Nekadašnja evropska komesarka: Velike investicije da se pronađe zamena za litijum

Komentarišući to što članice EU izgledaju zabrinuto kakav će biti ishod zelene tranzicije, a posebno Nemačka koja ima dileme zbog autoindustrije i koja brine da će je Kina poraziti kada je reč o autoindustriji jer se bolje pripremila za eru električnih vozila, Bulc kaže:

"Evropska unija je bila pokretač promena ka zelenoj energiji u celom svetu. Do pre par godina 45 odsto svih patenata za zelenu energiju bili su iz EU. Onda su odjednom drugi delovi sveta počeli da nas sustižu, što u suštini jeste dobra vest jer tek ako ceo svet radi na tome, možemo doći do rezultata do očuvanja životne sredine. Klimatske promene nemaju granice i nemaju zemlju. Tako da mi ne možemo da ne pozdravimo kinesku odluku da od najvećeg svetskog zagađivača postane učesnik u stvaranju zelene budućnosti. To je dobro", istakla je Bulc.
Ona navodi da postoji briga vlada u zemljama članicama EU.

"Brinu, da. I mi smo dobro radili na energetskoj tranziciji i imamo zdrave korene da nastavimo dalje. Međutim, sa vozilima nismo bili tako uspešni. Kina je tu utrčala, a oni su zaista dobri u sistemu stalnog poboljšanja i napretka. I oni su to iskoristili u sektoru transporta. Ako vidite njihovu mapu veoma brzih vozova pre 20 godina ih nisu imali, sada je cela Kina premrežena. Zašto smo se mi usporili", objasnila je Violeta Bulc.

Ona je istakla i razliku, navodeći da EU "nije država, već projekat i demokratija".

"Da, mi smo i simbol demokratije i još od toga nismo odustali. Ali, kod donošenja zajedničkih odluka, moramo pronaći nove mehanizme da ubrzamo odlučivanje. Trenutno, evropska autoindustrija jeste ozbiljno izazvana, ali verujem da će ona naći rešenje. Kada je reč o vrhunskim automobilima, tu smo broj jedan, imamo najsofisticiranije automobile ali moramo da poradimo na srednjoj klasi vozila, onoj koja je za masovnu proizvodnju. Moram da kažem još nešto. Rešenje nije u zelenim automobilima već u javnim masovnim transportnim sistemima. Samo kada sve te kapacitete umrežimo, možemo dobiti rezultat ", navodi Bulc.

Na pitanje da takav koncept neki smatraju socijalizmom, Bulc kaže da to nije tako.

"Ne, nije socijalizam. Socijalizam je bio zanimljiv eksperiment koji nam je pokazao šta se desi kada kolektivni interes prevlada individualni. Kapitalizam, suprotno od toga, nam je pokazao šta bude kada individualni interes prevlada opšti. Mi moramo danas da učimo iz oba iskustva. I da postavimo sebi pitanje kako da brinemo o kolektivnom interesu a da ne ubijemo individualnost. To je nešto što tek treba da postignemo", objasnila je naša sagovornica.

Na pitanje koliko je litijum zaista važan za energetsku tranziciju, Bulc kaže da se "litijum traži širom sveta".

"Borba je u toku za rudnike litijuma jer to je osnovni materijal u planovima za obnovljivu energiju i pre svega u planovima za korišćenje obnovljive energije. To je zato jer je nauka tako rekla i zato što je najviše novca za istraživanje dato u tom pravcu. Sada imate velike investicije da se pronađe zamena za litijum jer do sada nismo pronašli efektivnu tehnologiju da ga dobijemo na zeleni način. To jeste izazov. Možda i Srbija koja jeste bila zemlja pronalazača i inovatora može tome da doprinese. Nađite način, povedite vi svet ka nekom boljem i čistijem rešenju. Možda možete pomoći svetu", istakla je Bulc i dodala da nije zadatak EU da uveri Srbe da je rudnik litijuma dobar.
"To je zadatak vaše Vlade i intreresa koji ima Srbija kao država. Ljudi su s pravom zabrinuti. Kao što sam rekla, ako planiramo da koristimo litijum, moramo obezbediti da to bude čista tehnologija. Naravno da EU ima svoje interese. Nadam se da će biti pronađeni obostani interesi. Tu mislim na interes srpskog naroda i interes Unije. Mi ne možemo da zagadimo negde životnu sredinu da bismo to iskoristili u našim planovima na drugom mestu. Moramo posmatrati stvari iz ugla eko-sistema, a ne iz ugla parcijalnih interesa država. Moramo tražiti sistemska rešenja", rekla je Violeta Bulc.

Violeta Bulc, danas vodi organizaciju, Eko-civilizacija.

"Posle moje raznolike karijere u kojoj sam bila inženjer, korporativni direktor, preduzetnik, političar pa i evropski komesar shvatila sam da je potrebno mnogo različitih iskustava da bismo se ujedinili kao ljudska bića. Eko-civilizacija je klaster ljudi koji razmišljaju i brinu. I spremni su da daju odgovore ne samo na globalna velika pitanja već i na male probleme koji se tiču čoveka u njegovoj zajednici. Fokusiramo se na rešenja za snabdevanje vode, diplomatiju voda, odnosa koji se tiču vode. Fokusiramo se na mentalno zdravlje. Klimatske promene dovode do mentalnih problema kod ljudi i to je novi problem koji se javlja. Fokusiramo se i na političare i njihovo vođstvo. Da li je ovaj tip lidera koji sada imamo stvarno ono sa čime želimo da idemo dalje. Pošto očigledno stvari ne funkcionišu", zaključila je ona.