U Novom Sadu od početka rada "Reciklomata" prikupljeno 100.000 komada ambalaže za recikliranje
Reciklomati gde građani mogu da ambalažni otpad odlože za recikliranje i da za to dobiju novac ili neku drugu malu nagradu od nedavno se nalaze i u Novom Sadu u okviru promotivne akcije započete aprila ove godine.
Ovim „pametni“ reciklomati se nalaze na pet lokacija: Beogradskom keju kod nekadašnje prodavnice „Kej šop“, kod Apolo centra, ispred Skupštine Grada Novog Sada, u Kineskoj četvrti kod SKCNS Fabrika, kao i kod glavnog ulaza u Štrand.
Povezane vesti
Princip je jednostavan. Potrebno je registrovati nalog – a to je moguće uraditi ili skeniranjem QR koda ili skidanjem aplikacije. Aplikacija je besplatna, a preko nje se osim skupljanja bodova mogu videti i lokacije svih reciklomata, kao i njihova popunjenost.
Prilikom svakog odlaganja otpada sakupljaju se poeni, grad Novi Sad traži sponzore koji daju daju nagrade za sakupljače.
Prema podacima sajta Novog Sada do avgusta je registrovano 2.850 naloga, a prikupljeno 97.399 komada ambalaže. Prikupljaju se pet, alu i kartonska ambalaža.
Pouzdani podaci, analiza i divlje deponije
Ono što nedostaje jesu pouzdani podaci o količinama đubreta, jer oni variaju u zavisnosti od izvora. Struka upozorava i na nedostatak analize Agencije za zaštitu životne sredine jer su izveštaji samo statistički. Kada je u pitanju komunalni otpad poseban problem su divlje deponije. Prema podacima 142 jedinice lokalne samouprave postoji 2.656 divljih deponija u Republici Srbiji. Iako se deo lpokacija uklanja neretko se dešava da se deponija ponovo aktivira.
Igor Jezdimirović iz organizacije „Inženjeri zaštite životne sredine“ iz Novog Sada podseća da je sistem upravljanja otpadom složeni sistem koji ima za da umanji negativan efekat koji otpad ima na životnu sredinu, a da se otpad deli na komunalni i industrijski otpad.
„Pet ambalaža, limenke i staklo imaju dobar kvalitet za recikažu. Najveći problem je kako prikupiti od građana sav taj otpad“, rekao je Jezdimirović za N1.
On kaže da su reciklomati odnosno depozitini sistem, osnova upravljanja otpadom u mnogim zemljama, a da se time ispunjavaju i EU standardi da 90 odsto otpada mora da bude reciklirano.
Povezane vesti
On podržava promociju reciklomata, ali upozorava da je ono što donosioci odluka u Srbiji mroaju da shvate jeste da se sistem upravljanje otpadom ne može voditi samo promocijama, već dugoročnim rešenjima koji će biti konstanta.
„U Novom Sadu je bilo više pokušaja, ali nisu uspeli. Ako i reciklomati budu povučeni sa ulica pokazaće trend da se sistemski ništa ne menja i da većina od 1,3 kilograma otpada koliko po danu napravimo završi na divljim deponijama, a svaki dan 4-5 gori i tako zagađuju”, smatra Jezdimirović.
Da bi se sistem uspostavio neophodno je da podizanje svesti prati infrastruktura, kako bi se raširio model.
„Na ljudima je da se potrude da prave što manje đubreta i da se nikada da se desi, da ako građani nešto odvoje, to posle završi u istom kontejneru. Ako se to jednom desi, nema pozitivnog efekta jer silno demotiviše“, zaključio je Jezidimrović.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare