"Ni na nebu ni na zemlji": Giga vetropark postoji u planovima, ali ne i u registru EMS, investitor i dalje nepoznat

Sudeći prema zvaničnim podacima, planirana ogromna vetrolektrana "Samoš" kapaciteta 923 megavata (MW) deluje kao da malo postoji, a malo i ne postoji. Primera radi, najveća termolektrana u Srbiji Nikola Tesla B sa svojih šest blokova ima ukupnu instalisanu snagu od 1.765,5 (MW).

Da bi se vetroelektrana mogla planirati, neophodno je da se podnese zahtev Elektormrežama Srbije (EMS), ali njega, kako navode u ovom preduzeću, nema.

"Nemamo zahtev za priključenje toga objekta, nema ga ni u procesu izrade Studije izvodljivosti, tako da nemamo pojedinosti o ovom projektu“, saopšteno je iz EMS.

Kako je N1 nedavno pisao, iako ne postoje podaci o investitioru, potencijalnoj kreditnoj liniji, s druge strane odvijaju se aktivnosti koje ukazuju da se na elektrani radi. Projektno-tehničku dokumentaciju je izradila firma AAEC Energy consulting iz Novog Sada registrovana za inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, dok investitor nije naveden.

Urađeni su planovi o proceni uticaja, izveštaji o proceni, organizuju se javni uvidi, a planira se i izmeštanje velikog meterološkog radara sa ove lokacije na Gudurički vrh kod Vršca.

Energetski stručnjak Slobodan Jerotić kaže za portal N1 da bi informacije morale da budu u registru EMS.

"Projekat bi morao da bude u registru EMS, morao bi da postoji trag. EMS izdaje dozvolu za priključenje. Mora se znati i kako se planaria balansiranje 1.000 megavata (MW) varijabilnog izvora, jer je to tehnički jako veliki izazov", naglašava Jerotić.

On navodi da samo dokumentacija košta kao nekoliko procenata samog projekta, što je u ovom slučaju milionska suma u evrima. Jerotić kaže da je u ovakvom poslu uvek prvo pitanje ko je investitor. Tu informaciju bi to moralo da zna Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) kao nadležni organ, bez obzira što je u ovom slučaju delegirana odgovornost na Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine.

On kaže da objekat ove snage zahteva Studiju o proceni uticaja i smatra kako bi trebala da bude poznata i banka koja bi pozajmila novac jer su ovo projekti koji se mogu finansirati samo iz kredita.

"Nijedna banka ne želi da da novac bez studije opravdanosti. Koliki je životni vek, način uklanjanja, kapacitet, gde će biti priključena elektrana? Bez toga ne može da se pravi. Takva dokumentacija mora da postoji, a ovde kod nas se ne zna ko je investitor. Pitam se ko bi tek tako prežalio potencijalne milione evra za dokumentaciju projekta koji neće da se realizuje", kaže Jerotić.

Zašto se vlasti ne hvale?

Jerotić se pita i zašto vlasti ćute o ovom projektu. Kako kaže, u državi koja ima ukupno instalirano 8.000 MW kapaciteta za električnu energiju, doda se 1.000 megavata, "i kao, niko ništa ne zna".

"Nije nešto što može da promakne ispod radara u finansijskom i tehničkom smislu. Ovo je i te kako zahtevan projekat koji zahteva javne skupove, stavove relevantnih stručnih aktera. Možda je ovo i lažna vest, ali u starategiju razvoja enegretike do 2040. godine sa projekcijama do 2050. ima ovakvih postrojenja", kaže Jerotić.

On smatra da nešto definitivno nije u redu, jer se ne zna ni da li je u pitanju javno-privatno partnerstvo ili samo privatan projekat, niti se zna kako bi se eventualni strani vlasnik uveo u domaći energetski sistem.

Neviđenih 1.000 megavata iz solara

Jerotić kaže da mu navedeno liči na projekat od pre 10-ak godina za vreme prvog mandata Zorane Mihajlović, kada je ona promovisala megavate iz solarnih elektrana na jugu Srbije.

O tome je pisao nedeljnik "Vreme" koji je u broju iz 2016. godine podsetio 2012. godinu, kada je tadašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović potpisala u oktobru ugovor sa kompanijom "Securum equity partners“ o izgradnji solarne elektrane snage 1.000 megavata odnosno gigavat.

"Nikome nije zasmetala činjenica da solarna elektrana takve kolosalne snage u to vreme nije postojala nigde u svetu, pa ni tamo gde sunce ume da sija mnogo jače i upornije nego ovde. Za izgradnju takve elektrane potrebno je bar 3.000 hektara zemljišta", pisalo je Vreme.

Kako su naveli, ceo posao je neslavno propao i pre nego što je i počeo, jer je došlo do sukoba sa investitorom koji je tada najavio odštetni zahtev od 160 miliona dolara.

"Sećam se, bila je priča po medijima, trajalo je par meseci i to je bilo to", podseća Jerotić.

Kompanija Fintel energija je 2019. odlučila da pokrene projekat razvoja najvećeg vetroparka u Evropi, koji je trebalo da se gradi negde u Vojvodini. U pitanju je bila vetroelektrana "Maestralе ring" kapaciteta 572 MW, što bi tada bila najveća vetroelektrana u Evropi. Projekat je planirano da bude 100 odstnom vlasništvu kompanije Fintel energija.

Daleko jasniji slučaj, makar do sada, jeste onaj sa projektom solarnih elektrana. U Zaječaru, Leskovcu, Bujanovcu, Lebanu, Negotinu i Odžacima do 2028. godine korejsko-američki konzorcijum "Hjundai inženjering" i JGTR trebalo bi da izgrade šest solarnih elektrana. Njihova snaga trebalo bi da bude 1.000 megavata odnosno jedan gigavat. Snaga baterijskih skladišta dodatnih 200 megavata. Sporazum vredan 1,6 milijardi dolara potpisan je u oktobru 2024. godine. U novembru 2024. godine ukupni kapacitet solarnih elektrana u Srbiji iznosio je 166 MW.

U ovom slučaju javnost je bila uskraćena za detalje ugovora, a sama procedura nije bila u sladu sa Zakonom o javnim nabavkama.

Više je želja nego kapaciteta

Dejan Stojčevski direktor Sepex berze električne energije, poput Jerotića, ističe rezervu o ovom projektu i navodi da bi podatke o njemu morala da ima Elektromreža Srbije.

"Deluje da je sve ovo na dalekom štapu. Izgleda da je Ministarstvo rudarstva i energetike izbacilo u javnost šta im je u planu, a da li će se to desiti je drugo pitanje", dodaje..

On ističe da je više želja nego kapaciteta i da je fizički nemoguće da se sve što se planira ispuni.

"Toliko struje ne može da se zakači na mrežu. Svi planiraju, a nisu kupili zemlju, niti znaju kako da naprave vetroelektranu", ocenjuje Stojčevski.

Prodaja projekta

On kaže da kod nas postoji praksa da neka firma uradi projekat i proda ga. Kako navodi, neke kompanije hoće da kupe sve u paketu, jer ne žele da se bave adminustracijom po lokalu, da jure dozvole, "kome da plate, kome ne"...

"Hoće čiste papire i da mogu odmah da krenu u realizaciju. Velike kompanije hoće i gotovu elektranu da kupe. Da neko uradi posao umesto njih", ocenjuje Dejan Stojčevski.

Slobodan Jerotić smatra da je moguće da se radi nešto kao kada se krenulo sa obnovljivom energijom, pogotovo sa mini hidrolektranama (MHE).

"Zauzimali su lokacije i dobijali saglasnost, ali i to mora da stoji u registru dozvola EMS. Liči da je probni balon, ispitivanje, dok građani ostaju neinformisani. Zbog ovakvog projekta trebalo da vlada euforija, ali umesto toga je projekat "ni na nebu ni na zemlji", zaključuje Jerotić za portal N1.

Da vlast ume da se "gađa" sa megavatima potvrđeno je više puta. Da li će neki biti realizovan zavisi izgleda više od "političke volje", a manje od zakona.

U ovom slučaju iako nema nekih osnovnih aktivnosti potrebnih za realizaciju i deluje da ga neće biti, s druge strane urađen je Nacrt prostornog plana područija posebne namene, zatim i javni uvid je urađen i izveštaj o strateškoj proceni uticaja prostornog plana područja posebne namene za izgradnju vetroelektrane Samoš. Takođe, zbog potencijalne vetroelektrane planira se izmeštanje meterološkog radara, a u toku su javne rasprave i uvidi, primedbe se odbacuju.

Sve je već viđeno, ni na nebu ni na zemlji.