Program koji deluje ili samo još jedan dokument u "vitrini strateških promašaja i propuštenih prilika"

Vlada Srbije usvojila je Program zaštite prirode za period 2026-2031. godine, sa ciljem uspostavljanja efikasnog sistema zaštite, zaustavljanja gubitka biodiverziteta i očuvanja i obnove ekosistema.

Ministarka za zaštitu životne sredine Sara Pavkov istakla je da se ovim Programom na celovit način utvrđuju ciljevi i mere za zaštitu prirode i očuvanje biodiverziteta u Republici Srbiji. Kao cilj navela je da do 2031. godine Srbija ima efikasan i integrisan sistem zaštite prirode koji sprečava gubitak biodiverziteta, podstiče obnovu ekosistema i jača njihovu otpornost na klimatske promene.

"Program ima za cilj da unapredi sistem zaštite prirode i očuvanja biodiverziteta u Republici Srbiji razvojem efikasnog sistema zaštite i upravljanja vrstama, tipovima staništa, zaštićenim područjima i ekološkom mrežom uključujući i Natura 2000, smanjenjem negativnih uticaja na biodiverzitet i unapređenjem institucionalnog i zakonodavnog okvira, jačanjem kapaciteta na svim nivoima“, rekla je Pavkov posle usvajanja programa.

Prema rečima Dragomira Ristanovića, eksperta za javne politike organizacije Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) kaže da je usvojeni Program bolji od toga da Srbija nema nikakav strateški okvir za zaštitu prirode, ali da je njegov kvalitet srazmeran tome koliko država bude spremna da ga zaista sprovede.

Urađeno, a ne napisano

On za portal N1 ističe da dokument prepoznaje važne probleme - gubitak biodiverziteta, potrebu za obnovom ekosistema, razvoj ekološke mreže i Natura 2000, kao i potrebu za jačanjem institucionalnih kapaciteta, ali pravo pitanje nije da li smo dobro opisali problem, već da li smo konačno spremni da ga rešavamo.

"Iskustvo sa prethodnim Programom nas uči da strateški ciljevi sami po sebi ne znače mnogo ako iza njih ne stoje novac, institucije i jasna odgovornost za sprovođenje. Srbija nema problem isključivo sa nedostatkom planova i strategija - mnogo češće ima problem sa njihovim zaboravljanjem, čim se ugase kamere nakon njihovog usvajanja. Zato ćemo ovaj Program ceniti po onome što bude urađeno, a ne po onome što je u njemu lepo napisano", kaže Dragomir Ristanović.

"Najveća slabost je raskorak između ambicije i realnosti"

Kao dobro navodi to što Program ne posmatra zaštitu prirode samo kroz pitanje koliko ćemo novih hektara proglasiti zaštićenim područjem, kao i da se prepoznaje potreba za obnovom degradiranih ekosistema, boljim upravljanjem zaštićenim područjima, zaštitom vrsta i staništa i dostupnijim podacima o prirodi.

On kaže da su neke sugestije RERI-ja prihvaćene, uključujući predlog da se kao pokazatelj predvidi javno dostupan informacioni sistem za prirodu i biodiverzitet.

Međutim, problem je što su uglavnom prihvaćene manje korekcije, dok su najvažnija pitanja ostala otvorena.

“Naše primedbe koje su se odnosile na finansijsku održivost pojedinih mera, preciznost indikatora i jasnije mehanizme za praćenje sprovođenja Programa uglavnom nisu prihvaćene. Ne bih se iznenadio ako se ovaj Program za šest godina pronađe među ostalima u vitrini strateških promašaja i propuštenih prilika”, navodi naš sagovornik.

Kao najveću slabost vidi raskorak između ambicije i realnosti.

“Ne možete ozbiljno planirati zaštitu prirode, a istovremeno ostaviti otvoreno pitanje da li će za značajan deo planiranih aktivnosti uopšte biti novca. Ukazivali smo i na nedovoljno precizne indikatore i mere, jer bez jasnih pokazatelja nema ni ozbiljne kontrole da li država zaista ostvaruje ono što je obećala. Program bi zato trebalo pratiti kroz redovno javno izveštavanje: šta je urađeno, šta nije, ko je bio odgovoran i koliko je novca zaista potrošeno”, ocenjuje Ristanović.

Koordinator u programskoj oblasti "Energija, klima i životna sredina” Beogradske otvorene škole" (BOŠ) Janko Jaćović smatra da Program zaštite prirode za period 2026–2031. godine predstavlja važan korak ka sistemskom planiranju zaštite prirode.

On navodi da su neki od predloga organizacija civilnog društva usvojeni, ali kaže da zabrinjava način na koji su predstavnici Ministarstva odgovorili na pojedine suštinske komentare i pitanja.

“Na značajan broj komentara dati su nejasni i nedovoljno obrazloženi odgovori, dok je na veći broj konkretnih predloga odgovoreno formulacijom da "komentar nije prihvaćen, jer nije dostavljen u konkretnom obliku koji je moguće integrisati u tekst", ukazuje Jaćović.

Da li su komentari adekvatno razmotreni?

Ovakav način komunikacije ostavlja prostor za pitanje da li su suština i obrazloženje dostavljenih komentara adekvatno razmotreni, posebno imajući u vidu da je svrha javne rasprave da omogući stvarno učešće zainteresovane javnosti u unapređenju javnih politika, a ne samo formalno prikupljanje komentara.

Kako ističe Jaćović, Program se donosi u uslovima rastućih pritisaka na korišćenje prirodnih resursa širom zemlje, dok je procenat teritorije Srbije pod zaštitom i dalje mali - manji od 11 odsto, a sistem upravljanja zaštićenim područjima centralizovan i nedovoljno funkcionalan.

Prema predloženom Akcionom planu, cilj je da 13,5 odsto teritorije Republike Srbije bude pod zaštitom i/ili u postupku zaštite u odnosu na površinu Srbije do 2028. godine, dok u skladu sa EU politikama predviđa se da će 30 odsto teritorije Republike Srbije biti obuhvaćeno instrumentima prostorne zaštite.

On je pohvalio to da su donosioci odluka prepoznali potrebu razvoja i primene standardizovanog alata za praćenje efikasnosti upravljanja zaštićenim područjima, međutim Programom nije definisan alat koji će biti korišćen za ovu svrhu.

“Iskoristio bih ovu priliku da podsetim da je Management effectiveness tracking tool (METT) prepoznat od strane globalne zajednice i Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) kao relevantan alat za procenu efikasnosti upravljanja zaštićenim područjima, ali da njegova primena zahteva odgovarajuće prilagođavanje nacionalnom kontekstu i zakonskom okviru”, kaže Jaćović.

Još se čekaju odgovori na ključne izazove

On dodaje da Program prepoznaje meru obnove degradiranih ekosistema i održivo korišćenje prirodnih resursa, ali da može zaključiti na osnovu viđenog - da Program nije dovoljno ambiciozan i ne pruža adekvatan odgovor na ključne izazove u oblasti očuvanja biodiverziteta i upravljanja prirodnim resursima u Republici Srbiji.

“Analiza sprovođenja prethodnog programa jasno ukazuje da je nedovoljna integracija zaštite prirode u sektorske politike jedan od ključnih uzroka degradacije prirode i gubitka biodiverziteta u Srbiji. Predloženi Program na ovaj problem odgovara tek kroz izradu smernica i preporuka za integraciju zaštite prirode i biodiverziteta u druge sektore”, ocenjuje Jaćović.

Kako smatra, umesto preporuka, Program bi trebalo da predvidi obavezujuće instrumente integracije, posebno u oblastima prostornog planiranja, izgradnje, rudarstva i energetike, koje vrše ozbiljne pritiske na prirodu i biodiverzitet u Srbiji.

“I opšti cilj Programa oslikava nedostatak ambicije, i ne bi trebalo da bude "unapređenje sistema zaštite prirode“, budući da sistem sam po sebi nije fokus već instrumenti za ostvarivanje konkretnih rezultata. Čak i dobro dizajniran sistem može ostati neefikasan ukoliko je podložan političkim i administrativnim uticajima koji ograničavaju sprovođenje mera zaštite prirode”, zaključuje naš sagovornik.