"Ribnjaci i ptice": Šta je Vučić hteo da kaže i zašto niko ne zna

Tokom tematske sednice Vlade, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u sklopu kritika o evropskom putu Srbije naveo ribnjake i ptice. Tonom koji podseća na ranije izjave kako ga zagađenje vazduha ne zanima, niti se razume u to, pomenuo je da su ribe i ptice još jedan segment gde država Srbija nije ispunila preuzete obaveze.

"Osnovne stvari koje se tiču ribnjaka i ptica nismo ispunili, a što sve druge zemlje završe za dva meseca. Da uradimo mnogo brže gde možemo. U pitanju su tehničke stvari. Pokazali smo neznanje i nedovoljne kapacitete, siguran sam da imamo dovoljno pametnih ljudi da to možemo da uradimo”, rekao je Vučić tom prilikom.

U ovom slučaju nenadležni predsednik, ali ni bilo ko od nadležnih iz vlade i ostalih institucija, nisu iznosili dodatne detalje o čemu se radi zapravo radi. Takođe i sagovornici N1, zbog manjka informacija nisu bili skroz sigurni o čemu se zapravo radi.

Ono što su rekli jeste da se situacija sa ribnjacima i pticama izuzetno loša, bilo da se radi o evropskim integracijama ili ne.

"Predsednik je promašio temu ili da se nedovoljno informisao"

S obzirom na to da je navedeno pomenuto u delu obraćanja koji se tiču evropskih integracija, Tanja Petrović iz organizacije Mladi istraživači Srbije pretpostavlja da bi obraćanje predsednika Srbije moglo da bude u vezi sa projektom Natura 2000 - međunarodnom ekološkom mrežom zaštićenih područja na teritoriji Evropske unije (EU). Iako Srbija nije članica, mapiranje ovih područja je neophodno za evropske integracije.

Ovom mrežom obuhvaćeno više od 27.000 kopnenih i marinskih područja, koja pokrivaju 18 odsto teritorije EU. U Srbiji se 13 odsto teritorije zvanično vodi kao zaštićeno područje, a Slovenija, jedna od dve najčistije evropske zemlje pod zaštitom ima 35 odsto.

"Na tome se radi kroz projekte Evropske unije. Radilo se na popisu vrsta staništa, crtaju se područja. Na njemu rade zavodi za zaštitu prirode, ministarstvo za zaštitu životne sredine, no to ide kilavo i sporo, kao i naše integracije”, ocenjuje Petrović.

Ona ne vidi zašto je to veliki problem za državu jer neka od pravila Evropske unije čak su i labavija od nacionalnih zakona, ali moraju da se sprovode.

Ipak, Petrović smatra da je predsednik promašio temu ili da se nedovoljno informisao.

“Možda je hteo i da negira suštinske probleme. Ovako kad čujete šta je rekao, deluje neverovatno. On je to nazivao tehničkim delom, u principu, kao to su neke stvari koje tehnički mogu da se lako završe, kao da to nema veze sa nekom političkom voljom, ili politikom drugog tipa, nego, kao nešto što može da se uradi za dva meseca", smatra Petrović.

"Ribnjaci su masovno ugašeni ili ugušeni"

Milan Ružić iz Društva za zaštitu ptica Srbije, koja čini svetsku mrežu ove zajednice kaže da je veliki broj šaranskih ribnjaka, kojih se ranje bilo Vojvodini, prethodnih godina ugašena ili uništena.

On ističe da je najveći broj ribnjaka u stvari deo veće ekološke mreže. Gotovo svi veliki šaranski ribnjaci u Srbiji su ekstremno značajna staništa za ptice, a "to političari dobro znaju".

"Čuvanjem ptica na određenom području, vi praktično pomažete njihovom opstanku kao vrste i populacija. To je vrlo značajno jer kvalitetna, vlažna, vodena, močvarna staništa u Srbiji nestaju strahovitom brzinom", kaže Ružić za N1.

Razloga, kaže, da ima puno – poljoprivreda, klimatske promene, urbanizacija, “ali na žalost i kriminal”.

"Kako smo mi dozvolili da praktično najvrednija ribarska područja, kao što su, recimo, u gornjem i donjem Potamišju, ribnjaci u okolini Bača, a posebno oni u okolini Apatina i Sombora, Novog Kneževca i tako dalje, budu prodati u bescenje, i to uglavnom prodati kompanijama, koji su ih doslovce namerno uništile. Pojedine ribnjake, danas ne možete da prepoznate, da se tu nekad proizvodilo hiljade tona ribe, sada je zaraslo u šikaru. Sve je uništeno", kaže Ružić.

Kupovani za male pare

On ističe da uz ribnjake često dolaze i oranice na kojima se proizvodila hrana za ribu, bazirane pre svega na žitaricama. Uz ribnjake su dolazili i razni drugi objekti, a sve to je kako navodi, neko kupovao za vrlo mali novac.

“Praktično na svakom tom području na koje odlazimo i nalazimo na strahovite slučajeve ugrožavanja staništa, preoravanja, seču šume, ilegalno ispuštanje otpadnih otrovnih materija, građevinskog otpada”, ocenjuje Ružić.

Ružić smatra da je uvoznički lobi pobedio proizvodni lobi, a da razne kompanije bukvalno žive samo od kupovine ribe iz stranih država, kao što su Hrvatska, Mađarska, Češka.

"Trenutno se sprovodi jedan katastrofalan projekt, koji uključuje uništavanje fantastičnih ribnjaka u donjem potamišju, koji se nalaze kod sela Sakule, Baranda, Opovo. Privatne kompanje, koji su praktično kupili te ribnjake, ih uništavaju, isušuju i pretvaraju u poligone za proizvodnju električne energije uz pomoć solarnih panela”, kaže Ružić.

On kaže da solarne panele u većim količinama mogu postavljati na pepelišta, jalovišta, bivše deponije, ili zemljišta koja je nisu toliko ekološki vredna, umesto na na područja koja imaju strahovitu važnost u očuvanju biodiverziteta, kvaliteta vode, mikroklime, kontrolu poplava.

Motor razvoj turizma

"Ribnjaci donose nebrojene korisne funkcije za lokalne zajednice, za ljude koji tu žive, pa čak i radna mesta. Govorimo o područjima koje mogu da postanu motor razvoja turizma. I sada će tamo neko da postavi na stotine solarnih panela i da lako dođe do novca time što će prodavati električnu energiju iz obnovljivih izvora po povlaštenim cenama. To je još jedan vid kriminala koji se trenutno dešava, koji hitno mora da se spreči. Doći ćemo u situaciju da u Srbiji ostanemo i bez tih staništa, i bez kvalitetne vode, što je u Vojvodini poseban problem", smatra Ružić.

Kako navodi za portal N1, Društva za zaštitu ptica Srbije se žalilo na te odluke, obaveštene su međunarodne institucije.

"Vrlo je moguće da je predsednik Republike došao do tih informacija, da on zna da prosto međunarodna javnost neće gledati skrštenih ruku na uništavanje svetske prirodne baštine zbog proizvodnja električne energije", kaže Ružić.

"Nisu oni glupi, vide oni šta se dešava"

On navodi da su veliki ribnjaci neverovatno važna staništa za ptice tokom cele godine. Kako kaže, više milijardi ptica preleće Balkansko poluostrovo tokom prolećne i jesenje sezone na sve četiri strane sveta. Njima ta vodena staništa služe kao područja na koje mogu da slete, koja su bezbedna, gde mogu da se okrepe, napoje, nahrane, deo njih ostane tu da se razložava, deo njih ostaje da se odmori.

"Divlje guske, primera radi, dolaze čak iz Sibira i iz severne Skandinavije da zimuju kod nas, najveći deo tog vremena provode na ribnjacima i okolnim njivama. Kada mi uništimo veliku mrežu ribnjaka u Vojvodini, mi na taj način značajno ugrožavamo opstanak ptica u Mađarskoj, Slovačkoj, Českoj, Bugarskoj, na celom preletnom putu, što izaziva ogromno negodovanje članica Evropske unije", ukazuje Ružić.

On podseća da se Srbija obavezala međunarodnim konvencijama, poput Bernske, Bonske, CITES, Ramsarske i pravnim aktima, koji su viši i jači nego nacionalni zakoni i ustav, da će Srbija zajedno štititi svetsku prirodnu baštinu, pa i ptice selice i razne druge organizme.

“Mi se ne pridržavamo ili se delimično pridržavamo niza usvojenih akata u Skupštini. Tako guramo prstu u oko međunarodnoj javnosti. Nisu oni glupi, vide oni šta se dešava, dobijaju izveštaja, svesni su kakve probleme ovde imamo i garantovano je da šalju negativne izveštaje Vladi i raznim institucijima zahtevajući da se to reši”, ocenjuje Ružić.

Ako se malo zagrebe...

On kaže da njegove kolege ovih dana u Srbiji beleže neverovatne stvari na terenu, a da je stepen proterivanja, ubijanja, proganjanja ptica u prirodi toliki, da često sebi postavljaju pitanja kako išta živo još postoji.

“Ljudi bez imalo mozga i bez imalo morala jure na zaleđenim vodama, tamo gde ima nešto malo otvorene vode. Jure brzim čamcima, gliserima, brodovima i ubijaju jadne patke i guske, koji bukvalno jedva lete. Verujte da je retko ko od tih ljudi, ubija da bi prehranio porodicu. To je ubijanje iz zadovoljstva, iz hobija, što je još gore”, kaže Ružić.

On ističe da se često nailaze na ljude koji imaju uniforme. U krivolovu su nailazili na "pripadnike žandarmerije, naše i stranih vojski", a isto je, kaže, i sa policijom.

Ružić kaže da je saradnja sa državnim organima, donosiocima odluka, praktično nemoguća uprkos svemu navedenom kada sve dođe donosilac odluka, tu je saradnja praktično nemoguća. Kako ističe, ako se malo dublje zagrebe, nailazi se na jednu te istu grupu ljudi - visoke funkcionere političkih partija, vlasnike krupnog kapitala.

"To svakao nisu lokalni seoski momci", poručuje Ružić.

Svet to u trenutku kad nadležno Ministarstvo poljoprivrede zahteva od lovačkih udruženja da obustave lov zbog ekstremnih klimatskih uslova.

Možda je zbog zakona?

Kao još jedna mogućnost ovakvog obraćanja predsednika Srbije mogao bi da bude rad na nacrtu Zakona o zaštiti prirode. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine je 30. juna objavilo Javni poziv organizacijama civilnog društva za predlaganje kandidata za učestvovanje u radu Radne grupe za izradu Nacrta Zakona o zaštiti prirode.

Međutim na ovaj poziv 25 organizacija civilnog društva (OCD) sa iskustvom u oblastima životne sredine, zaštite prirode i biodiverziteta nisu konkurisale, smatrajući da trenutne društveno-političke okolnosti ne omogućavaju "transparentan, inkluzivan i pravedan proces izrade Zakona".

U letošnjem saopštenju Beogradske otvorene škole (BOŠ), na poziv za učešće u Radnoj grupi za izradu Nacrta zakona o zaštiti prirode prijavile su se samo dve organizacije i to Unija poslodavaca Srbije i Centar za inkluziju i održivi razvoj.

Kako su naveli komisija je predložila predstavnike te dve organizacije za članove Radne grupe, iako nisu ispunili ni formalne zahteve navede u pozivu.

"Ovakvim izborom članova radne grupe Ministarstvo dodatno podriva već postojeće nepoverenje između civilnog društva i nosilaca javnih ovlašćenja", navedeno je u saopštenju BOŠ.

U BOŠ su za portal N1 rekli da njihov stav nepromenjen u odnosu na saopštenje iz avgusta prošle godine gde su, kako navode, "ukazali na netransparentnost i nedostatak inkluzivnosti".

N1 je kontaktirao kabinet predsednika Srbije, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Zavod za zaštitu spomenika, Centar za inkluziju i održivi razvoj i Uniju poslodavaca Srbije. Odgovore nismo dobili.

"Način na koji mi tretiramo svoju državu, prostoru koju živimo, koji smatramo svojim je takav da ga bukvalno i najveći neprijatelji tako tretirao. Ne trebaju nam neprijatelji da se totalno uništimo. Mi aktivno radimo na tome da na kraju ostanemo na jednom prostoru koji će biti nemoguć za život", zaključio je Ružić.