Međunarodni sud u Hagu: Klimatske promene predstavljaju egzistencijalnu pretnju

Iako neobavezujuće, mišljenje Međunarodnog suda pravde, verovatno će odrediti tok budućih klimatskih akcija širom sveta.

"Emisije gasova staklene bašte su nedvosmisleno uzrokovane ljudskim aktivnostima koje nisu teritorijalno ograničene. Posledice klimatskih promena su ozbiljne i dalekosežne: one utiču i na prirodne ekosisteme i na ljudsku populaciju. Ove posledice naglašavaju hitnu i egzistencijalnu pretnju koju predstavljaju klimatske promene", rekao je sudija Judži Ivasava.

Pre presude, pristalice klimatskih akcija okupile su se ispred MSP-a, skandirajući:

"Šta želimo? Klimatska pravda! Kada je želimo? Sada"!

Većanje 15 sudija MSP-a u Hagu će ipak imati pravnu i političku težinu i budući klimatski slučajevi ne bi mogli da ga ignorišu, kažu pravni stručnjaci.

"Toliko je važno da bi mogla biti jedna od najznačajnijih pravnih presuda našeg vremena zbog obima pitanja kojih se dotiče, a koja se tiču same srži klimatske pravde", rekla je Džoi Čoudhuri, viši advokat u Centru za međunarodno pravo životne sredine.

Generalna skupština UN čeka dva odgovora

Dva pitanja koja je Generalna skupština UN zamolila sudije da razmotre bila su: koje su obaveze zemalja prema međunarodnom pravu da zaštite klimu od emisija gasova staklene bašte; i koje su pravne posledice za zemlje koje štete klimatskom sistemu?

Tokom dve nedelje saslušanja prošlog decembra pred MSP-om, bogate zemlje globalnog severa rekle su sudijama da postojeći sporazumi o klimi, uključujući Pariski sporazum iz 2015. godine, koji su uglavnom neobavezujući, treba da budu osnova za odlučivanje o njihovim odgovornostima.

Zemlje u razvoju i male ostrvske države zalagale su se za jače mere, u nekim slučajevima pravno obavezujuće, za smanjenje emisija i za to da najveći emiteri gasova staklene bašte koji zagrevaju klimu obezbede finansijsku pomoć.

Pariski sporazum

Godine 2015, na kraju pregovora UN u Parizu, više od 190 zemalja obavezalo se da će nastaviti napore za ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa (2,7 stepeni Farenhajta).

Sporazum nije uspeo da obuzda rast globalnih emisija gasova staklene bašte.

Krajem prošle godine, u najnovijem "Izveštaju o jazu u emisijama", koji analizira obećanja zemalja da će se boriti protiv klimatskih promena u poređenju sa onim što je potrebno, UN su saopštile da će trenutne klimatske politike rezultirati globalnim zagrevanjem za više od 3 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa do 2.100. godine.

Odgovornost za kompanije

Kako aktivisti nastoje da pozovu kompanije i vlade na odgovornost, parnice vezane za klimatske promene su se intenzivirale, sa skoro 3.000 slučajeva podnetih u skoro 60 zemalja, prema junskim podacima londonskog istraživačkog instituta Grantam za klimatske promene i životnu sredinu. Do sada su rezultati bili pomešani.

Nemački sud je u maju odbacio slučaj između peruanskog farmera i nemačkog energetskog giganta RWE (RWEG.DE), što otvara novu stranicu, ali njegovi advokati i ekolozi rekli su da je slučaj, koji se vukao deceniju, ipak pobeda za klimatske slučajeve koji bi mogli da podstaknu slične tužbe.

Ranije ovog meseca, Međuamerički sud za ljudska prava, koji ima nadležnost nad 20 zemalja Latinske Amerike i Kariba, u drugom savetodavnom mišljenju je rekao da njegovi članovi moraju da sarađuju, što otvara novu stranicu u borbi protiv klimatskih promena.

Učesnici kampanje kažu da bi mišljenje suda u sredu trebalo da bude prekretnica, čak i ako je sama presuda savetodavna.

Presuda bi takođe mogla da olakša državama da pozovu druge države na odgovornost zbog klimatskih pitanja poput zagađenja ili emisija.

"Sud može da potvrdi da neaktivnost u vezi sa klimatskim pitanjima, posebno od strane velikih emitera, nije samo neuspeh politike već kršenje međunarodnog prava", rekao je Fidžijac Višal Prasad, jedan od studenata prava koji je lobirao kod vlade Vanuatua u Južnom Tihom okeanu da slučaj iznese pred MSP.

Ova ostrvska država mogla bi da nestane usled podizanja nivoa mora ko posledice globalnog otopljenja.

Iako je teoretski moguće ignorisati presudu MSP-a, advokati kažu da zemlje obično nerado to čine.

"Ovo mišljenje primenjuje obavezujuće međunarodno pravo, na koje su se zemlje već obavezale", rekao je Čoudhuri.

Svi zaključci će biti poznati kasnije tokom dana.