Vremenske (ne)prilike izazov građanima: Pored požara, RHMZ upozorava na štetu od niskog vodostaja reka i suša

Jedna od posledica toplotnog talasa jesu niski plovidbeni nivoi na Dunavu, Savi i na Tisi kod Titela, saopštio je RHMZ.

Na Kolubari, Jadru, Toplici, Vlasini, pritokama Zapadne i Velike Morave, kao i na Crnom i Belom Timoku, količina vode u rekama približila se veoma niskom nivou, odnosno minimumu potrebnom za opstanak rečnog ekosistema, navodi se dalje u upozorenju.

Niski vodostaji nisu nova stvar jer je vodostaj pre svega Dunava, kao druge najduže evropske reke, nedeljama nizak, a fotografije Rojtersa su pokazale prizore gde negde izgleda i kao bara. To se u regionu odrazilo na plovidbu, turizam, pa i na snabdevanje vodom i strujom.

Suša se nastavlja, delovi Srbije posebno pogođeni

Uslovi ekstremne suše se nastavljaju, a najizraženiji su na području severne, zapadne i u delovima centralne Srbije. Istovremeno, nastavak toplotnog talasa, uz visoke temperature i malo padavina, dodatno isušuje zemljište, što bi moglo da dovede do velikog pada prinosa najvažnijih poljoprivrednih kultura, navodi se dalje.

Najveći rizik trenutno je za ratarske useve, jer su zbog dugotrajno visokih temperatura i nedostatka vode biljke pod velikim toplotnim i vodnim stresom, zbog čega brže sazrevaju, kako je pojašnjeno, ali daju manje i lošije zrno, pa je prinos manji.

Agroekonomista Milan Prostran izjavio je za FoNet pre nekoliko dana da suša neće ugroziti potrebe Srbije i njeno snabdevanje osnovnim poljoprivrednim proizvodima, ali da će zbog slabijih prinosa biti smanjen izvoz, posebno kukuruza, dok će soja pretrpeti najveći pad proizvodnje.

Prema njegovoj oceni najteže je stradala soja.

Prostran je naveo da su julske žege praktično "obrale rod" soje i da proizvodnje neće biti dovoljno ni za sve domaće potrebe.

Poljoprivrednici su se takođe žalili na niske prinose od kukuruza zbog suše i iznose od 800 kilograma po hektaru u Banatu do 2,8 tona u centralnoj Srbiji, a koliko je smanjen prinos jasnije je kada se uporedi sa prosečim prinosom od oko četiri tone po hektaru.

Ekonomske posledice loših vremenskih uslova

Analiza Nove ekonomije pokazuje da suša utiče na cene - ljudi neće na vrućini da kupuju, ne idu po prodavnicama…

Pored uticaja na cene, suša predstavlja i ozbiljan rizik za ekonomski rast, dovodeći u pitanje projektovani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od tri odsto. Iako je još uvek teško dati preciznu procenu štete, jer suša i dalje traje, jasno je da gubici u poljoprivredi i industriji mogu dovesti do pada tempa privredne aktivnosti, ukazuje Nova ekonomija.

RHMZ je upozorio i na opasnost od širenja požara koju pogoršava novi toplotni talas.

U Srbiji su i dalje aktivna više desetina požara, a najteža situacija je u Deliblatskoj peščari, gde je vatra zahvatila oko 3.500 hektara. Požar je aktivan i na Stolovima kod Kraljeva, gde jak vetar otežava gašenje i ponovo raspiruje pojedina žarišta. U Kraljevu je zbog požara proglašena vanredna situacija. U požaru u Smederevu poginula je jedna osoba.

Visoke temperature, suša i jak vetar dodatno pogoduju širenju vatre i otežavaju posao vatrogascima. Na pojedinim požarištima angažovani su i helikopteri, a ekipe danonoćno dežuraju kako bi sprečile ponovno rasplamsavanje.

Poseban problem predstavljaju i požari na deponijama.