Prozjumeri u Srbiji: Stanje poboljšano, ali još daleko od obećanog

Pixabay/mb-bn

Kao što je nedavno najavljeno iz Ministarstva rudarstva i energetike (MRE) računi za prozjumere – proizvođače i potrošače struje, umanjeni su u februaru. Osim ove dobre vesti treba istaći da još uvek nisu obuhvaćena sva umanjenja planirana prema Uredbi o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupaca – proizvođača i snabdevača. Tako je za ispunjenje jednog od zahteva ponuđeno rešenje 54 puta manje od zatraženog, dok je predlog prozjumera o ukidanju najveće naknade odbije na Javnoj raspravi o Zakonu o obnovljim izvrima energije. Sagovornik portala N1 iz energetske zajednice Elektropionir kaže da bi se do toga došlo postoje dva načina za ispunjenje obećanja. MRE u dopisu portalu N1 najavljuje ispunjenje napisanog u Uredbi, a da će deo biti rešen i kroz Zakon o naknadama. Niži računi su važni zbog isplativosti u ulaganja koja ne iznosi manje od nekoliko hiljada evra.

„Kada uporedim račune za decembar 2022. i januar 2023. godine, platio sam isto, ali sam potrošio 60 kilovat časova (kw/h) više. Osim potrošnje, povećana je i cena struje, ali ja sam na kraju mesec platio isto“, kaže za portal N1 Nenad Maričić, prozjumer i član energetske zadruge Elektropionir.

Do ove promene došlo je kada je izmenjen Zakon o Porezu na dodatu vrednost PDV-u. Prethodno, Ministarstvo finansija je poslalo mišljenje Elektroprivredi Srbije kako bi račun za prozjumere trebalo da izgleda.

Povezane vesti

Tako sada prozjumeri plaćaju dažbine na utrošenu električnu energiju – razliku između onoga što je uzeto iz mreže EPS-a i ono što dato u mrežu, kako je i inače navedeno u Uredbi.

Dva načina za rešavanje spornih odredbi

Iako Maričić smatra na ovaj način poboljšana situacija za prozjumere, ističe da još nisu umanjene sve dažbine kako je to navedeno u Uredbi. Za to, kako kaže, postoje dva načina.

Radi se o naknadama i akcizama koje plaćaju prozjumeri. U pitanju su tri nameta: naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, naknada za unapređenje energetske efikasnosti i mrežarina, odnosno akciza  koja se vodi kao naknada za pristup distributivnom sistemu.

Kao i slučaju PDV-a, sve ove naknade trebalo bi da budu usklađene sa Uredbom odnosno da se plaćaju na utrošenu električnu energiju.

Unapređujemo, a plaćamo unapređivanje
Kao posebnu nelogičnost Maričić ističe da kao proizvođači električne energije iz obnovljih izvora prozjumeri plaćaju naknadu za unapređenje energetske efikasnosti.
„Mi smo već smo postavljenjem panela unapredili energetsku efikasnost.  Tu je i naknada za povlašćene prozivođače električne energije koji proizvode tu energiju na isti način kao i mi samo su drugačije regisrovani. Mi u stvari njima plaćamo struju“.

„Ono što ostaje da se uradi, jeste da se identično primeni na Zakon o akcizama. Da se uradi „kopi pejst“ sa Zakona o PDV i unese u Zakon o akcizama, odnosno da se primeni član 26 odredbe. To je u nadležnosti Minstarstva finansija, ali za sada nema nagoveštaja da će se desiti“, kaže Maričić.

Druga mogućnost je kaže Maričić novi Zakon o obnovljivim izvorima energije čija je javna rasprava završena početkom februara, a čije se usvajanje očekuje u prvoj polovini ove godine. Kako navodi, u njemu bi trebalo da bude definisano kolike će se nadoknade plaćati. Najveći namet za prozjumere je naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača. Međutim, sudeći prema rezultatima javne rasprave taj predlog energetskih zajdnica je odbijen. Da li će biti nakndan ukinut ili smanjen znaće se kada bude donešen Zakon. Ova naknada iznosi 0.801 din/kwh.

„Kao članovi energetske zadruge Elektropionir poslali smo predlog izmena člana koji se odnosi na plaćanje te naknade. Znamo da nismo jedini“.

Ministarstvo: Novi Zakon rešava problem

U dopisu koji je portal N1 dobio od Ministarstva rudarstva i energetike navedeno je da je procenat smanjenja računa usled izmena osnovice za PDV invididualan, jer zavisi od konkretne proizvodnje i potrošnje kupca-proizvođača i njihovog uzajamnog odnosa.

Prozujmerski rečnik

Utrošena električna energija jeste razlika preuzete i isporučene.

Preuzeta električna energija je sva energija koju potrošač proizvođač preuzme iz mreže.

Isporučena električna energija je sva energija koju kao viškove prozjumeri predaju u mrežu.

Utrošena električna energija je prema Uredbi razlika između onoga što je preuzeto i isporučeno sistemu EPS.

U Minstarstvu poručuju da će makar što se njih tiče problemi u vezi sa naknadama biti rešene. Neke i kroz drugi Zakon, onaj o naknadama za korišćenje javnh sredstava.

„U toku je priprema izmena i dopuna Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara u kome će se obračun naknade za unapređenje energetske efikasnosti vršiti na osnovu utrošene električne energije“, piše u odgovoru Ministarstva.

Kada je u pitanju naknada za pristup sistemu, u Ministarstvu ističu da se on obračunava u skladu sa metodologijom koju donosi Agencija za energetiku, a koja je kao nezavisni regulator isključivo nadležna po tom pitanju.

Prema Zakonu o nadoknadama (prilog 2, tabela 2) za proizvedeni kilovat čas ona iznosi 0,015 dinara. Kako portal N1 saznaje to je 54 puta manje od onoga što su prozjumeri tražili.

Ministarstvo finansija nije odgovorilo na novinarska pitanja i pored čekanja i podsećanja.

U Srbiji 949 u Rumuniji 39.000 prozjumera

Prema poslednjim podacima koje su dobijene iz Ministarstva rudarstva i energetike, ukupan broj kupaca-proizvođača u Srbiji je 949, dok je  proizvodnja sunčeve nergije je u 2021. godini iznosila 13.514,944 megavat časova (MWh). Ministarka Dubravka Đedović nedavno je izjavila kako je plan da se Program za mere energetske efikasnosti proširi na 80.000 do 100.000 domaćinstva.

Solarni kalkuator
Organizacija Klimatski forum razvila je platformu „Solarni kalkulator“ koji bi građanima trebalo da odgovori na pitanje koliki je potencijal solarne energije na njihovim krovovima. To se postiže na osnovu prosečnog broja sunčanih sati tokom godine, ali i nagiba krova i njegovog položaja u odnosu na određenu stranu sveta. Na osnovu toga kalkulator izračunava koliko neko može da dobije struje iz jednog kilovata instalisane snage.
Još jedan solarni kalkulator napravljen u okviru projekta nemačke organizacije GIZ.

U Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine na osnovu trenutno raspoloživih kapaciteta elektroenergetskog sistema za obezbeđenje tercijalne rezerve usvojeno je da je maksimalni tehnički iskoristiv kapacitet solarnih elektrana 450 MW, odnosno njihov tehnički iskoristiv potencijal iznosi 540 GWh/godišnje (0,046 Mtoe/godišnje).

Prema Strategiji, tehnički iskoristiv energetski potencijal za konverziju energije Sunca u toplotnu energiju – za pripremu tople vode i druge namene, je procenjen na 0,194 miliona tona ekvivalenta nafte godišnje uz pretpostavku primene solarnih termalnih kolektora na 50 odsto raspoloživih objekata u zemlji.

S druge strane Rumunija priprema 610 miliona evra nepovratne pomoći domaćinstvima koja hoće da postave solarne panele za proizvodnju struje za vlastite potrebe. Taj iznos je četiri puta veći nego prošle godine. Predsednik vlade Nikolae Čuka izjavio je da će programom biti obuhvaćeno 150.000 domaćinstava. Do sada je odobreno 39.000 od preko 43.000 prijava. Rumunski mediji prenose da je potražnja za solarnim panelima prošle godine usedmostručena. Da i Rumuniji ne ide baš sve po planu svedoči i podatak da je domaćinstava i po tri godine da instalira fotonaponski sistem na svom krovu.

Ušteda i smanjenje zagađenja

Dobijanje električne energije iz solarnih panela je trenutno najbrže rastući obnovljivi izvor energije. Građani mogu da na taj način smanje svoje račune za struju i u vremenu inflacije investiraju u nešto što donosi profit, a ujedno i doprinesu smanjenju zagađenja koje se emituje grejanjem na fosilna goriva. Prema rečima Jovanke Atanacković, nekadašnje državne sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike, površina krovova u Srbiji oko 600 kvadratnih kilometara.

Potencijal očigledno postoji, zainteresovanost domaćinstava je sve veća, ostaje samo da se iskoriste mogućnosti.