Nova analiza energetskog istraživačkog centra Ember otkriva da su obnovljivi izvori energije zimus proizveli više električne energije u Evropskoj uniji nego fosilna goriva po prvi put uprkos kriznim uslovima.
Značajno smanjenje potražnje od sedam odsto dovelo do pada proizvodnje fosilnih goriva za 12 odsto u odnosu na prethodnu zimu. Obnovljivi izvori su proizveli 40 odsto električne energije u EU tokom zimskog perioda (oktobar 2022 – mart 2023), a fosilna goriva na 37 odsto.
Proizvodnja uglja i gasa smanjena je u odnosu na prethodnu zimu. Energija uglja je pala za 11 odsto to jest 27 teravat časova (TWh), a gasa za 13 odsto (-38 TWh), suprotno strahovima da bi se zemlje EU mogle okrenuti proizvodnji uglja pošto je EU krenula da prekine veze sa ruskim gasom.
Povezane vesti
Ovaj pad u fosilnim gorivima bio je velikim delom posledica pada potražnje za električnom energijom u EU od sedam odsto odnoso 94 teravat časova, pošto su cene fosilnih goriva ostale visoke. Proizvodnja uglja i gasa bi dodatno opala da nije bilo produženih prekida u nuklearnoj floti Francuske.
U 15 od 18 preostalih zemalja Eevropske unije smanjena je je proizvodnju uglja tokom zime. Najveće zemlje uglja u EU, Poljska i Nemačka, ove zime su činile 70 odsto smanjenja potrošnje uglja u EU sa padovima od 4 TWh i 9 TWh.
Ugalj je dostigao novi minimum u poljskom miksu električne energije u februaru 2023. godine, pavši po prvi put ispod dve trećine proizvodnje. Portugal je zabeležio najveći pad proizvodnje uglja u procentima pošto je ta zemlja ugasila jedinu preostalu elektranu na ugalj u zimu 2021.
Široko rasprostranjeno smanjenje potražnje za električnom energijom u EU štedi struju u vrednosti od 12 milijardi evra tokom zime
Skoro svaka država članica EU smanjila je potražnju za električnom energijom tokom zime, iako su samo Rumunija, Slovačka i Grčka postigle dobrovoljni cilj smanjenja od 10 odsto postavljen hitnim zakonodavstvom EU za period između novembra i marta. Širom EU, smanjenje potražnje od 6,2% tokom tih meseci (u poređenju sa petogodišnjim prosekom) uštedelo je električnu energiju u vrednosti od 12 milijardi evra.
Ova smanjenja potražnje se delimično mogu pripisati temperaturama višim od prosečnih u Evropi zimi, što je smanjilo potražnju za grejanjem na struju. Međutim, vladine mere uštede energije i akcije građana takođe su odigrale ulogu, pri čemu su neka smanjenja bila dobrovoljna dela solidarnosti, a druga su bila iznuđena troškovima.
Zemlje EU su takođe imale uspeha u smanjenju potražnje za električnom energijom u vršnim vremenima, pri čemu je većina postupila u skladu sa obaveznim ciljem EU za smanjenje potrošnje energije u vršnim satima za pet odsto%. Samo jedna zemlja, Irska, je u proseku zabeležila porast potražnje tokom vršnih sati.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare