Kako bi to čovek mogao da zaustavi ledeno doba i zašto to nije dobra vest

Paralelno sa globalnim otopljenjem govori se i o novom ledenom dobu. Kao argument se navodi otapanje snega i leda, što bi moglo da dovede do zaustavljanja golfske struje, a posledično i do promene klime.

Za razliku od onih koji to misle, Vladimir Đurđević, profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta, kaže da sledeće ledeno doba neće biti uskoro, ali i da bi čovek svojim aktivnostima mogao da ga zaustavi, međutim, on ocenjuje da to nije dobar razvoj događaja.

Đurđević objašnjava da je razlog zašto se planeta zagrevala u poslednjih 100 godina taj što su ljudi dodali ugljen-dioksid u atmosferu, a ne zato što je to bila najava ledenog doba.

Bez ledenog doba - nepodnošljivo

Da bi planeta prešla iz međuledenog doba u ledeno doba, neophodno je da na planeti postoje ledene kape, odnosno da na polovima postoje velike površine pod ledom. Ako se zbog trenutnog zagrevanja planete, led na severnoj polarnoj kapi istopi ili značajno smanji, onda bi jedan od tih mehanizama amplifikacije - hlađenje, kada zemlja krene u ledeno doba, nestao.

"Ako bi se, recimo, do kraja ovog veka, planeta zagrejala za četiri do pet stepeni, onda bi bilo skoro izvesno da ne bi ušli u ledeno doba. To bi značilo velike vrućine. Posledica bi bila vrlo ozbiljna dezintegraciju biosfere i promene u okeanskim cirkulacijama", kaže Đurđević.

On navodi da bi vremenski uslovi za dobar deo planete bili takvi da bi bili skoro pa nepodnošljivi za svakodnevni život, pošto bi bila vrlo nepovoljna kombinacija visoke temperature i velike vlage.

Kako ističe Đurđević, pretpostavka da bi zaustavljanje Golfske struje moglo da izazove ledeno doba, ocenjuje kao netačnu. Ona bi uticala na okruženje ali to je kako ističe "regionalni fenomen", a ne događaj na celoj planeti.

U slučaju zastavljanja Golfske struje, privremeno bi moglo da dođe do pada temperature u oblasti severnog Atlantika i kontinentima koji ga okružuju, odnosno severna Amerika, zapadna i severna Evropa.

Oblasti severnije od sredine Francuske bi prošle kroz neku vrstu klimatske klackalice, tako da bi na određeno vreme došlo do poništavanja globalnog zagrevanja, ali bi se, posle neko vremena, temperature verovatno opet vratile na vrednosti iz perioda pre globalnog zagrevanja.

Postoji šansa da dođete do tog naglog zahlađenja zbog zaustavljanja golfske struje, ali to je proces koji bi trajao dugo i generacije koje danas žive ne bi bili svedoci tog. U narednom periodu od recimo 200 godina može tako nešto desi.

“Tamo bi bilo jako toplo, samo što ljudi očekuju da kao u filmu, "Dan posle sutra" da se to desi preko noći. To bi trajalo od nekoliko destina do nekoliko stotina godina. Bilo bi jako toplo, pa bi ušli u jedan period, kad bi temperature bile znatno niže. Po uspostavljanju ponovne cirkulacije u Atlantiku, došlo bi do vraćanje temperature na nivoe koji su bili pre nego što je taj mehanizam bio pokrenut. Uslovno rečeno, u nekom iskustvenom našem gledanju na vreme, to bi bilo kao da imate ceo jun jako topao, onda polovinom jula odjednom zahladi, i deluje kao da je april, a posle, krajem jula se ponovo vratite na te temperature iz juna. Bilo bi neko kao privremeno zahlađenje", ocenjuje Đurđević.

Jače oluje u Srbiji

Kada je u pitanju Srbija, profesor Fizičkog fakulteta kaže da bi verovatno oluje koje dolaze sa Atlantika bile snažnije nego danas.

"Jačina oluja bi se mogla promeniti, kao i učestalost, dok nije za očekivati promene u smislu ekstremnih temperatura", kaže Đurđević.

Govoreći o pravom ledenom dobu on ističe da je običnim ljudima najvažnije pokušati dočarati vremenske razmere. U proseku ljudi "dobacuju" najdalje do sledeće sezone "jedna zima bude hladna i kao ulazimo u ledenog doba".

"Poslednjih 800.000 godina i možda još milion godina pre toga, postojala je ciklična smena ledenih i međuledenih doba. Ledena doba su bila karakteristična po tomu što je prosečna globalna temperatura bila oko pet stepeni niža nego danas, a tokom međuledenih doba, prosečna globalna temperatura bila je bliska vrednostima, recimo, sa kraja 19. veka. U tim periodima, ono u čemu je najveći razlika, jeste u tome kako su se prostirale prema jugu ledene kape", kaže Đurđević.

Na mestu Njujorka tri kilometra leda

Tako je na vrhuncu prethodnog ledenog doba, na današnjoj lokaciji Njujorka, bio je led debeo oko tri kilometara.

“Jedan ciklus traje oko 100.000 godina. Da planeta bude u ledenom dobu, da izađe iz ledenog doba, da onda bude u tom među ledenom dobu interglacijalu i da onda počne ponovo da se vraća u ledeno doba. Svaki period, svaki od tih delova oscilovanja sistema trajao je po nekoliko desetina hiljada godina", navodi sagovornik portala N1.

Milankovićevi ciklusi

Đurđević podseća da je svekupna pisana ljudska civilizacija - dakle, od kad je izmišljeno pismo i od kad su ljudi počeli da zapisuju nešto - ne može da zabeleži bilo kakvu promenu u klimatskim sistemu koja je posledica Milankovićevih ciklusa, odnosno prirodnih kretanja.

“Da bi se bilo šta videlo, mora najmanje da se čeka 10.000 godina. Ljudi toliko ne zapisuju svoju istoriju, a kamoli temperaturu. Tako da sve ovo o čemu mi pričamo je vrlo komplikovano da ljudi zaista dočaraju o čemu se radi i kako to izgleda", naglašava Đurđević.

Kako navodi, ovo što se sada trenutno dešava, nema veze ni sa Milankovićevim ciklusima, ni sa bilo kakvim prirodnim fenomenima, zato što su promene izazvane delovanjem čoveka od 10 do 100 puta brže od bilo čega što se prirodno generiše kao promena.

"Ne postoji prirodni fenomen koji može da dovede do tako velike razlike između leta u Beogradu sada i leta u Beogradu 1980-ih godina”, zaključuje Đurđević.