marije Zaharove u kojoj ona osuđuje proteste u Srbiji i naziva ih "pokušajima obojene revolucije".

"Više puta sam u Briselu napomenuo kako Vučić kaže da smo agenti EU, Rusija da činimo obojene revolucije, a Brisel da smo agenti Rusije. Pa ne možemo sve to postići istovremeno, zar ne", pita  Matković.

Šolak i "kampanja dezinformacija" 

Kao problematično vidi to što se u filmu direktno kritikuju i Danas i N1, kao i drugi mediji u Srbiji. Oni se prikazuju na "zidu plača", posebnoj prostoriji u jednom od Rio Tintovih info centara, u sceni u kojoj Marijanti Babić objašnjava belgijskom režiseru da se protiv njih vodi "kampanja dezinformacija" od medija koji su uglavnom u vlasništvu "jednog bogatog srpskog biznismena po imenu Šolak".

“U jednom trenutku mi je bilo teško da objasnim sebi kako se Vučićeva propaganda razlikuje od ovog filma koji bi da se pušta u samom Evropskom parlamentu", navodi Matković.

On navodi da, s druge strane, opsežna kampanja vladajuće stranke u korist rudnika se uopšte ne pominje, kao što se ne pominje ni talas nasilja nad aktivistima i naučnicima koji se odvijao od avgusta do oktobra prošle godine, kao ni optužbe za “ekološki terorizam”.

"Rio tinto žrtva Srbije"

On ocenjuje da time što pokret protiv litijuma osuđuju i Vašington i Kremlj i deo Brisela, govori da rade nešto novo, da, kako kaže, izazivaju velike igrače, igraju poštenu igru "koja zapravo nije poduprta od strane nijedne strane sile, koje učestvuju u sukobima oko resursa".

"To je meni bitan momenat, jer nas više sila kritikuje. Ovaj film samo doliva ulje na vatru, ali u principu za svakoga ko je stao uz ovu našu zemlju i njenu prirodu, ovo se može razumeti i kao potvrda naše poštene borbe. No, ovaj film je možda opasan u jednom mnogo perfidnijem smislu, pošto mu je ceo narativ da je Rio tinto žrtva Srbije”, ocenjuje Matković.

"Problem je Vučić, a ne rudnik?"

Matković ističe da je kraj filma takođe problematičan.

Opisuje da se u poslednjoj sceni vidi pedesetak meštana koje režiser prati na edukaciju u Rio tinto. Oni ulaze u neki bistro u kojem radnici Rio tinta njima drže lekcije o kompaniji. Nakon tih lekcija, meštani odjednom menjaju mišljenje i zaključuju, na pitanje režisera kako se osećaju, da je glavni problem Srbije ne rudnik, nego Vučić.

To je ujedno i poslednja rečenica koja je izgovorena u samom filmu od strane meštana, navodi Matković. Nakon toga režiser zaključuje da "ipak ima nade", a sagovornik N1 ocenjuje da, iz njegovog ugla, to znači da se rudnik otvori.

"Baba sa ulice kao izvor"

Matković navodi da je jedan od izvora informacija za film bila neimenovana baba na ulici koja mu je posle intervjua tražila belgijsku čokoladu. Ona je, kako kaže Matković, rekla u toku filma da aktiviste neko plaća, čak je iznosila nekakve brojke od par hiljada evra i onda joj je Džons zahvalio na razgovoru.

Iako je prvu verziju videlo nekoliko ljudi ranije, mi, sagovornici na događaju, je nismo dobili sve do pred samu premijeru, tačnije manje od 48 sati pre premijere u Evropskom parlamentu, navodi Matković.

"Političke igre, studenti i pritisak"

On kaže da je film premonitiran pre projekcije i da misli da je, između ostalog, menjan kraj.

“Pošto je film sniman u avgustu, pretpostavljam da ga je režiser izmenio tako da iskoristi ove studentske proteste i potencijalni pad Vučića pa da može da kaže upravo to: “Nije bio problem rudnik, to su pričali sve neki agenti Rusije. Problem je bio Vučić", ocena je Matkovića.
On kaže da se nameće zaključak da će se "rudnik sagraditi tek kada se uklone Vučić i agenti Rusije".

