Pešačka poslastica ispod Avale koje nema ni na gugl mapi (FOTO)

Lifestyle 14. apr 202411:37 5 komentara
Nemanja Jovanović

Za ovu sedmicu, spremio sam jednu pravu hajking poslasticu, za sve koji vole hodanje u šumi. Po sredi su Ripanjski visovi, smešteni na jugo-zapadnim brdima ispod Avale. Oni su jedna od onih lokacija koje na najbolji način pravdaju naslov ovog serijala, "Divljine Beograda".

Piše: Nemanja Jovanović

Visovi se protežu u pravci istok-zapad i čini ih pet brda, iako meštani žive u ubeđenju da ih je svega tri. Sa jedne strane oivičena su Hajdučkim potokom, a sa druge strane dolinom koja ih odvaja od Petrinog brda.

Cela oblast se na krajnjem zapadu, završava Ripanjskim jezerom, takozvanom Belom rekom, koje sam pominjao u tekstu o Šiganskom gaju. Zapravo, celina Ripanjskih visova je paralelna celini brda koja čine Šiganski gaj, a odvaja ih pomenuti Hajdučki potok, put koji vodi do naselja Kolonija, kao i lokalna pruga.

Nemanja Jovanović

Visovi su u vlasništvu države, i kao takvi, trebalo bi da su čuvani od eksploatacije i bilo kakve gradnje. Brda se protežu u dužini od oko 3km, i prosečne su visine od 250 metara.

Do početne tačke se dolazi putem za Koloniju, kojim prolazi autobus br 407, i nakon 2km, sa leve strane, na proširenju autobuske stanice, počinje staza. Odatle se improvizovanim stepeništem od lomnjenih betonskih ploča, spušta livadom ka mostiću koji prolazi pored kuća, a preko Hajdučkog potoka. Nakon mosta put vodi udesno, i posle par desetina metara, penje se levo uzbrdo. Ta staza vodi do vrha brda, i prelazi se oko 100m visinske razlike.

Nemanja Jovanović

Glavnim putem koji vodi po vrhu prvog brda, na samom kraju, pre nego što se izađe na livadu, skreće se levim putem nizbrdo. Taj put sada vodi do podnožja, gde vas čeka još jedan potok. On je pritoka Hajdučkom, a meštani tvrde da je to izvor slane vode! Tu informaciju nisam potvrdio, pa ću je zadržati sa diskretnom rezervom.

Povezane vesti

Kada se taj potok preskoči, dalje put vodi udesno ka vrhu sledećeg brda. Iako je skoro 90% šume pokriveno hrastom, nailazi se i na jednu manju oblast visokih četinara. Tim glavnim putem se izbija na šumsku raskrsnicu. Bilo kojom stazom da se odlučite da pođete, posle nekih 400m, izlazite na asfalt i kuće. Moram naglasiti da na par stotina metara od tih kuća, lokalno stanovništvo bezočno baca đubre, tako da su praktično formirali tri divlje deponije.

Nakon izlaska na asfalt, staza se završava i istim putem se vraćate nazad. Prethodno nije loše popeti se na levi deo brda pored kuća, jer tu čeka prvi vidikovac.

Nemanja Jovanović

Na putu nazad, a na pomenutom skretanju pred izlazak na livadu, na vrhu prvog brda, skrenete ovog puta levo, a zatim pratite međe njiva koje vas vode na najvišu tačku i jednu prelepu livadu, na kojoj se ja zaustavim i sačekam zalazak Sunca. Odatle se vidi dobar deo šume, i talasaju Ripanjski visovi, iza kojih viri Avala. Kako se kuće Pinosave i ostalih naselja podavalja odatle ne vide, stiče se utisak o nekakvoj divljini nadomak grada.

Nemanja Jovanović

Nakon odmora, istim putem kojim ste došli, vraćate se strmim brdom do početne tačke.

Ovog leta planiram i ovu stazu da markiram, pa će čitav hajking biti dosta jednostavniji. Ova dinamična ruta ima zbirno 7km, uz više penjanja i spuštanja, sa nekih 300m pređene visinske razlike.

Nemanja Jovanović

Na vrhu frontalnih brda, ako se krećemo iz pravca Avale, smeštena je vojska.

U podnožju istih brda, nalazi se izvor pijaće vode. Neretko je na izvoru gužva, pa treba izabrati dobar trenutak da se napuni po koja flaša. Ovo je zapravo jedan od dva izvora pijaće vode, pored onog u podnožju Avale.

Nemanja Jovanović

Inače, brda su nekada obilovala raznom divljači, ali trenutno se mogu sresti samo srndaći, na koje sam lično par puta nailazio. Bilo je i divljih svinja, ali su one istrebljene. Kao i obično, svuda unaokolo su fazani, ali pravo zadovoljstvo čine sokoli koji umeju da kruže iznad šume.

Nemanja Jovanović

U rano proleće, zatiče se kukurek ali i drugo šareno poljsko cveće.

Povezane vesti

Što se samog Ripnja tiče, on je bio jedno od najvećih sela u centralnoj Srbiji, a možda i šire. Bio je nezavisna opština i sami Ripanjci govore o nekadašnjoj nezavisnosti ovog kraja, sve dok u skorijoj prošlosti, iz političke koristi, nije pripojen Beogradu i dodeljen opštini Voždovac, pod čijom je teritorijom danas. Nekada su se u Ripnju kopali srebro i živa, a o poreklu kopanja ovih metala, biće više reči u narednom tekstu o Avali.

Sam naziv „Ripanj“, potiče od jedne stene pod nazivom „Ripi“, sa koje su očigledno skakali oni kojima je život bio nekakva nužnost.

Inače, Ripanj leži na preko 15 brda, a najviša tačka smeštena je južno od visova, u neposrednoj blizini, i sa nje se skoro ceo Ripanj vidi kao na dlanu. Na tom vidikovcu, nalazi se usamljeno drvo, ispod koga je klupa sa pogledom na Avalu, a do nje se stiže kolskim putem prekogo grebena, tačnije Timočkim putem, ili peške preko šumskog pojasa iz pravca naše staze.

Ripanjski visovi su retko posećena, odlična kondiciona staza, savršena šumska ruta za vrele letnje dane.

Nemanja Jovanović

O autoru:

Nemanja Jovanović je pasionirani ljubitelj prirode, dugogodišnji aktivan planinar, ekološki aktivista i vrsni poznavalac mnogobrojnih brda u krugu od oko 40km, na kojima leži srpska prestonica.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare