Nacrt studije Rio Tinta, tvrde: Zagađenja neće biti, spremni za stogodišnje padavine i hiljadugodišnje poplave

Zeleni kutak 13. jun 202419:24 44 komentara
N1

Rio Tinto u nacrtu studije o proceni uticaja na životnu sredinu navodi da nema opasnosti po vazduh, vodu ili zemlju u okolini Jadra, ali to nije potvrđeno tehnologijama ili inovacijama. Međutim, neke od informacija su kontradiktorne sa ranijim stavovima.

Iako je projekat „Jadar“ napušten početkom 2022. godine rudarska kompanija Rio tinto (RT) izgleda da ne odustaje od svoje namere da otvori rudnik litijuma pored Loznice.

Ova multinacionalna kompanija objavila je nacrte studija o proceni uticaja na životnu sredinu u kojima deluje da otvaranje ovakvog rudnika ne bi imalo negativnijeg uticaja na okruženje, odnosno, kako se navodi „projekat Jadar može se realizovati bezbedno uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine“.

U nacrtima, očekivano, nedostaje puno detalja, ali primetne su i neke kontradiktornosti u odnosu na ranije stavove Rio tinta u vezi sa ekstrakcijom rude jadarit, koja je bogata litijumom i borom.

Zagađenja od kiselina (skoro pa) nema

U Rio tintu tvrde da postavljanjem savremenih sistema za filtriranje za efikasnošću od 99 odsto regulisanih emisija i da bi „sve emisije koje bi se proizvele tokom procesa bile bi znatno ispod ekološke granice koja je propisana zakonima Republike Srbije i Evropske unije, čak i pre ulaska u sistem za filtriranje“.

Rio tinto navodi da korišćenje sumporne kiseline, odnosno isparenje takođe ne bi negativno uticalo na vazduh. Kako navode, rastvaranje bi se obavljalo ispod tačke ključanja (250ºC) što bi bilo, prema tvrdnjama ove kompanije, dovoljno da znatno umanji negativan uticaj na životnu sredinu.

„Izlazni gas bi prolazio kroz prečišćavanje rastvorom natrijum karbonata, kako bi se uklonila sva potencijalno zalutala kisela isparenja“, navodi se u studiji.

„Otpadne vode nemaju negativan uticaj“

Govoreći o vodama, Rio tinto nije naveo kolike količine voda su potrebne. Prema nacrtima, voda za potrebe napuštenog projekta Jadar bi se dobijala iz tri izvora: iz podzmenih voda iz aluvijalnih sedimenata reke Drine, one koja se nalazi na teritoriji željenog rudnika i iz kišnice.

Povezane vesti

Takođe je predviđen i bazen za prihvat otpadne vode sa rudničkog jalovišta. Kako tvrde, projektovana infrastruktura je dovoljna da prihvati stogodišnje padavine, a zaštitni nasipi „bili bi bezbedni u slučaju hiljadugodišnjih poplava“.

Nije navedeno o kakvim nasipima se radi i kako bi se sprečilo izlivanje podzemnih voda kojim je ova regija prebogata, ali po Rio tintu ni vanredno ispuštanje otpadnih vode ne bi imalo negativan uticaj na tok ili kvalitet vode u reci Korenita.

„Bazen za prihvat otpadnih procesnih voda projektovan je da primi svu prekomernu kišnicu, čineći rizik od izlivanja bazena veoma malim. Bazeni predviđaju prelivnike u slučaju vanrednih situacija za ispuštanje vode u reku Korenitu kada priliv atmosferskih voda premaši projektovani kapacitet bazena“, stoji u studiji.

Između 40 mililitara i 23.000 litara

Kako sve ovo izvesti nije navedeno. Nedavno je Rio Tinto u odgovoru portalu N1 naveo „da emisije sumpordioksida iz sumporne kiseline se ne bi desile, jer bi se ruda prerađivala na 90 stepeni, a ne na 100“.

Reagujući na ovu tvrdnju, hemičari su naveli da je sumporna kiselina jednako opasna i na sobnoj temperaturi od 20 stepeni Celzijusovih, kao i na 90 ili 100 stepeni.

