Slovenija
Bosna i Hercegovina
Hrvatska
Rajaković: Do 2030. treba da imamo solarnih elektrana koliko sad termoelektrana
Predsednik Saveza energetičara Srbije Nikola Rajaković kaže da su poslednji događaji, poput krize izazvane pandemijom koronavirusa, krize migracija i ratne krize u Ukrajini, samo ogolili probleme u energetici, koji su prisutni već nekoliko decenija, ali su kulminirali u poslednje dve-tri godine. Dodaje ni da rezerve fosilnih goriva - uglja, gasa i nafte - nisu beskonačne, i da Srbija ima rezervi uglja za tri-četiri decenije, a gasa skoro da nema, ali su one na globalnom nivou ogromne i mogu da potraju nekoliko vekova. Imajući u vidu njihove ograničene rezerve, kao i štetu koju eskploatacija fosilnih goriva ima na životnu sredinu, navodi da nas to prirodno vodi da tražimo alternativne izvore energije, odnosno, energetika treba da okrene novi list. "Mora se itekako sistemski razmišljati, država mora u ovako ekstremnim situacijama jačati onoga ko je najjači u tom sektoru, ne treba sve prepustiti tržištu. Da bismo naše građane snabdevali, na primer, električnom energijom po cenama koje su razumne i pristupačne moramo ojačati EPS, koji treba da jača svoj portfolio na strani obnovljivih izvora, tj. da gradi velike solarne i vetro elektrane", ukazuje Rajaković.
"Mi 2030. godine po svim sagledavanjima treba da imamo izgrađenih solarnih i vetro elektrana koliko sad imamo termoelektrana", smatra Rajaković.
Dodaje da u Srbiji 56 odsto domaćinstava koristi ogrevno drvo ili ugalj za grejanje, ali da bi bez preterano velikih ulaganja mogli da imaju apsolutno samoodrživ energetski sistem, pod uslovom da je građevinski deo urađen kako treba.
"Prva pretpostavka je da kuća bude dobro izolovana, da ima autonoman izvor energije, a to je najlogičnije sa solarnim panelima na krovu, ali bi morala da ima skladište energije, skladište toplote i električne energije, a to su baterije i toplotne pumpe (za jedan uloženi kilovat sat u domaćinstvu dobijate 3-4-5 kilovata)", poručuje Rajaković i kaže da sve to može da se uradi sa desetak hiljada evra.
Iako u Srbiji nema mnogo korisnika obnovljivih izvora energije, kaže da je takav sistem tek na početku i da je optimista da će zaživeti.
"Sve fabrike i javne zgrade treba to da imaju. Ova mala proizvodnja može ukupnom energetskom miksu da pomogne sa 25 procenata, što uopšte nije beznačajno", kaže Rajaković i dodaje da je sazrelo uverenje da moramo sistemski i dugoročno da rešavamo zadatak.
"Politika ima mali nesporazum sa energetikom, politika rezonuje od izbora do izbora, a energetika mora da razmišlja dugoročno", zaključuje on.
Na pitanje šta je za Srbiju najpogodnije kada se radi o obnovljivim izvorima energije, on kaže da za sve imamo potencijal.
"Prednost dajem velikim solarnim elektranama, a neposredno iza toga su vetro elektrane i treba iskoristiti maksimalno hidro potencijale. Ne treba potceniti ni bio masu i bio gas", navodi on.
Kaže da uprkos optimizmu koji gaji kada se radi o obnovljivim izvorima energije, ima i otvorenih pitanja, a to je promenljivost proizvodnje.
"Naiđe oblak i zakloni Sunce i proizvodnja za nekoliko minuta padne sa 100 na 10 kilovat časova. Ali, to se rešava skladištima energije", ukazuje on i dodaje da se sve menja i da je kada su u pitanju bila fosilna goriva proizvodnja pratila potrošnju, a da je, kada se radi o obnovljivim izvorima, situacija obrnuta.
"Vetro i solarne elektrane sa svojom promenljivom proizvodnjom će nam diktirati kako da se ponašamo, a ne kao do sad, kada je potrošnja bila glavna", navodi Rajaković.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