Matković navodi da film prikazuje rudnik kao tehnološki napredan projekat koji podupire nauka, ali smatra da je paradoksalno da se film poziva na nauku u trenutku kada su naučnici Srbije dobijali pretnje ili su javno prozivani od strane Vučićevog kabineta, dok su Blic i Informer pisali o njima (uključujući i Matkovića) kao "ekološkim teroristima" i "šta sve ne".

"Ničega od toga nema u filmu. Dakle, mislim da je film perfidan u smislu da će se koristiti kao propaganda u korist kompanije nakon potencijalnog pada Vučića. Smatram da je i u tome njegova opasnost, jer ga lako može prisvojiti i neka lakomislena opozicija", dodaje Matković.

Posebno iznenađen je bio time što je Piter Tom Džouns, pred 150 stručnjaka i članova Evropskog parlamenta, izneo da svoje nade polaže, "ni manje ni više nego u studente Srbije".

"Pritisak korporacija će se nastaviti i posle Vučića"

Matković veruje da je u pitanju kalkulacija da će Vučić pasti zahvaljujući studentima, pa će onda posle njega Rio Tinto moći da se poveže sa nekakvom novom vladom i "pogodnim" ministrima. On je uveren da će bilo koja vlada posle Vučića biti pod enormnim pritiskom korporacija s kojima je Vučić sarađivao.
"Moramo biti spremni da se tim pritiscima odupremo na vreme - i zato je bila bitna borba protiv ove propagande", poručuje Matković.

Sa ovim iskustvom koje je stekao posle celog događaja, kaže da je apsolutno ispravna odluka da ne učestvuje u snimanju filma. Smatra da bi, ma šta rekao, to bi bilo “najverovatnije brutalno isečeno” tako da se ukalupi u narativ filma.

"Draganu Đorđević su sveli na par izjava oko procesa prerade litijuma i bora, i to bez njenog pristanka. Jelena Vasiljević u nekom momentu kaže da se nada da će se Srbija okrenuti Zapadu. Drugim rečima, sveli su im izjave na, za zapadne medijima poznate matrice, i matrice koje su im prihvatljive. U tome nisam hteo da učestvujem", naglašava Matković.

On navodi da je film je potvrdio svaku sumnju i da je upravo ispao takav kako je upozoren da će ispasti, dodaje.

"Zahvalio bih svim aktivistima i stručnjacima koji se bave litijumom, a koji su me upozorili na to kakav je režiser u pitanju i drago mi je da sam poslušao njihove savete, jer bi u suprotnom i sam bio doveden u zabludu. Nažalost, to ne mogu reći za ovu debatu u Evropskom parlamentu, a u kojoj su ipak uspeli da pokažu svoje pravo lice. Tu se često govorilo da većina nas veruje i da je litijum radioaktivan i slično. Ovaj film je ovakvim manipulacijama pokazao kako korporacije gledaju na nas – kao na karikature nazadnih naroda koji su nesposobni za vlastito mišljenje, pa im je potrebna ili Rusija ili Evropska unija, a naše je samo da se opredelimo", poručuje Matković.

Skraćena debata

Govoreći o debati posle filma, Matković na početku kaže da mu je bilo čudno to što je narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta najavljen kao govornik, ali se umesto njega pojavila osoba iz neke belgijske nevladine organizacije koja je za kopanje.

Navodi i da su debatu skratili, a zatim nisu ni dozvolili pitanja.

"Dakle, u tom smislu su čak i formalne stvari bile problem. Meni su prvom dali reč na panelu i tražili reakciju na film. Rekao sam ono što sam naveo i na početku ovog razgovora - da nas film targetira u trenutku kada nas i kod kuće targetiraju”, prenosi Matković.

"Potom sam rekao da postoje i konflikti interesa jer je Univerzitet u Luvenu ponekad finansirao Rio tinto, a sada taj isti univerzitet pravi filmove o Rio Tintu. Isto važi i za subotičku firmu Ileven es (ElevenEs) koja planira sa kineskom kompanijom "Mint" izgradnju giga fabrike baterija. Ona je isto finasijski podržala Džonsove druge filmove, a u filmu se upravo oni pojavljuju, od cele Srbije, kao primer pozitivne prakse", kaže Matković.

Džons, Luven, Rio tinto i etička komisija

“Film je finansiran od strane SIM2, Instituta za održive metale i minerale u Luvenu. Na sajtu Rio tinta pominje da su u Jadar dolazili predstavnici "Euromines" mreže, čiji je član Univerzitet u Luvenu. Pritom, Piter Džouns je učesnik nekoliko projekata, poput "NEMO", "EXCEED", "eNiCoN", i, nedavno, "LITHOS", koji su finansirani od strane Evropske komisije sa ukupnim iznosom od preko 40 miliona evra. Ovaj film je navodno rezultat istraživačkog projekta, međutim, nije jasno šta je tačno u filmu rezultat i kog tačno naučnog rada i putem koje metodologije. U Belgiji već postoje studije, jedna se zove "Mining the depths of influence" i može se naći na sajtu "Friends of the Earth" o uticaju Luvena i njegovoj ulozi kao promotera rudarske industrije, jer je taj Univerzitet već radio određene studije na koje su se kompanije redovno pozivale u poslednjih nekoliko godina”, otkriva Matković.

On kaže da je nedugo nakon prikazivanja filma, Piter Džouns priznao da njegov departman ima finansijske veze sa Rio Tintom u zasebnom saopštenju za medije.

"Znam da je i par evroposlanika poslalo dopise etičkoj komisiji Luvena", navodi Matković.

Na debati je govorio i Marko Čadež, predsednik Privredne Komore Srbije (PKS), koji je, kaže Matković, "poznat po tome što je Rio Tinto preko njega u PKS promovisao svoje studije uticaja pre par godina".

"On nije puno toga suštinski rekao osim da je rudnik "jako velika šansa" bez ikakvih podataka, predlagao je nekakvu "srpsko-evropsku akcijsku grupu" koja bi kontrolisala kvalitet rudnika i rekao je da bi to sredilo stvari", prenosi Matković.

Čadež je, kaže Matković, zamislio da projekat funkcioniše po primeru IRMA-e (Inicijative za obezbeđivanje odgovornost rudarenja), "na šta sam odgovorio da ta IRMA zapošljava samo dvadesetak ljudi širom sveta, da nema mandat da zatvori ili kazni neki rudnik i da njeno uvođenje u Srbiju ne bi promenilo ništa".

Čadež je posle debate molio “Juronjuz” (Euronews) i evropske medije da stanu iza rudarskog projekta u Srbiji kako bi "učinili naš evropski kontinent jačim i samostalnijim" i rekao da "Evropa ne sme ostati po strani", dodaje naš sagovornik.

"Korporativni lobi ućutkuje naše seljake"

"Pretpostavljam da je tu zloupotrebio strah od Kine, što se provlačio kroz panel. U svakom slučaju, on je otvoreno pozivao ljude da stanu iza Rio Tinta, a ne iza Srbije i njenih meštana, koji se bune", ocenio je Matković.

Kako dodaje Matković, Marijanti Babić ispred Rio tinta je "osim floskula o pozivanju na dijalog, nije puno rekla". Matković ocenjuje da je bila defanzivna, da je ponavljala kako je jako puno ljudi koji su protiv litijuma veruje da je litijum radioaktivan. Ponavljala je kako je Rio tinto za dijalog na osnovu informacija.

"Spremio sam da me predstavnica kompanije “izrešeta” sa informacijama, ali nažalost nismo uspeli da imamo neke veće okršaje", kaže Matković koji je pitan i za stav o dijalogu.

Umesto odgovora, naveo je da je došao do dopisa Ministarstvu rudarstva i energetike u Srbiji, datiranom na 14. jun 2023. godine, u kojem, kako navodi, Marijanti Babić "obaveštava Ministarstvo da ne objavljuju nikakve informacije u vezi sa rudnikom, jer se informacije povodom rudnika moraju zaštititi kao poslovna tajna".

