Slovenija
Bosna i Hercegovina
Hrvatska
Ptice teško pogođene požarima u Deliblatskoj peščari: Ključno kako će taj prostor biti opet pošumljen
Požari koji su početkom avgusta u kontinuitetu zahvatili Deliblatsku peščaru, odneli su sa sobom sijaset biodiverziteta. A iako je, barem u ovom trenutku, teško ili skoro pa nemoguće napraviti analizu ko je, direktno ili indirektno najviše izgubio kada je biljni i životinjski svet u pitanju, posredstvom požara ptice gube mnogo: od lovišta, preko domova do potomaka. Ipak, kako za N1 objašnjava Stefan Prekajski iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije - bitan je ugao posmatranja, te je sada ključno razmišljati o tome kako pošumljavati to područje.
I dok su zvaničnici, uglavnom, baratali brojkom od više od 4.000 hektara, i dalje je nepoznato kolika je tačno površina koja je izgorela u Deliblatskoj peščari.
S jedne strane, specijalni rezervat prirode se prostire na oko 35.000 hekara. S druge, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je u jednom trenutku rekao da je jedna trećina Deliblatske peščare zahvaćena požarima.
To bi bilo između 11.000 i 12.000 hektara, što se podudara sa brojkom koju je objavio portal Klima101. Naime, posredstvom satelitskih snimaka koje nudi evropski servis EFFIS, a izveštajem od 25. avgusta, procenjuje se da je ukupna površina izgorelog područja čak 11.493 hektara.
S treće strane, šef tima čeških vatrogasaca Jirži Kubeš prethodno je za N1 rekao da su oni "videli da je gotovo polovina Deliblatske peščare izgorela".
No, šteta je načinjena, ma kolika ona bila. Samim tim, postavlja se pitanje šta se, ali i šta će se, dogoditi sa biodiverzitetom koji je bio rasprostanjen po čitavoj Deliblatskoj peščari - ali i šire.
Koliko su požari uticali na ptice u Deliblatskoj peščari?
Biolog Stefan Prekajski iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije za N1 naglašava da, kada su u pitanju ptice, treba poći od toga da su one, ipak, sposobne da lete - drugim rečima, mogu da pobegnu.
Međutim, dodaje, svakako jesu pogođene, ali će se razmere toga tek osetiti na duže staze.
"Bilo je sigurno nekih vrsta kojima su se sasula gnezda, ili mladunci u gnezdu koji nisu mogli da pobegnu od požara. Ali, uglavnom nisu toliko pogođene požarom u vidu smrtnosti, nego više na duže staze. Zato što one sada nemaju mesta gde da se gnezde i gde da love", navodi Prekajski.
U tom pogledu, kako kaže, više su pogođene veće ptice zbog gnežđenja.
Ali, sreću u nesreći sagovornik N1 ipak vidi u tome što je sezona gnežđenja, manje-više, prošla - jer se ptice u Deliblatskoj peščari uglavnom gnezde na proleće.
"Naravno, zavisi da li su stanarice ili su selice. Zavisi i od vrste ptice, odnosno njene veličine. Jer što su veće, to je duži period gnežđenja. Imamo na primer i golubove, koji se uglavnom gnezde cele godine, dokle god imaju uslove za to - i tu imamo vrste golubova kao što su dupljaš i grivnaš koji se gnezde na stablima, ne po gradovima", objašnjava Prekajski.
Samim tim, Prekajski ističe postoji preko sto vrsta ptica u Deliblatskoj peščari i da, naposletku, požari različito utiča na određene vrste.
"Što selica, što gnezdarica. Što one koje se gnezde na stablima, što one koje se gnezde na zemlji. Imamo i ptice kojima Deliblatska peščara nije stanište, ali su tamo zabeležene. Na primer, belorepan bi mogao da se gnezdi u peščari iako je uglavnom vezan za vodena staništa, a to je najveći evropski orao. Koliko je poznato, u ovom trenutku nema orla krstaša u Deliblatskoj peščari, ali se jeste gnezdio pre nekih pedeset, šezdeset godina", kazao je Prekajski.
Promene biodiverziteta?
Upitan da li požari u Deliblatskoj peščari mogu da dovedu do drastičnih promena kada je biodiverzitet u pitanju, sagovornik N1 ističe da one ne mogu biti drastične.
Ipak, kako dodaje, može doći do određenih promena.
"Imamo primer šakala koji su, inače, najaktivniji u sumraku i u svitanju. Ali, jedno istraživanje je pokazalo da se njihovo ponašanje promenilo nakon požara. Odnosno, postali su najaktivniji tokom dana, jer su na toj izgoreloj površini, koja je bila gola, iskoristili priliku da ulove sve šta su mogli.
Nekom švedski sto, nekom buđav lebac
Na konto prethodnog, Prekajski smatra da kada su u pitanju požari i biodiverzitet u Deliblatskoj peščari - bitan je ugao sa kojeg se posmatra situacija.
Jer, određene vrste, kaže Prekajski, imaju određeni benefit od požara - na primer, vrste poput vetruški. Kao i, dodaje, orao zmijar, jer se hrani zmijama.
"I onda oni imaju golu, odnosno stepsku površinu gde mogu lako da love. To je, naravno, loše za neke vrste zmija ili guštera, pod uslovom da su preživeli požare. Drugim rečima, iako sada nemaju gde da se gnezde, imaju gde da love", ocenjuje sagovornik N1.
Upitan kako će požari uticati na ishranu ptica generalno, Prekajski ponavlja da i to varira od vrste do vrste.
"Na primer, imamo pticu koja se zove osičar, to je tip grabljivice. I ta ptica se hrani iz košnica osa, stršljena i pčela - odnosno vadi njihove larve. Problem sa ishranom mogu imati i detlići, ali i neke druge, veće vrste", navodi sagovornik N1.
Neželjeni efekti
Kada su u pitanju potencijalni problemi koji se takođe mogu javiti zbog požara u Deliblatskoj peščari, a koji su u korelaciji s ljudima, Prekajski navodi primer vrste ptice koja pravi štetu poljoprivrednicima - gačac, odnosno vrsta vrane.
"One sad više nemaju gde da se gnezde. Međutim, to su takođe ptice koje su završile gnežđenje, znači da su dobrim delom preživele. I gde će one sad da idu, odnosno čime je cela Deliblatska peščara pretežno okružena? Poljoprivrednim imanjima. I to će sada biti problem. Ljudi će da budu ljuti, a te ptice sada ne mogu da se vrate gde su bile, bar ne u doglednom periodu", rekao je Prekajski.
I to je na primer, kako kaže, nešto što se često javlja kao problem u Srbiji.
"Ljudima u Alibunaru smeta što se gačci gnezde u centru tog grada. A kilometrima oko Alibunara nema stabala drveća. I gde onda oni da se gnezde", upitao je sagovornik N1.
Pitanje pošumljavanja - ključno
Na kontu svega prethodno izrečenog, Prekajski smatra da nije poenta gledati na ovu situacija u smislu ptice su prošle dobro ili loše - sad je bitno, kaže, gledati unapred.
"Odnosno kako će se Deliblatska peščara u budućnosti pošumljavati - jer se, naposletku, radi o ogromnoj površini. A kada je u pitanju pošumljavanje, to opet treba da se radi pametno, odnosno da se time bave stručni ljudi koji znaju koje vrste su adaptirane da bolje preživljavaju požare ili čak da ne pospešuju požare. A bagrem i bor to svakako nisu, oni lako gore", kazao je Prekajski.
Kako dodaje, kada je u prošlosti rađeno pošumljavanje Deliblatske peščare - uglavnom je rađeno sa borovima i bagremima.
A njima tu nije mesto, napominje Prekajski, te navodi da postoje druge vegetacije koje rastu na takvim staništima.
Upitan koliko bi naredno pošumljavanje moglo da traje, odnosno kada bi se mogle vratiti određene vrste ptica koje su izgubile svoje domove u Deliblatskoj peščari, Prekajski odgovara: "Za određena stabla će morati da prođe dve do tri, a za neka i do pet, šest godina kako bi ptice mogle ponovo da se gnezde u njima".
Naposletku, i mimo svega svega izrečenog, Prekajski podseća na jednu ključnu stvar kada su u pitanju ptice i požari u Deliblatskoj peščari.
"Sve vrste grabljivica u Srbiji, kada pričamo o pticama - od sova, sokolova, orlova - su strogo zaštićene vrste. Naposletku, i Deliblatska peščara je specijalni rezervat prirode sa tri vrste zaštite. A opet je došlo do ove situacije", zaključuje sagovornik N1.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
