Otrovi koji državu ne zanimaju, a truju nas sve češće

U pitanju su dioksini i furani koji se oslobađaju sagorevanjem plastike u uslovima koji postoje na deponijama, a poslednjih dana njima su izvesno bili izloženi stanovnici Loznice, Kragujevca, Smedereva, Futoga, a nešto ranije i Kraljeva i Novog Beograda gde su se dešavali požari na deponijama otpada.

Sve ove deponije nalaze se u blizini ili su u naseljenim mestima. Tako je u Loznici, Smederevu, Futogu, dok je razdaljina između Jovanovca i centra Kragujevca sedam kilometara.

Teško zagađenje vazduha i zemlje

Dok je trovanje izvesno, nije poznatno kolika je bila koncentracija otrovnih materija, jer se ne meri.

Profesor na Hemijskom fakultetu Branimir Jovančićević za N1 kaže da je Agencija za zaštitu životne sredine dužna da uvede monitoring sistem za ovu vrstu organskih polutanta i da redovno obaveštava građane o stanju zagađenosti atmosfere ali i zemljišta jer kako navodi "imajući u vidu da su u pitanju teški molekuli, brzo padaju na zemlju i ostaju tamo dugo i zagađuju ga".

"Po Arhuskoj konvenciji Srbija je dužna da obaveštava građane o stanju životne sredine i stepenu zagađenosti i relevantnim parametrima u svakom trenutku. Kako naša Agencija godinama to uporno ne radi postavlja se logično pitanje da li ona to uopšte želi. Ovako, nečinjenjem, pravdajući se da je skupa metoda izbegava da obaveštava građane i čini štetu građanima. Imajući u vidu koliki je značaj identifikacije dioksina i furana ne može ništa da bude toliko skupo. Da bismo znali šta da radimo, moramo da znamo kolike su količine polutanata a onda kad znamo da preduzmemo odgovarajuće mere”, ističe Jovančićević za N1.

On kaže da pri gorenju organske supstance na divljim deponijama temperatura ne prelazi 450-500 stepeni Celzijusa. Pod takvim uslovima plastika i drugi srodni materijali nepotpuno sagorevaju i kao proizvode sagorevanja daju toksične i kancerogene policiklične aromatične ugljovodonike, a među njima i toliko opasne dioksine i furane.

Takvi materijali bi potpuno sagorevali do manje opasnih proizvoda sagorevanja tek na temperaturama od 1200-1400 stepeni. Međutim, takvi se uslovi ne stvaraju prilikom požara na divljim deponijama.

"Za sada postoje metode, ali na istraživačkom nivou koje zahtevaju više vremena zbog čega ne može da se adekvatno reaguje kada je u pitanju zaštita građana i prirode", kaže Jovančićević.

Bilo nekada

Meteorolog Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) kaže da je veliki problem što osim u retkim slučajevima nemamo ni primarnu selekciju otpada.

"Ne znamo šta je na deponija, koliko plastičnih flaša, igračaka, kablova ili nečeg drugog, To ne znamo", kaže Jovanović za N1.

On kaže da je u slučaju Loznice - kada se zapalila deponija udaljena oko dva kilometra od centra grada, da je gradska uprava uradila pravu stvar i pozvala građane da zatvore prozore i ne izlaze napolje bez potrebe, ali je s druge strane, gradonačelnica poslala pogrešnu poruku slikajući se bez maske pored deponije na kojoj požar još nije ugašen.

"Ljudi koji su gasili požar, takođe su bili bez maski - da li namerno, da li ne znaju, nije jasno", kaže Jovanović za N1.

On kaže da su do pre pet ili šest godina postajala dve eko-toksikološke jedinice koje su dežurale 24 sata dnevno. Bile su stacionirane u Beogradu i Ćupriji i mogle su brzo da reaguju.

"Oni su u roku od sat-dva zajedno sa vatrogascima i policijom izlazili na ekološke incidente. Dolazili su u opremi pod maskama, uzimali uzorke i procenjivali o čemu se radi. Sada Ministarstvo za zaštitu životne sredine ne plaća dežurstva. Ekipe se pojavljuju posle 6-8 sati kada je često požar gotov. To su strašni propusti. Dokle god ne budemo imali adekvatne sanitarne deponije, imaćemo izvanredne uslove za izbijanje požara od proleća, preko leta pa do jeseni. To je još jedan razlog zašto moramo da imamo monitoring", zaključuje Jovanović.