"Kakav dijalog na osnovu informacija Rio Tinto može tražiti, ako je ona sama bila ta koja je tražila od našeg Ministarstva da nam uskraćuje informacije? Kakav je to dijalog u kom kompanija ima monopol nad informacijama? U takvom dijalogu ćemo uvek biti nejednaki i to se u debati i to se pokazalo kada su nas prekinuli na pola i zabranili pitanja zbog vremena, a onda su ostali još pola sata u sali da ćaskaju. Gledati korporativni lobi kako besramno ućutkuje naše seljake iz straha mi je samo potvrdilo da ne smemo odustati od otpora ni po koju cenu ni van Srbije", ističe Matković.

U film mogu, ali ne i da postavljaju pitanja u EP

U, kako kaže, jako kratkoj završnoj reči koja mu je data, Matković je osim protesta zbog skraćivanja debate, pokazao tužbe protiv Rio Tinta za zagađenje koje je već načinio i zbog kojeg kompanija već plaća odštetu. Zatim su ljudi iz “Ne damo Jadar” napravili mali protest onog trenutka kada je moderator rekao da pitanja posle debate neće ni biti.

Izrečeno na debati je, kaže Matković, u velikom kontrastu sa nemačkom predstavnicom, Hildegard Bentele, za koju se priča da će postati ministarka ekonomiju te zemlje. Ona je, navodi naš sagovornik, stalno ponavljala kako želi da se uđe u dijalog sa meštanima, a onda ljudima iz "Ne damo Jadar" nisu dali ni dva minuta reči nego su zabranili pitanja.

"Tri puta sam sugerisao organizatorima da uključe ljude iz “Ne damo Jadar”. Neverovatno je da ih prikazuju u filmu i da su ih potpuno ignorisali, a režiser Džons je ignorisao moje poruke. Onda je postalo jasno kakvo je njegovo mišljenje o svemu", smatra on.

Matković je rekao da mu je posle debate nekoliko evroparlamentaraca reklo da je režiser na prethodnim događajima u kojma je učestvovao govorio da se bojao da ode u Srbiju, da mu ne bi meštani naudili i da je imao to loše predubeđenje o meštanima i pre nego što je došao da snima.

Isti režiser je takođe slične stvari pričao i o meštanima u Portugalu za potrebe jednog drugog filma, tvrdi.

Kako ocenjuje Matković, u filmu je preovladalo predubeđenje nad naučnim istraživanjem, što bi Džons, kao naučnik,  morao da savlada. Film će uskoro dobiti i srpske titlove i prikazivaće se putem Amazona, YouTube-a i ići će na razne fakultete širom sveta, za različite edukativne platforme.

Protest ispred EP

Mimo ovog događaja organizovan je međunarodni protest protiv filma ispred Evropskog parlamenta sa pet evroparlamentaraca iz Švedske, Nemačke, Portugala...

"Tako je bilo 150 ljudi unutar Parlamenta i 150 ljudi ispred Parlamenta, a kad god se bude pomenuo ovaj film, moraće sad da se pomene i ovaj protest. To će pogotovo biti bitno ukoliko EU počne da koristi pare evropskih obveznika da pomogne projektu “Jadar” jer će to postaviti osnove da se ostvari zajednička borba ljudi u Srbiji i saboraca iz EU zemalja u borbi protiv korporativnog uticaja. Ovo u Parlamentu je bila šarada, klasična korporativna iluzija dijaloga. Ispred Parlamenta smo zajedno sa evroposlanicima poručili svojim govorima da ipak postoje ljudi širom Evrope koji će stati u odbranu Srbije, kao i naš pokret, koji je jak i van naše zemlje. Mislim da nismo ni svesni kakve ljude imamo, a koji su usled ratova ili čega već, morali da odu iz zemlje. Oni su nama pomogli i to će isto ostati upamćeno", poručuje Matković.

Navodi da su govori demonstranata izazvali veliku pažnju i belgijskih i evropskih medija, a da ima "osećaj kako vlada veće interesovanje za problematične aspekte Rio tinta".

"Ova debata nam je pomogla da shvatim da su naši stavovi neoborivi. Nijedan demanti nisam dobio ni na šta što sam rekao. Nijedan. Za sve što sam izneo konsultovao sam se sa hidrolozima, geolozima, hemičarima, pravnicima", zaključe Aleksandar Matković.