Prvi put u Srbiji: Noćna berba grožđa

Zeleni kutak 19. sep 202410:49 0 komentara
printscreen/klima101

U Srbiji, na obroncima Vršačkih planina, ove godine je prvi put primenjena – noćna berba grožđa.

Dr Zorica Ranković Vasić, stručnjak za vinogradarstvo i profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, piše o novoj metodi berbe grožđa koja može postati ključno rešenje za vinograde tokom vrelih leta.

Ove godine u Vršcu bila je najranija berba grožđa ikada zabeležena: berba je poranila čak 24 dana ranije od uobičajenih termina.

Ispod Vršačkih planina, prvi kombajni su se začuli još 29. jula – i to u deset sati uveče.

Naime, ove godine, zbog ekstremno visokih dnevnih temperatura i činjenice da kiša u Vršačkom vinogorju nije padala više od 40 dana, prvi put u istoriji vršačkog vinogradarstva primenjena je noćna berba kombajnima, navodi Klima101.

Po rečima glavnog inženjera proizvodnje, dipl. inž. Marka Đurkina, visoka temperatura grožđa razlog je što se vinarija „Drašković”, najveća vinarija u ovom vinogorju i jedna od najvećih u Srbiji, opredelila da svoje vinograde bere noću.

Kako navodi Đurkin, to je bio jedini način kako bi se sačuvao dobar kvalitet grožđa i dobilo vino odgovarajuće kvalitativne kategorije sa autentičnim hemijskim i senzornim karakteristikama.

Visoke temperature u toku berbe dovode do oksidacije, a prijem toplog grožđa u vinariju smanjuje njegov kvalitet i vrednost.

Berba grožđa je jedan od ključnih zadataka koji svake godine predstavlja izazov za vinogradare. Ubrano grožđe mora biti poslato bezbedno i u najkraćem mogućem roku na dalju preradu u vinariju.

Međutim, poslednjih godina sazrevanje i berba grožđa se odvijaju pod značajno izmenjenim klimatskim uslovima. Usled klimatskih promena koje su praćene visokim temperaturama vazduha (posebno visoke noćne temperature), određivanje optimalnog momenta berbe i sama organizacija berbe mogu predstavljati problem i utiču na kvalitet grožđa i vina pa se mora napraviti detaljan plan.

Potrebno je izbegavati berbu grožđa tokom dana sa visokim dnevnim temperaturama. Usled temperatura viših od 30 °C, dolazi do hidrolize aromatičnih prekursora i povećava se rizik od oksidacije kao rezultat delovanja enzima oksidaza. Prijem toplog grožđa u vinariju smanjuje njegov kvalitet i vrednost.

Berba na visokim temperaturama takođe olakšava razvoj i delovanje nepoželjnih mikroorganizama (kvasaca, bakterija, plesni), a hlađenje toplog grožđa zahteva mnogo energije.

Ove godine, dnevne temperature u okolini Vršca su prelazile 40oC, dok su noćne bile od 22 do 28oC. U vinariji „Drašković” berba je prvo počela u vinogradima sa sortom Muskat otonel (sorta za bela vina), završila se 4. septembra, sa sortom Frankovka (sorta za crvena vina).

Mišljenje Marka Đurkina je da će zbog klimatskih promena sve više biti ovakvih godina, da će sve više vinogradara da se odlučuju za noćnu berbu, a i da je to jedini način da se spreči oksidiranje grožđa. Nije moguć i proces prerade grozđa kada na prijemno mesto u vinariju stigne sirovina sa preko 35oC, a noćnom berbom grožđe dolazi za preradu sa 22oC.

Jedna mera adaptacije na izmenjene klimatske uslove je i mašinska berba kombajnima

Vršačko vinogorje kao jedno od tri vinogorja Južnobanatskog vinogradarskog rejona predstavlja značajan potencijal Srbije u grožđu i vinu. Preko 80% vinograda ovog rejona se nalazi u Vršačkom vinogorju na obroncima Vršačkih planina.

Veće vinogradarske površine poseban su izazov kako organizovati berbu u svetlu klimatskih promena i zbog nedostatka radne snage. Jedno od rešenja i mera adaptacije je noćna berba grožđa mašinski – kombajnima.

U toku jedne noći 2 kombajna oberu oko 16 hektara vinograda, što predstavlja izuzetno ekonomičan i efikasan način berbe: time se čuva kvalitet grožđa, održava njegova svežina i aroma, snižava temperatura u bobici (i ne mora se dodatno hladiti u vinariji), ali može biti i olakšan rad radnika jer su temperature niže nego u toku dana.

Stariji modeli kombajna sakupljali su i druge materijale, ne samo grožđe – pre svega listove, lastare, višegodišnje delove stabla…

Međutim, noviji modeli kombajna su sada veoma precizni, posebno kada su u vinogradima sprovedene odgovarajuće agro- i ampelotehničke mere (rastojanje sadnje, izbor sistema gajenja i načina rezidbe, odgovarajući momenat berbe i dr).

Neki kombajni se mogu kalibrisati da beru samo zrele bobice, a ne svaki pojedinačni grozd.

Kako kombajn bere grožđe? Grožđe se nežno uklanja protresanjem čokota vinove loze ili korišćenjem vesla. Kinetička energija koju kombajn prenosi na grozd dovodi do toga da se grozdovi otkidaju sa lastara, koji je „uhvatila” mašina dok ona prolazi niz red. Grožđe se zatim šalje u traktore i prebacuje u vinariju na preradu.

Kratka istorija mašinske berbe grožđa

Prvi mehanički kombajni za grožđe potiču iz Kalifornije (SAD) i datiraju iz ranih 1950-ih godina prošlog veka. Australija je počela da koristi ove mašine kasnih 1960-ih.

Smatra se da je u stvari dug put ka mehaničkoj berbi grožđa započeo još 1940-ih. Tokom Drugog svetskog rata i Korejskog rata, nedostatak američke radne snage ostavio je farmere, iz različitih proizvodnji ne samo vinogradare, sa malo pomoći u vreme berbe. Za berbu su bile zadužene najviše žene, ali i radna snaga koja je dovođena iz Meksika.

Prvi kombajni imali su niz nedostataka. Bili su slični onima za žitarice, ali su nanosili štetu u vinogradima i ubranom grožđu, pa se proces postepeno poboljšavao tokom godina kako se tehnologija razvijala.

Vinogradari i naučnici su kroz dugogodišnji zajednički rad tražili načine za poboljšanje i unapređenje mašina kao i kako da modifikuju vinograde da budu kompatibilniji sa mehanizacijom.

Početkom šezdesetih godina prošlog veka, prof. Stenli Šepardson i Nelson Šolis i njihovi timovi na Univerzitetu Kornel razvili su berač grožđa Kornel, koji je radio po principu prelaska preko redova vinograda i otresao grožđe sa čokota. ,

Otprilike u isto vreme, proizvođači grožđa Maks i Roj Orton razvili su mašinu sa horizontalnim delovanjem na čokote. Mašine Kornel i Orton su komercijalno proizvedene 1963. i 1967. godine od strane kompanije Chisholm-Rider sa Nijagarinih vodopada.

Kasnije te decenije, proizvođač grožđa i vlasnik zastupništva za Džon Dir (John Deere), Vito Mecca razvio je Mecca-Nized kombajn, koji je proizveo u Bafalu (Njujork).

Posle su usledili sporovi oko prioriteta na patent, a pristalice sva tri inovatora i dalje se spore oko toga ko je „izmislio” savremeni mehanički kombajn za berbu grožđa.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Budi prvi ko će ostaviti komentar!