Da li će jednog dana Kopaonik viđati manje skijaša u punoj skijaškoj opremi, a više onih u kratkim rukavima što je naizgled pomalo čudno, čak i donekle apstraktno, ostaje da se vidi.
Za razliku od prethodne dve tri godine, početakove skijaške sezone biće sa snegom. Na najvišoj srpskoj planini temperature su u minusu, a sneg je dostigao visinu od oko 30 centimetara.
Ma koliko prizori zabelele planine radovali ljubitelje uzbudljivog spusta na skijama ili snoubordu, oni nisu indikativni kada je u pitanju budućnost Kopaonika u svetlu klimatskih promena. Štaviše, nije indikativna ni kada je u pitanju bliža prošlost, piše portal klima 101.
Prošla 2023. godina je najtoplija u našoj nacionalnoj istoriji merenja – do sada, a već ova 2024. preti da je svrgne sa tog neslavnog trona. A na međi ove dve rekordno tople godine desila se jedna od gorih ski sezona u arhivi Info-Kopa, portala koji već dve decenije unazad vodi evidenciju o svim parametrima bitnim za skijanje na Kopaoniku.
Nema sezone bez veštačkog snega
Ta ski sezona trajala je 121 dan, od 2. decembra do 31. marta. Ali njenu dužinu omogućio je veštački sneg. Prethodnu ski sezonu obeležilo je nekoliko neprijatnih rekorda: zabeležena je najviša prosečna temperatura -1,6 °C i najmanja prosečna visina snega, 17,2 cm u poslednjih 10 godina.
Ali i dalje od toga… Ukupna količina snežnih padavina bila je najmanja tokom protekle 21 godine.
Povezane vesti
„Čak i tokom januara, posle Božića, ski staze nisu bile reprezentativne za skijaše i bile su blatnjave. Ne pamtim da se to ikada desilo. Poređenja radi, kada sam u januaru, februaru 2012. išla sa srednjom školom, bilo je poprilično snega uprkos tome što su tada imali manje opreme za veštačko osnežavanje“, kaže Irida Lazić istraživač i saradnik u nastavi na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Ni ski sezona koja je prethodila prošloj, 2022/2023, nije se proslavila, iako je zimu ranije na Kopaoniku bilo veoma hladno. Prema arhivi Info-Kopa, prosečna temperatura na prelazu iz 2021. u 2022. iznosila je -4,86 °C. To jeste nisko kada se uporedi sa ovim skorijim zimama, ali ne i sa početkom milenijuma. Tada uticaj klimatskih promena nije bilo toliko izražen, pa su zimske prosečne temperature redovno bile ispod minus pet.
Ako uzmemo u obzir sve navedeno, postaje jasnije zašto odlazak na skijanje u ove krajeve katkada liči na „kopaonički rulet” i zašto društvenim mrežama redovno provejava nezadovoljstvo skijaša „novom kopaoničkom realnošću“.
Najugroženije planine između 1.100 i 2.000 metara
“Sve planine Srbije, uključujući i Kopaonik, nalaze se u umerenom pojasu koji je posebno ranjiv na klimatske promene”, objašnjava Srđan Simović iz Nacionalnog parka Kopaonik, „a najugroženije će biti planine od 1.100 do 2.000 metara.”
Prema njegovim rečima, u skladu sa projekcijama, Kopaonik bi mogao da otopli za između dva i četiri stepena u narednih pedesetak godina.
Povezane vesti
Kako pokazuje mapa koju je izradila Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), ukoliko se planeta zagreje 2-3 °C do kraja veka, za planine u Raškoj oblasti – gde je i sam Kopaonik – na nadmorskoj visini od 1.500 metara, predviđa se još drastičnije smanjenje snežnih padavina.
Putovanje u budućnost pomoću ovog jedinstvenog alata kaže sledeće: za pet decenija, prosečna godišnja količina snega u Raškoj oblasti biće 15% do 37% manja u odnosu na sadašnje stanje.
Ali ovakve brojke o prosecima ne daju nam čitavu sliku – pomeranje proseka omogućava još „ekstremnije” ekstreme. Primera radi, prema ovim projekcijama, klimatske promene će u drugoj polovini dvadesetog veka dovesti do sve češćih sezona koje su danas gotovo pa nezamislive: da na visinama od 1500+ metara imamo manje od 100 mm snežnih padavina, dok je aktuelni prosek je oko 270 mm.
U prvoj liniji odbrane od posledica klimatskih promena na Kopaoniku stoje topovi za veštački sneg.
Međutim, sam po sebi, on nije neko magično rešenje koje će tek tako zabeleti Kopaonik… I za njegovo korišćenje neophodni su adekvatni uslovi, odnosno temperature ispod nule i niska vlažnost vazduha. Zato sistem za veštačko osnežavanje obično radi noću kada je vreme hladnije i nije ga moguće tek tako aktivirati u toku dana, čim se pojavi blato na ski stazi.
Povrh toga, ovo rešenje adaptacije na klimatske promene ima svoju cenu – i to ne samo onu materijalnu. Voda za rad sistema za veštačko osnežavanje dovodi se pomoću pumpi i cevovoda iz nekoliko veštačkih akumulacija.
“Suočeni sa porastom temperature, ovi predeli bi trebalo više da se okrenu razvoju letnjeg turizma. „Leti, kada je u gradovima pakleno vruće, na planinama je znatno prijatnije”, smatra Srđan Simovićiz Nacionalnog parka Kopaonik.
Da li će jednog dana Kopaonik viđati manje skijaša u punoj skijaškoj opremi, a više onih u kratkim rukavima što je naizgled pomalo čudno, čak i donekle apstraktno, ostaje da se vidi.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare