Gruba kršenja u sprovođenju zakonodavstva ponovo su rezultirala povećanjem zagađenja sumpor-dioksidom (SO2) iz zastarelih termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu, pokazalo je šesto izdanje izveštaja "Uskladiti ili zatvoriti" organizacije Bankwatch, saopštio je RERI.
„Emisije prašine i azotnih oksida (NOx) iz termoelektrana su takođe nastavile da prekoračuju dozvoljene granice. U 2023. godini, šest godina od kada su 1. januara 2018. godine novi standardi u pogledu zagađenja vazduha stupili na snagu na Zapadnom Balkanu u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, emisije SO2 iz termoelektrana koje su obuhvaćene nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP) Bosne i Hercegovine (BiH), Kosova*, Severne Makedonije i Srbije su i dalje bile 5,7 puta više od dozvoljenih“, navodi se u izveštaju koji prenosi RERI.
Navedeno, dodaje se, predstavlja pogoršanje u odnosu na 2022. godinu kada su emisije bile 5,6 puta više.
Emisije SO2 iz NERP termoelektrana na ugalj u Srbiji su se u 2023. godini povećale u odnosu na prethodne dve godine i bile su 5,4 puta veće od nacionalnih maksimalnih vrednosti.
POVEZANE VESTI:
Emisije NOx u Srbiji su porasle u odnosu na 2022. godinu i po prvi put premašile maksimalne vrednosti, dok su emisije praškastih materija ostale ispod maksimalnih vrednosti, navodi se.
Na nivou pojedinačnih postrojenja, najveći porast je bio u Termoelektrani Nikola Tesla B koja je radila samo 58 sati više nego 2022. godine, ali čija je emisija SO2 porasla sa 73.012 tona na neverovatnih 92.260 tona, što je čini drugim najvećim emiterom SO2 u apsolutnim vrednostima u regionu posle TE Ugljevik, piše RERI.
TE Kostolac B, jedan od najvećih emitera SO2 u periodu od 2018. do 2020. godine, konačno je počela da smanjuje svoje emisije u 2021. godini tokom testiranja postrojenja za odsumporavanje, ali ih je ponovo povećala na skoro 5,8 puta više od dozvoljenih maksimalnih vrednosti u 2022. i 2023. godini.
Ovo je i dalje niže od njenih emisija u periodu od 2018. do 2020. godine, ali postrojenje za odsumporavanje se ili ne koristi redovno ili ima slab učinak, pojašnjava se.
Najveća prekoračenja za NOx u Srbiji su imali TE Nikola Tesla B1 i B2, sa apsolutnim emisijama od 11.633 tone — 1,4 puta više od maksimalnih vrednosti za to postrojenje. Uz kršenja NERP-a, sve tri zemlje Zapadnog Balkana s termoelektranama na ugalj koje podležu ‘opt-out’ opciji koja predviđa njihovo zatvaranje nakon dostizanja određenog broja radnih sati, sada krše ovu odredbu – uključujući Srbiju.
TE Morava i TE Kolubara morale su se zatvoriti do kraja 2023. godine, ali one i dalje nastavljaju da rade. Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je brojne postupke protiv ovih zemalja, međutim, to do sada nije bio dovoljan podsticaj za vlade da deluju u skladu sa ovom odredbom, kaže se u saopštenju.
Davor Pehchevski, koordinator za energetiku na Balkanu iz mreže CEE Bankwatch, kaže da „vlade i elektroprivrede širom regiona nameravaju da istisnu svaki poslednji kilovat iz zastarelih termoelektrana na ugalj, bez obzira na zdravstvene troškove“.
„Nacionalni energetski i klimatski planovi (NECP) zemalja moraju odrediti kako i kada će se ugalj postepeno ukinuti, ali za sada većina to ne čini. Elektroprivrede ne mogu imati i ovce i novce – TE se moraju uskladiti ili zatvoriti“, poručio je.
Hristina Vojvodić iz RERI je izjavila da je „činjenica da sve balkanske članice Energetske zajednice s termoenergetskim kapacitetima krše međunarodni ugovor“ i da to „dovoljno govori o stanju vladavine prava u regionu“.
„Nezakonitim poslovanjem termoelektrane značajno doprinose zagađenju vazduha, zemljišta i vode, dok države propuštaju da obezbede primenu propisa. Preduslov za postizanje klimatskih ciljeva i pravednu energetsku tranziciju jeste obezbeđivanje vladavine prava i rešavanje hroničnog nedostatka odgovornosti prema međunarodnim i nacionalnim obavezama i propisima“, ocenila je Vojvodić.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare