Raste interesovanje i u Srbiji i za ugradnju solarnih panela, a svetski mediji prenose da je tražnja za njima eksplodirala u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

Inženjer elektrotehnike Sava Radojičić iz Telefon inženjeringa kaže za N1 da je definitivno tržište eksplodiralo u Srbiji, naročito donošenjem novog zakona koji pokriva ovu oblast –  obnovljive izvore energije, gde prvi put kao građani i pravna lica imamo mogućnost da instaliramo solarne panele i imamo korist od toga odnosno da možemo da proizvodimo struju.

Broj panela koji je potrebno instalirati zavisi, kako kaže, od potrošnje domaćinstva. Nekom će biti dovoljno 10, nekom 30, nekom 50. „Neko prosečno domaćinstvo koje troši oko 500 kilovat sati mesečno, ukupno 6.500 kilovatsati godišnje svakako ima potrebu za sistemom koji je oko pet ili šest kilovata snage. Taj sistem košta otprilike između šest i 6.500 evra i apsolutno zadovoljava sve potrebe domaćinstva, da naglasim – da pokriju potrošnju u visokoj tarifi, tzv. dnevnoj. Noćna tarifa, trenutno, po zakonu, ne predviđa pokrivanje odnosno kompezaciju kilovat sati, tj. ostaje kakva jeste“, navodi Radojičić u Danu uživo.

Električna energija mora negde da se skladišti, a za to postoje dve mogućnosti –  u sistemu Elektrodistribucije ili u baterijama koje se posebno ugrađuju.

Prva opcija je da energija koju kupac-proizvođač ne iskoristi – dakle, taj višak – da se pošalje u mrežu i da se na neki način koristi virtuelna baterija samog EPS-a i to je najpovoljnija opcija, navodi sagovornik N1.  „Skladištenje u baterijama donosi više mogućnosti kada nemamo električnu energiju… Kad su restrikcije ili kad je u pitanju obavljanje radova, kada dođe do elementarnih nepogoda, ta opcija nam daje mogućnost da imamo energiju kad je nema na mreži“, dodaje.

Povezano:

Eksperiment „Vrelih guma“ za eventualne restrikcije – struju skladište u autu

Auto

29. avg 2022 18

Auto

29. avg 2022 18

Prva opcija, kaže, ne daje tu mogućnost, ali je povoljnija i ekonomski isplativija.

Upitan da li neko može na taj način i da se greje zimi, Radojičić odgovora potvrdno i objašnjava: „Ideja je da se leti proizvodi tri ili četiri puta više energije nego što nam je potrebno u datom trenutku, tu energiju šaljemo u mrežu, mrežu koristimo kao virtuelnu bateriju, i onda kad dođe oktobar, novembar i zimski meseci, onda trošimo tu energiju koja je višak, koju smo napravili kao kredit“.

Kako ocenjuje, idealna je situacija da se investiranje u panele isplati za četiri do sedam godina. Nadamo se da će država to da prepozna i da učini neke izmene i promene zakona, kako bi se vremenski period otplate sveo na neku razumnu distancu, dodaje. „Svakako se isplaćuje, ne treba razmišljati da li da ugradim ili ne – to nije pitanje, jer treba ugraditi. Pitanje je koliko treba ugraditi, tu treba biti oprezan i znati koliko treba“, navodi ineženjer Radojičić.

Solarna prikolica – novi izum

Inače, Telefon inženjering u kom radi je napravio solarna prikolicu.

Dobili smo nagradu UNDP za inovaciju za solarni agregat koji daje mogućnost da na svakoj lokaciji gde nema električne energije imamo solarni agregat koji je mobilan i dobijamo negde sedam kilovata snage u panelima, kaže gost N1 koji dodaje da njihov izum sadi sa baterijom, a može i bez nje.