Svetski okeani bili su najtopliji ikada zabeleženi 2022. godine, što pokazuje duboke i sveprisutne promene koje su emisije izazvane ljudskim faktorom unele u klimu planete.
Više od 90 odsto viška toplote zarobljene emisijom gasova staklene bašte apsorbuje se u okeanima. Zapisi, počevši od 1958. godine, pokazuju neumoljiv porast temperature okeana, uz ubrzanje zagrevanja nakon 1990. godine.
Temperature površine mora imaju veliki uticaj na vremenske prilike u svetu. Topliji okeani pomažu sve ekstremnijim vremenskim prilikama, što dovodi do intenzivnijih uragana i tajfuna i više vlage u vazduhu, što donosi intenzivnije kiše i poplave. Toplija voda se takođe širi, podižući nivo mora i ugrožavajući priobalne gradove, prenosi Gardijan.
Povezane vesti
Na temperaturu okeana mnogo manje utiče prirodna varijabilnost klime nego na temperaturu atmosfere, što okeane čini neospornim pokazateljem globalnog zagrevanja.
Očekuje se da će prošla godina biti četvrta ili peta najtoplija zabeležena za površinske temperature vazduha kada se uporede konačni podaci. Tokom 2022. godine videli smo treći po redu događaj La Ninja, koji je hladnija faza neregularnog klimatskog ciklusa usredsređenog na Pacifik koji utiče na globalne vremenske obrasce. Kada se El Ninjo vrati, globalne temperature vazduha će biti još veće.
Međunarodni tim naučnika koji je napravio novu analizu toplote okeana zaključio je:
„Zemljini energetski i vodeni ciklusi su duboko izmenjeni zbog emisije gasova staklene bašte usled ljudskih aktivnosti, što je dovelo do prodornih promena u klimatskom sistemu Zemlje“.
Profesor Džon Abraham, sa Univerziteta Sent Tomas u Minesoti i deo istraživačkog tima, rekao je:
„Merenje okeana je najtačniji način da se utvrdi koliko je naša planeta van ravnoteže“.
Ova analiza je pokazala da je sve dublji sloj tople vode na površini okeana, što dovodi do većeg i bržeg intenziviranja uragana.
Istraživanje koje je u ponedeljak objavila američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu pokazalo je da su mnogi ekstremni vremenski događaji 2022. godine bili verovatniji i intenzivniji zbog klimatske krize, kao što je jaka kiša koja je izazvala razorne poplave u Čadu, Nigeru i Nigeriji.
Pouzdana merenja temperature okeana sežu do 1940. godine, ali je verovatno da su okeani sada najtopliji u poslednjih 1.000 godina i zagrevaju se brže nego bilo kada u poslednjih 2.000 godina.
Povezane vesti
Analiza, objavljena u časopisu Advansis in atmosferik sajns (Advances in Atmospheric Sciences), koristila je podatke o temperaturi prikupljene nizom instrumenata širom okeana i kombinovala odvojene analize kineskih i američkih timova za izračunavanje toplotnog sadržaja gornjih 2.000 metara, gde se dešava najveći deo zagrevanja.
Istraživači su takođe analizirali salinitet, koji zajedno sa temperaturom određuje gustinu vode i vitalni je pokretač cirkulacije okeana. Indeks varijabilnosti saliniteta širom okeana dostigao je rekordno visok nivo 2022. godine, pokazujući kontinuirano pojačavanje globalnog hidrološkog ciklusa.
Još jedna važna karakteristika okeana je stratifikacija, gde slojevitost vode po gustini postaje jača. Ovo ograničava mešanje dubljih, hladnijih i hranljivijih voda sa površinskim vodama. Jedna od posledica je da manje mešanja u okeanu znači da površinski sloj apsorbuje manje ugljen-dioksida iz atmosfere, povećavajući globalno zagrevanje.
U oktobru je Svetska meteorološka organizacija izvestila da je atmosferska koncentracija svih glavnih gasova staklene bašte – ugljen-dioksida, metana i azot-oksida – dostigla rekordne vrednosti. Šef SMO, profesor Peteri Talas tada je rekao da „idemo u pogrešnom pravcu“.
