Feliks, naš mladi orao, buntovnik bez razloga: Leteo čak do Sirije, zarobili ga teroristi, a sada se vraća kući

Najveći deo mladih orlova krstaša koji se rode u Panonskoj niziji nikada ne napusti te predele, odnosno borave u Centralnoj Evropi. Nemaju neku veliku potrebu da idu dalje jer tu nalaze dovoljno prostora i dovoljno hrane. Međutim, mladi orao krstaš Feliks umesto ka Evropi, zaputio se ka Bliskom Istoku.

“Vrlo mali deo njih se uputi u čudne seobe i to rade mlade ptice koje su neiskusne, one prosto imaju taj avanturistički duh da istražuju”, objašnjava Milan Ružić iz Udruženja za zaštitu i proučavanje ptica Srbije za portal N1.

Tako je i Feliks, koji se izlegao krajem aprila prošle godine i koji je, kako kaže Ružić - “tinejdžer avanturističkog duha” krenuo ka jugu.

Prva stanica bila mu je Grčka gde je, zbog straha od mora, leteo od ostrva do ostrva dok nije stigao do obale Turske, što su članovi Društva pratili uz pomoć odašiljača.

“Čim smo videli da je krenuo ka Severnoj Makedoniji to odmah nije bio dobar znak. On je u više navrata pokušavao da ode iz Grčke preko mora, ali kada ne vidi kopno, ptica se ne oseća bezbedno. Našao je način da preleće sa ostrva na ostrvo, jer ih Grčka ima puno, i tako je našao put do Turske. Odatle se spustio još južnije i istočnije i završio u Siriji krajem oktobra. Mislim da smo oko 22. oktobra primetili da se gubi signal odašiljača”, objasnio je Ružić.

On dodaje kako su pomislili da se signal gubi jer se našao u ratnoj zoni gde GSM (Globalni sistem za mobilnu komunikaciju) ne radi, a odašiljač funkcioniše tako što mora biti u dometu neke telefonske mreže.

Postojala je i mogućnost da je Feliks, nažalost, uginuo. Međutim, Ružić objašnjava da su ubrzo saznali da je uhvaćen i prodat švercerima divljih ptica u Siriji.

“Tek negde početkom decembra dobili smo informaciju da je neka ptica iz Srbije uhvaćena u Siriji i da su je zatočili pripadnici neke terorističke grupe koja funkcioniše u tom kraju, neka potpuno odmetnuta vojna hunta, i da je ptica namenjena da bude prodata nekom privatnom zoološkom vrtu”, kazao je Ružić za N1.

I to nije neuobičajeno za taj kraj sveta.

Kako objašnjava sagovornik portala N1, ptice se u tom pustinjskom kraju hvataju na vrlo nehuman način tako što ih ljudi namame malim oazama koje su veštački napravili, posle čega ih love klopkama, mrežama, lepkom...

Nakon što su krivolovci uhvatili Feliksa, pronašli su način da kontaktiraju Društvo i - traže otkup.

“Oni su videli po podacima da je ptica iz Srbije. Pokušali su da stupe u kontakt sa nama preko nekih drugih ljudi i rekli da žele otkup. Mi smo odmah kategorički odbili tu ponudu jer, ako pristanemo na njihove uslove, praktično postajemo deo međunarodnog kriminala, a to je nešto protiv čega se mi, ovde u Srbiji, borimo”, objasnio je Ružić.

Kada su se pomirili s tim da je, kako kaže, “ptica izgubljena”, te da ništa ne mogu da učine, Ružić objašnjava da su uz pomoć prijatelja, koji drži prihvatilište za povređene ptice u Libanu, uspeli da Feliksu obezbede još jednu šansu.

“Onda je naš prijatelj Mišel, koji je iz Libana, rekao da će se potruditi da ga nekako izbavi jer je on iz tog dela sveta, poznaje jezik i poznaje ljude. On im je malo diplomatski pripretio, ne znam šta je bilo u pitanju, ali jednog dana nas je obavestio da se ptica nalazi u Libanu”, kazao je Ružić objašnjavajući da se Feliks od decembra nalazi u Mišelovom prihvatilištu.

