Veliko ratno ostrvo ili "Amazon Beograda", nevidljivo je na kulturnoj mapi grada.
Kada se izgovori njegovo ime, većina mlađe populacije ni ne zna o čemu je reč, a među onima koji znaju prva asocijacija je Lido – lokalna plaža i pontonski most. U stvari, u pitanju je izuzetno mesto, prirodni rezervat, jedan specifičan prostorni okvir bez jasne teritorije i granice, ekološki ranjiv predeo čiji oporavak zavisi od načina na koji ga razumemo i prihvatamo.
Iako je od 2005. godine zaštićeno i uvršteno u spisak prirodnih dobara i dato na upravljanje JKP Zelenilo Beograd, Ostrvo je i dalje ugroženo. Doktorka Ana Nikezić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, zajedno sa svojim studentima, nudi na desetine potencijalnih zelenih rešenja koja ne bi pomogla autonomiji ove oaze u srcu Beograda, prenosi sajt Klima 101.
Neka rešenja pokazala su da je moguće pružiti rekreativne usluge u okviru urbane divljine: od pretvaranja plaže Lido u svojevrsnu platformu, preko nenametljivih struktura do posebnih „zaklona“ koji bi na ostrvu obezbedili mesto za pauzu, orijentir ali i kontrolisano mesto za nesmetano posmatranje i upoznavanje sa ostrvom.
Povezane vesti
Druga rešenja su se bavila gradnjom, ali gradnjom kojoj je mentor – divljina. Jedna studentkinja napravila je predlog da se od stare rečne barže napravi istraživačka stanica koja je istovremeno i centar za posetioce, a u formi plutajućeg objekta koji ne bi zavisio od nivoa vodostaja, niti bi ugrožavao površinu ostrva.
Istraživačka stanica, kako opisuje jedan predlog, mogla bi da se nađe i u unutrašnjosti ostrva, u posebnoj, skrivenoj strukturi koja nosi minimalne drvne jedinice, a do koje se može doći ili peške ili čamcem, u zavisnosti od vodostaja.
Drugačije rešenje može biti vidikovac, napravljen od elemenata pronađenih na licu mesta, poput građevinskog otpada, koji pored svoje osnovne namene, kroz primenjene boje, perforacije i teksture pravi „infrastrukturu“ koja omogućuje gnežđenje.
Jedan student dao je rešenje plutajuće porozne platforme, takozvane „plaže” koja omogućuje čoveku da istovremeno uživa u okruženju ostrva i pomaže da se ručno – kako je i jedino moguće – ostrvo oslobodi invazivnih vrsta, koje su najgušće naseljene upravo u zoni obale.
Kroz dizajn koji poštuje savez između prirode i kulture, teritorija Ratnog ostrva se može staviti na kulturnu mapu grada kao vredan resurs i „prva linija odbrane“ u socio-ekološkoj otpornosti grada. Ovakva arhitektura neguje savez između nas i okoline, koja svojim pristupom poboljšava kvalitet vazduha i vode, ublažava urbanu klimu, smanjuje kako oticanje padavina i poplave, tako i nivoe buke. I sve to dok pruža društvenu korist: rekreaciju, zdravlje, mentalno blagostanje, socijalnu interakciju, obrazovanje i učenje. Samo je treba zapravo sprovesti u delo – prevesti iz skica na papiru u realnost, gde bi služila i nama i našem okruženju.
Komentari (29)
Vidi sve komentare