Odraslo stablo vredi kao automobil srednje klase: Kako spasiti prirodni klima-uređaj u gradovima?

Ako ovog leta, tokom suše, hodate ispod drveća, na mnogim mestima imate osećaj kao da je jesen: suvo lišće leži na tlu i šušti pod svakim korakom. Pogled prema gore otkriva krošnje koje su požutele ili čak potpuno ogolele. A to predstavlja problem. Jer upravo u gradovima velika, bujna stabla deluju poput velikih klima-uređaja. Ako se osuše i uvenu, naši gradovi će postati još topliji, piše Dojče vele.

Tokom vrućine i suše stabla zatvaraju pore na svojim listovima. Uvelo lišće je, dakle, zaštitni mehanizam kojim stablo smanjuje gubitak vode. Međutim, time se smanjuje i fotosinteza, stabla uzimaju manje hranljivih materija i počinju da gladuju.

Trenutno biljke, na primer u Nemačkoj, gotovo svuda pate od stresa koji su prouzrokovale suše. Čak i u dubljim slojevima tla u velikom delu zemlje vlada ekstremna suša.

U takvim uslovima gradsko drveće posebno teško opstaje. Jer u gradovima veoma malo vode prodire u tlo. Veliki deo kiše preko betona i asfalta otiče u kanalizaciju. I voda sa krovova se obično preko oluka i odvodnih cevi odvodi u kanalizaciju.

Drveće kao prirodni klima-uređaj u gradovima

Gradsko drveće je posebno važno za zaštitu od vrućine - naročito u sve toplijem svetu, u eri klimatskih promena izazvanih korišćenjem fosilnih goriva. U krošnji je temperatura do tri stepena niža nego u okolini – zahvaljujući hlađenju isparavanjem koje nastaje tokom fotosinteze. Ali pre svega, drveće stvara hlad i tako sprečava zagrevanje svoje okoline.

„Kada stojimo ispod drveta, subjektivno doživljena temperatura može biti i 10 do 12 stepeni niža nego pored njega“, kaže dr Matijas Bajer, ekohidrolog sa Instituta za geoekologiju Tehničkog univerziteta u Braunšvajgu. Bajer sa svojim timom istražuje vodni režim ekosistema u gradovima i šumama.

On kaže da su trenutno posebno ugrožena posađena stabla mlađa od jedanaest godina i sa prečnikom stabla manjim od 25 centimetara, kojima je potrebna dodatna voda kako bi preživela. Odrasla stabla, prema Bajeru, uglavnom imaju razvijen korenov sistem koji dopire do dubljih izvora vode.

Ali ni stara gradska stabla često ne mogu da razviju dovoljno dubok koren, objašnjava ekohidrolog. „Ako su tla ekstremno zbijena ili stabla imaju samo veoma male sadne jame, ne mogu da razviju dovoljno snažan korenov sistem.“

Koliko je vode drveću potrebno da preživi sušu?

„10 do 15 litara dnevno – to je apsolutni minimum za mlado stablo ako mu zaista želimo pomoći“, kaže Bajer. Preračunato, to znači najmanje jednu do dve kante dnevno. Međutim, još je bolje dva do tri puta nedeljno dati odgovarajuću veću količinu vode. Tako voda može da prodre i u dublje slojeve tla.

Odrasla stabla sa svojom velikom krošnjom, s druge strane, trebaju mnogo, mnogo više vode: između 200 i 400 litara nedeljno.

„Ako na takvo stablo prospete jednu kantu vode, to mu zapravo gotovo ništa ne znači. Pogotovo zato što je korenov sistem kod starijih stabala već veoma razgranat i neposredno uz deblo često više nema mnogo korenja“, objašnjava on.

Ipak, trebalo bi, kad god je moguće, pokušati da se spasu i stara gradska stabla, apeluje stručnjak za šumarstvo Jirgen Bauhus sa Univerziteta Albert Ludvig u Frajburgu. Pre svega ona koja pokazuju snažne znake stresa, na primer odbacuju zeleno lišće. „Čak i ako ne možemo da obezbedimo celu količinu vode koja bi tim stablima zapravo bila potrebna, to bi bila neka vrsta hitne pomoći kako bi ostala živa.“

Tu pomoć bi, pre svega, trebalo da pruže građani, kaže Bauhus. Jer, kako ističe: „Javna uprava, sa svim svojim drugim zadacima i praznim budžetima, sama to neće uspeti.“ U nekim gradovima tokom ekstremne suše izlaze i vozila za zalivanje kako bi navodnjavala gradsko drveće. Ali gradovi i opštine, prema Bauhusu, uglavnom mogu da brinu samo o novozasađenim stablima, i to samo tokom prvih nekoliko godina.

Kako najbolje zalivati drveće

Prema Bauhusu i Bajeru, prilikom zalivanja je važno sledeće: bolje je u kratkom periodu dati toliko vode da ona zaista prodre duboko u tlo, nego je ostaviti u gornjim slojevima tla, gde veliki deo ispari.

Kod novih sadnji često se u zemlju oko stabla postavlja prsten od metala ili čvrste plastike. Ako njega nema, može se napraviti takozvana zalivna posuda, odnosno udubljenje oko stabla u kojem voda može da se skuplja. Pri tome je važno ne oštetiti površinsko korenje.

Ako je tlo, kao sada, ekstremno tvrdo i zbijeno, mogu pomoći takozvane vreće ili jastuci za navodnjavanje. Voda kroz male otvore na njihovoj donjoj strani polako, ali neprekidno kaplje u tlo. Važno je da se voda duže vreme ne zadržava na površini zemlje, jer u tom slučaju može doći do truljenja, što šteti stablu. Vreće ili jastuke za navodnjavanje najbolje je postaviti nešto dalje od debla.

Pitka voda za drveće?

U Nemačkoj zbog nedostatka kiše ne nedostaje samo vode u tlu – na mnogim mestima su i nivoi podzemnih voda izuzetno niski, pokazuju proračuni Saveznog instituta za geonauke i sirovine.

Iako se snabdevanje pijaćom vodom u Nemačkoj trenutno još smatra sigurnim, lokalno već postoje nestašice. Tako je, na primer, grad Minhen zabranio punjenje privatnih bazena ili prskanje travnjaka. Treba li u takvoj situaciji zaista zalivati drveće pijaćom vodom?

Kod ovog pitanja suočavamo se sa dva veoma oskudna resursa, kaže Jirgen Bauhus. Međutim, treba uzeti u obzir i ekonomsku vrednost gradskog drveća. „Vrednost odraslog stabla sa velikom krošnjom otprilike odgovara vrednosti automobila srednje klase, dakle iznosu od 40.000 do 60.000 evra.“

Svako osušeno stablo stoga znači veliki gubitak vrednosti, jer se stara stabla ne mogu tek tako zameniti, kaže Bauhus – „za to su potrebne decenije“.

Drveće kao ključni deo gradske infrastrukture

Kako bi gradovi i ubuduće ostali pogodni za život, moraju drugačije da upravljaju vodom kako bi sačuvali svoje drveće. Potrebno je, uopšteno, promeniti način razmišljanja, apeluje Bauhus. Drveće, parkove i zelene površine trebalo bi smatrati ključnom infrastrukturom gradova. Dakle, jednako kao električne vodove ili ulice.

„Danas je obavezno da nove zgrade moraju biti izolovane – zašto ne bismo imali slična pravila kada je reč o vodi? Zašto ne bismo osigurali da što više vode prodre u tlo ili da se skladišti u cisternama kako bi bila dostupna tokom ovakvih sušnih perioda?“

Matijas Bajer poziva na stvaranje „saveza za vodu“ koji bi činili političari, nadležne službe, građanke i građani i u kojem bi svi zajednički radili na rešavanju problema. „Ako zaista pronađemo praktične metode koje smemo i možemo da primenjujemo, možda čak i takve koje svako može da primeni u svojoj ulici, onda se problemu može barem donekle stati na kraj.“

Osim toga, potrebno je poboljšati i uslove u kojima gradsko drveće raste. Drveće bi trebalo „istrenirati“ da razvija dublje korenje, kaže Bajer. Za to mu je, prema navodima stručnjaka za šumarstvo Bauhusa, potrebno više neasfaltiranog tla oko mesta na kojem raste, kako bi više vode moglo da prodre u zemlju.

A više vode u tlu ne bi koristilo samo drveću, ističe ekohidrolog Bajer: „Time se istovremeno može delovati i protiv opadanja nivoa podzemnih voda.“