Povezane vesti

Još jednom nije navedeno o kolikoj količini sumporne kiseline se radi. Prema ranijim procenama u pitanju je 320.000 tona, što je nešto manje od trenutne godišnje potrošnje u Srbiji.

Kada se radi potrebnim količinama vode, podsećamo da na delu sajta ove firme u sekciji „pitanja i odgovori“ navodi da će potrošnja vode biti 8,3 litara po jednom kilogramu proizvoda, odnosno litijum karbonata.

„Oko 78 odsto sirove vode činiće kišnica, reciklirana vode iz procesa prerade i prečišćena rudnička voda, a preostalih 22% činila bi voda iz aluvijona reke Drine. To znači da bi se za dobijanje jednog kilograma jadarita koristilo oko 40 mililitara vode iz aluvijona reke Drina“, navedeno je u ranijem odgovoru kompanije Rio Tintu portalu N1 o potrošnji vode.

Prema procenama struke, za kilogram litijum karbonata potrebno 23.000 litara vode.

Ugrožavanje životne sredine širom sveta

Projekat Rio tinta po pravilu prati ugrožavanje životne sredine i zdravlja ljudi, ali i politički prevrati, hapšenja i druge vrste nasilja.

Zbog uticaja na životnu sredinu, našao se pod pritiskom investitora i zajmodavaca, a zbog praksi koje sprovode u dva svoja rudnika u Mongoliji i Madagaskaru, o čemu je pisao Rojters. U Mongoliji je po otvaranju rudnika bakra došlo do pomora stoke, a na Madagarskaru je u nekoliko navrata popustilo toksično jalovište rudnika titanijuma koje je završilo u okolnim vodama. Rio tinto je po pravilu negirao odgovornost za bilo koji incident u okolini svojih rudnika.

Poznat je i slučaj kada je Rio Tinto uništio svetilište Aboridžina staro hiljade godina, zbog čega je pokrenuta i parlamentarna istraga u Australiji.

U martu prošle godine, Komisija za hartije od vrednosti SAD objavila je optužbe protiv globalne rudarske i metalske kompanije Rio Tinto, zbog kršenja Zakona o stranoj korupciji (FCPA) koja proizilazi iz šeme podmićivanja.

Litijum iz Srbije i EU

Nedavno je evropski komesar za „Zeleni plan“ Maroš Šefčovič izjavio da se uklanjaju poslednje pravne prerpeke za trgovinsko partnerstvo EU-Srbija“ u vezi sa litijumom odnosno drugim kritičnim sirovinama, što je izazvalo nedoumicu po više osnova.

Povezane vesti

Sudeći prema odgovoru koji je nedavno dobio N1 od press službe Evropske komisije, litijum iz Srbije neće moći da se uvozi na tržište Evropske unije ukoliko nije zadovoljio ekološke standarde koje važe u EU kada je u pitanju vađenje rude.

„Na nacionalnim je vladama da donose odluke o konkretnim industrijskim projektima i da stvaraju ekonomske prilike. EU očekuje od zemalja kandidata da se takve odluke zasnivaju na važećem regulatornom okviru i praksama usklađenim sa ekološkim pravilima EU, uključujući upravljanje otpadom i vodama i učešće javnosti u procesu donošenja odluka“, navedeno je u odgovoru N1.

Na evropskom kontinentu još ne postoji aktivno nalazište litijuma. U Evropskoj komisiji su istakli da postoje projekti u različitim fazama zrelosti u brojnim državama članicama, uključujući Austriju, Češku, Francusku, Nemačku, Grčku, Italiju, Irsku, Portugal, Španiju i Švedsku, ali još ni jedan ne zadovoljava ekološke standarde, bilo da se radi o dobijanju iz rude ili vode. Za sada, ne postoji ni jedan rudnik blizu ljudskih staništa, velikih vodnih rezervi ili plodnog tla.

„Postoji više od 80 litijumskih projekata, od kojih je 25 odsto naprednije. Dostupne javne informacije o najnaprednijim projektima u EU otkrivaju ukupan resurs od 40 miliona tona ekvivalenta litijum karbonata i proizvodni kapacitet od 180.000 tona godišnje. Ovi projekti, ako budu operativni, mogli bi da pokriju više od 50% potražnje EU do 2030. godine“, navodi se ranijem odgovoru Evropske komisije na pitanja N1.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare