Njujork pretvara hiljade tona otpada od hrane u "crno zlato"

„Pravimo ovaj sjajan kompost koji možemo koristiti širom grada i poboljšati zdravlje zemljišta“, rekla je Dženifer Mekdonel, zamenica komesara za upravljanje čvrstim otpadom u Odeljenju za sanitariju grada Njujorka, piše Rojters.

U postrojenju za kompostiranje na Stejten Ajlendu, kojim upravlja Denali Voter Solušns, otpad od uređenja pejzaža se dugo obrađuje - ali sada se bavi i organskim otpadom iz domaćinstava.

U proseku, postrojenje dnevno primi 100 do 150 tona organskog materijala, a sada se povećava do 250 tona kada je opadanje lišća u toku.

Po dolasku, otpad se usitnjava, prosejava i prenosi u aerirane statičke bunkere gde počinje kompostiranje. Masa se zagreva na više 37,8°C, dovoljno toplo da ubije patogene i seme korova.

Tokom nekoliko nedelja, gljivice, bakterije i insekti razgrađuju materijal. Nakon sušenja i prosejavanja, krajnji proizvod formira tamni, hranljivim materijama bogat kompost.

Grad prodaje deo pejzažnim arhitektama, a ostatak besplatno distribuira stanovnicima, školama i javnim baštama.

„Mislimo da smo ove godine podelili skoro 3.000t tona komposta stanovnicima Njujorka“, rekao je Makdonel.

Kompost pomaže u poboljšanju zdravlja zemljišta, upravljanju kišnim vodama i održavanju cvetanja gradskih zelenih površina.

Širom zemlje, ostaci hrane i otpad iz dvorišta čine najveći deo kućnog otpada, prema Nacionalnom savetu za odbranu resursa. Kada se pošalju na deponije, oni stvaraju metan, snažan gas staklene bašte.

„Ako želimo da se malo izvučemo iz klimatske krize, moramo da ne šaljemo ostatke hrane na deponije, već da ih kompostiramo“, rekao je Erik Goldstin, direktor za životnu sredinu grada Njujorka u savetu.

Gradski program sakupljanja organskog otpada zahteva od svih stanovnika da odvoje ostatke hrane, papir zaprljan hranom i otpad iz dvorišta od biljki. Iako je sprovođenje pauzirano ranije ove godine, očekuje se da će se nastaviti 2026. godine.