Papa Franja je bio zagovornik "klimatske akcije". Hoće li papa Lav XIV nastaviti njegovo nasleđe?

Jedno od pitanja svakako jeste to da li će prvi pape rođen u SAD, potpitanjima klimatskih promena i životne sredine biti naslednik pape Franje, kome se pripisuje da je bio "nepokolebljivi globalni zagovornik klimatske akcije"?

Šta je papa Lav XIV rekao o klimatskim promenama?

Novi papa Lav XIV "otvoreno govori o potrebi za hitnim delovanjem u vezi sa klimatskim promenama", sudeći prema izveštaju "Kolegijuma kardinala", inicijativi međunarodnog tima katoličkih novinara i istraživača koji predstavlja buduće pape kako bi pomogao kardinalima da donesu najbolju odluku.

Prošlog novembra, tokom seminara u Rimu posvećenog diskusiji o klimatskim promenama, tadašnji kardinal Prevost je naglasio da je vreme da se pređe "sa reči na dela". Rekao je da odgovor na ovaj izazov mora biti zasnovan na socijalnoj doktrini katoličke crkve.

"Dominacija nad prirodom" - zadatak koji je Bog dao čovečanstvu - ne bi trebalo da postane tiranska, rekao je. To mora biti "odnos reciprociteta" sa životnom sredinom.

Prevost, koji je bio predsednik Papske komisije za Latinsku Ameriku i prefekt Dikasterija za biskupe - upozorio je na "štetne" posledice tehnološkog razvoja.

Ponovio je posvećenost Svete stolice zaštiti životne sredine, ukazujući na jednostavnije prihvatanje postojeće zelene tehnologije, kao što je instaliranje solarnih panela u Vatikanu i prelazak na električna vozila.

Prema izveštaju Kolegijuma kardinala, "On se usko slaže sa ekološkim prioritetima pape Franje".

Prevost je proveo mnogo godina radeći kao misionar u Peruu, gde takođe ima državljanstvo. Kristin Alen, direktorka i izvršna direktorka katoličke agencije za pomoć CAFOD, kaže da to znači da on "sa sobom donosi vitalnu perspektivu globalnog Juga, uzdižući glasove sa margina u centar pažnje".

Da li bi njegovi stavovi mogli da dovede papu Lava u sukob sa Trampom?

Papa Lav preuzima najvišu funkciju u kritičnom trenutku ljudske istorije.

Atmosferske koncentracije CO2 su sada 50% veće nego u predindustrijskom dobu - uglavnom zbog sagorevanja fosilnih goriva. Ovo je podiglo globalne temperature za 1,3°C, što je izazvalo niz sve većih klimatskih katastrofa - od toplotnih talasa do suša, poplava i šumskih požara.

Ovo su realnosti koje administracija američkog predsednika Donalda Trampa nastoji da potisne i izbegne. Kao samo najnoviji primer u nizu smanjenja klimatskih akcija, Nacionalna uprava za okeane i atmosferu SAD više neće pratiti troškove vremenskih katastrofa izazvanih klimatskim promenama.

Kardinali su nesumnjivo uzeli u obzir Trampov preveliki geopolitički uticaj kada su odlučivali da izaberu papu iz SAD.

A Lav je već pokazao da se ne plaši da se suprotstavi establišmentu i ukaže na uočene moralne nedostatke Trampove administracije.

U februaru je na njegovom X nalogu objavljena objava u kojoj je kritikovao deportaciju američkog stanovnika u El Salvador od strane administracije, a zatim i kritički komentar napisan o televizijskom intervjuu koji je potpredsednik DŽ. D. Vens dao Foks njuzu.

"DŽ. D. Vens nije u pravu: Isus nas ne traži da rangiramo svoju ljubav prema drugima", pisalo je u prvoj objavi, ponavljajući naslov iz komentara na veb-sajtu Nacionalnog katoličkog reportera.

Koliku razliku može napraviti papa koji je svestan klimatskih promena?

Kao duhovni vođa 1,4 milijarde katolika u svetu, papa ima značajnu potencijalnu ulogu u podsticanju ljudi da daju prioritet klimatskim akcijama i okupljanju savesti drugih svetskih lidera.

Tokom svog pontifikata, papa Franja je napisao dve enciklike - pastirska pisma upućena celom svetu - o klimatskim promenama.

Objavljena uoči konferencije UN o klimi 2015. godine, njegova prva, Laudato si’: O brizi za naš zajednički dom, „pružala je jasan moralni imperativ za preduzimanje klimatskih akcija, podržavajući Pariski sporazum o klimatskim promenama", prema rečima Kristijane Figereš, arhitekte tog značajnog sporazuma o ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa.

Papa Franja je kontinuirano koristio svoj položaj da istakne pitanja nejednakosti u posledicama klimatskih promena.

"Sada više nego ikad, svetu je potreban snažan i postojan moralni glas", napisala je saopštenju šefica Katoličke agencija za prekomorski razvoj (CAFOD) Kristin Alen.

"Sveti papa Jovan Pavle II, i pape Benedikt i Franja, svi su snažno govorili o klimatskim promenama i dužničkoj krizi kao dva najhitnija pitanja svog vremena, i radujemo se saradnji sa Vatikanom i papom Lavom XIV, kako bismo nastavili i ojačali ovaj rad kao odgovor na današnje izazove. On je jedan od retkih ljudi koji mogu da premosti političke podele i okupi svetske lidere za opšte dobro.“", kaže Alen.