Rudnik i priroda u Karamanici čekaju odluku: Zavod zabranio rudarske aktivnosti, Ministarstvo ćuti

U selu Karamanica, na oko 30 kilometara vožnje od Bosilegrada, neposredno uz granicu Srbije sa Makedonijom i u blizni granice sa Bugarskom, nalaze se ležišta rude „Podvirovi“ i „Popovica“. Na tom području pre četiri godine zvanično je prestalo sa radom pilot postrojenje za preradu rude olova, cinka i bakra, a sad firma Bosil-metala planira otvaranje rudnika.

Karamanica nije samo bogata rudom, već i vodama koje pripadaju slivu reke Dragovištice, koju Srbija deli s Bugarskom. Tu se nalazi dragocen biodiverzitet, o čemu svedoči Zavod za zaštitu prirode.

"Predmetno područje nalazi se u obuhvatu ekološki značajnog područja ekološke mreže Republike Srbije pod nazivom Golemi vrh… kao i u obuhvatu međunarodno značajnog područja za ptice pod nazivom „Dukat“. Predmetno područje je jedino poznatno stanište krajnje ugroženih i ugroženih četiri vrste riba iz Egejskog sliva Srbije – strumska pliska, strumska mrenka, bugarska krkuša, i strumički pijor…", piše u rešenju Zavoda za zaštitu prirode Srbije od 30. januara 2025. godine, kojim je odlučeno da: "Nije dozvoljeno izvođenje planiranih aktivnosti na prostoru ležišta "Podvirovi" i "Popovica" kod Bosilegrada".

Spisak zaštićenih vrsta koje Zavod navodi u obrazloženju svoje odluke je dug, a među njima su i vidra, potočni rak, mrmoljak, daždevljak, grčka žaba.

"Specifičnost ovog prostora ogleda se upravo u činjenici da pripada Egejskom slivu, koji zauzima veoma mali deo teritorije Srbije, svega nekoliko procenata, dok više od 95%, pripada Dunavskom. Na tim ograničenim područjima javljaju se retke vrste koje se praktično mogu naći samo tu. Sliv Dragovištice, u tom smislu, ima poseban značaj, pre svega za očuvanje ribljeg fonda, ali i drugih vrsta koje zavise od tog ekosistema“, kaže za Novi magazin specijalista za zaštićena područja iz globalne ekološke organizacije "The Nature conservancy" Goran Sekulić.

Sagovornik "Novog magazina" smatra da otvaranje rudnika, sa svim pratećim aktivnostima poput kopova i infrastrukture, predstavlja ozbiljan rizik za vodotokove u tom području.

"Uticaj se ne bi odnosio samo na ribe, već i na druge vrste - kroz uništavanje staništa na širem prostoru, uznemiravanje usled mehanizacije i povećanog prisustva ljudi", smatra Sekulić i naglašava da ove vrste praktično nemaju mogućnost migracije, te je ključno očuvanje samog ekosistema u kojem mogu da opstanu.

Bosil-Metal traži poništenje odluke pred Upravnim sudom

Iz Bosil-Metala, sa druge strane, tvrde da rešenje Zavoda "nije pravno održivo", da Zavod nije ovlašćen da zabrani realizaciju projekta na način na koji je to uradio. Takođe navode da projekat nije u formalno proglašenom zaštićenom području i da rešenje Zavoda ne predstavlja „suštinsku prepreku projektu“.

Prema rečima pravnice iz organizacije "Earth thrive", kompanija je na ovo rešenje ranije izjavila žalbu Ministarstvu zaštite životne sredine, koja je u junu prošle godine odbijena. Iz Bosil-metala tvrde da su pokrenuli upravni spor radi poništenja odluke Zavoda, koji je u toku.

Pravnik Organizacije za političku ekologiju (Polekol) Strahinja Macić, koji je analizirao pomenuto rešenje, smatra da je ono “zakonito i pravilno”.

"Jedina zakonita i pravilna odluka koju bi Upravni sud morao da donese s obzirom na domaće i međunarodne propise jeste da ne uvaži tužbu i da rešenje Zavoda ostane na snazi. Vrste i staništa koja se nalaze na ovom području, se štite Zakonom o zaštiti prirode, Zakonom o zaštiti životne sredine, Bernskom i Rio konvencijom, Direktivom o staništima, Uredbom o ekološkoj mreži i Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta.

Karamanička reka, Bezimeni potok i čitav sliv Dragovištice predstavljau posebno vredne vodotoke koji se, sa priobalnim pojasom, moraju štititi i saglasno čl. 4, 6. i 7. Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva“, navodi Macić.

Šta se događalo dok je radilo pilot postrojenje i šta je ostalo iza njega

Pilot postrojenje za preradu rude na ležištu Podvirovi izgrađeno je 2017. godine, dok je vađenje rude završeno tokom 2022. godine, kad je postrojenje prestalo sa radom, piše u Studiji uticaja. Bosil-Metal u odgovorima za Novi magazin navodi da je rad pilot postrojenja bio odobren na tri godine, počev od decembra 2017, uključujući izgradnju, montažu opreme i probni rad, kao i da je zbog pandemije kovida taj period produžen za još nekoliko meseci.

Iz kompanije tvrde da postrojenje nije služilo komercijalnoj eksploataciji, već isključivo tehnološkim ispitivanjima, što potvrđuju i nalazi inspekcije. Takođe navode da su radili u skladu sa važećim dozvolama i odobrenom projektno-tehničkom dokumentacijom, dok su „tvrdnje da je rudnik radio bez dozvole ili van granica eksploatacionog polja rezultat pogrešnog tumačenja činjenica i nedovoljnog poznavanja specifičnosti rudarske delatnosti.“

O tome rudarski inspektor, koji je protiv Bosil-Metala u junu 2022. godine tužilaštvu u Vladičinom Hanu podneo prijavu za privredni prestup, misli drugačije. Kako je navedeno u prijavi u koju je Novi magazin imao uvid, inspektor je tokom nadzora u junu 2021. godine utvrdio da Bosil-metal izvodi rudarske radove nakon što mu je isteklo odobrenje za to, a međuproizvod nastao preradom rude u pilot postrojenju odlaže izvan granica odobrenog eksplatacionog polja.

Sećanje na mutnu vodu

Kako je rad pilot postrojenja izgledao iz njegovog ugla, za Novi magazin priča profesor geografije iz Bosilegrada Ivica Arsov, sa kim razgovaramo tokom posete Bosilegradu.

"Na početku investicija, nova zaposlenja, nova radna mesta. Na samom početku niko nije razmišljao o tome kakve posledice taj pilot projekat može da izazove po meštane koji žive u tim selima i po samu prirodu", seća se Arsenov koji je i sportski ribolovac.

Zatim su, kaže, dok je radilo pilot postrojenje, ribolovci počeli da primećuju značajno smanjenje ribljeg fonda.

"Voda nije bila ovakva kao što je sada, imala je sivu boju i to je ukazivalo da nešto nije u redu. Primetili smo i da se biljke na obalama suše. Tu žive rakovi, potočna pastrmka koja je endemit. Ovo prirodno blago koje imamo treba da čuvamo i zato se borimo", poručuje.

Tog dana u Bosilegradu retko ko još je bio raspoložen da nam kaže da li se seća rada pilot postrojenja i kako vidi potencijalno otvraranje rudnika. “O tome se ovde malo priča, ništa se ne zna”, bio je jedan od komentara.

Ceo tekst pročitajte na sajtu Novog magazina.