Kada je ptica stigla u prihvatilište bila je živa i zdrava, ali bez energije, međutim, Ružić kaže da je nakon potrebne pažnje ponovo postala “prava zver”.

"Povratak orla krstaša primer pobede prirode nad ljudskom zlobom"

Orao krstaš u Srbiji ima poseban nacionalni značaj jer je vezan za simbole državnosti i kulturni identitet. Međutim, kako kaže sagovornik portala N1 Milan Ružić, Srbija se ne postavlja kao gostoprimljivo područje za njegovu vrstu jer je za malo iščezao sa našeg neba 2016. godine kada je bilo poznato samo jedno gnezdo krstaša.

“Iako je to ptica za koju možemo da kažemo da je sa nacionalnog grba, mi kao ljudi, građani Srbije, radili smo toliko toga lošeg da je ovo jedan veličanstven primer pobede prirode nad ljudskom zlobom. Uradili smo praktično sve da ga ne bude”, objašnjava Ružić.

Krstaši su nekada bili rasprostranjeni širom Panonske nizije i Balkana, ali njihova populacija u Srbiji doživela je dramatičan pad usled gubitka staništa, namernog i nenamernog trovanja, nedostatka hrane..

“Prvenstveno, posekli smo mu drveće na kom je nekada pravio gnezda, bacili smo nenormalne količine otrova u prirodu, izlovili smo mu plen, preorali smo mu pašnjake na kojima se hranio, pucali smo na njega. Svake godine mu požari unište staništa. Širom prostora, gde je krstaš živeo, napravljene su nove dalekovodne linije koje su nebezbedne, strujni vodovi ubijaju ptice. Sve smo uradili da ga ne bude, ali ptica nam je opet pokazala da je žilava i da ima ogromnu želju da se vrati tamo gde pripada”, ocenjuje sagovornik portala N1.

Povratak orla krstaša u Srbiju, i pored velikog antagonizma čoveka prema pticama, nešto što do sada nije zabeleženo dodaje Ružić, upoređujući nestajanje ove ugrožene vrste sa Beloglavim supom.

“Imamo jako lepe primere povratka beloglavog supa u Zapadnu Srbiju, ali njega niko nije ciljano proganjao ili mislio loše o njima. Oni su uvek živeli na stenama, a te stene niko nije odneo, uništio, a ne može niko ni da ih poseče. Supovi su stradali zato što je neko šezdesetih godina trovao vukove i medvede, oni su samo kolateralna šteta, Ali ono što smo mi uradili krstašima, to je jezivo. Oni su praktično proganjani i ciljano i potpuno slučajno na svaki mogući način, ali opet su nam na kraju pokazali da ima mesta čak i u okruženju koje je vrlo negostoljubivo prema njima”, objašnjava Ružić.

Osim poljoprivrednika i stočara koji traktorima ili stadom ovaca uznemiravaju orlove u njihovim staništima, Ružić kaže i da su građani iz čiste zabave često uzrok problema.

“Imali smo situaciju za 1. maj da ljudi dolaze da kampuju. Mi ih molimo da se sklone, kako ne bi uništili gnezdo, ali oni to ne razumeju. Oni su došli tamo da budu pijani, zapale roštilj i ništa ih drugo ne interesuje. Ekstremno smo sebični, jako plitko gledamo na stvari, a onda nam je posle kao žao kada nastane neka šteta”, objašnjava Ružić.

"Nije u pitanju matematika, to je nacionalna sramota"

Zato Ružić savetuje građanima da im nikako ne prilaze, ukoliko znaju gde se nalaze gnezda orlova krstaša.

“Naši članovi, volonteri, spavali su mesecima u šatoru i čuvali to poslednje gnezdo da na njih neko tamo ne bi pucao ili im odsekao drvo na kome je gnezdo. Ljudi moraju da shvate da, ukoliko se krstašima nešto loše dogodi u Srbiji, nije to samo da li ima manje ili više ptica, to nije samo matematika, to je nacionalna sramota”, zaključuje Ružić, te dodaje da, ukoliko nismo spremni da se dogovorimo na nivou države, i sačuvamo nacionalne simbole, onda mi ovu državu i ne zaslužujemo.