Samo jedna od 34 javne česme u Beogradu ima ispravnu vodu za piće

Prema poslednje dostupnim podacima koji se mogu naći na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, na samo jednoj od 34 beogradske javne česme sa izvorskom vodom je voda ispravna za piće. U pitanju je javna česma Jajinci.

Na ostalim izvorištima, uključujući i Hajdučku česmu u Košutnjaku i Milošev konak, voda trenutno nije ispravna za piće. Tu spadaju i izvor na Avali, kao i izvori na posedima pojedinih verskih objekata poput manastira Rajinovac i crkava Svete Petke u Rakovici i na Kalemegdanu, prenosi sajt klima 101.

Neke česme sa izvorskom vodom, i pored hemijske i mikrobiološke ispravnosti vode ocenjene su kao nebezbedne jer je, kako pišeGradski zavod za javno zdravlje, "opšte stanje objekta javne česme nezadovoljavajuće".

Podsetimo, pre četiri godine tadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić, a sada jedna od glavnih osumnjičenih zbog pada nastrešnice u Novom Sadu, gde je pognulo 16 ljudi a jedna je težak invalid, objavio je na svom Fejsbuk profilu spot o fontani na Cvetnom trgu uz tekst "deo projekta u kojem će biti otvorene 54 nove fontane u centru Beograda". Do sada nije bilo novih fontana.

Prema analiza mesečnih podataka na sajtu Gradskog zavoda od početka ove godine, kao i na osnovu podataka iz ranijih godina, pokazuje nam da je, uz mala odstupanja, takvo stanje već godinama – ono predstavlja kontinuitet, a ne izuzetak.

Kako kaže Nenad Spasojević iz Centra za kreiranje politika i strategija, koji je radio na studiji o kvalitetu voda "Javne česme javna stvar" tokom prošle, 2024. godine, od ukupno 34 javne česme sa izvorskom vodom, voda na njih 19 je pri svakom merenju bila ocenjena kao neispravna.

"Čak i na poznatim i popularnim česmama, kao što su Hajdučka česma ili Milošev konak, koje jesu imale pozitivna merenja u toku godine, voda svejedno nije bila za piće u ključnim, letnjim mesecima", kaže Spasojević.

Problemi u merenju, upravljanju i informisanju

Sam broj javnih česmi u Beogradu na neki način predstavlja enigmu.

Javnih česmi koje su na sistemu gradskog vodovoda ima preko 200, ali prema informacijama dobijenh od građana, nisu sve u funkciji, jer se neretko događa da na pojedinim česmama voda nije dostupna ili je na česmama slab pritisak.

"S druge strane, javnih česmi sa izvorskom vodom koje su obuhvaćene važećim Programom kontrole kvaliteta podzemne vode ukupno ima 34. Taj broj nije konačan, jer se na teritoriji Beograda nalazi još nekoliko ovakvih objekata, ali one bi mogle biti obuhvaćene kontrolom u narednim godinama", navodi se u studiji.

Negde jedna negde dve kontrole mesečno

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd vrši mesečne kontrole kvaliteta podzemne, odnosno izvorske vode. Kontrola obuhvata mikrobiološki i fizičko-hemijski sastav podzemne vode. Iako je svetski standard da se uzorkovanja ovakve vode vrše dva puta mesečno, trenutno uzorkovanje se vrši "selektivno".

"Naime, Gradski zavod na 17 javnih česmi koje su u urbanom delu Beograda vrši dva puta mesečno kontrolu kvaliteta. Ali na preostalih 17 koje su u obodnim delovima grada, uzorkovanje vrši jednom mesečnom i to u periodu od aprila do septembra", ističe Spasojević.

Istorijski posmatrano javne česme imaju dugu tradiciju postojanja u Beogradu. Nekada su one bile izvor dostupnosti vode za mnoge građane i posebno su bile važne kada grad nije imao izgrađenu vodovodnu mrežu.

Beogradu nedostaju česme

Danas uloga javnih česmi je od velikog značaja usled klimatskih promena. Njihov značaj ogleda se u tome što pružaju građanima mogućnost osveženja tokom boravka na otvorenom, a posebno su važne tokom toplih perioda godine.

Mada javne česme ne mogu rešiti dublje izazove klimatskih promena, one su idealna privremena rešenja u procesu adaptacije građana na klimatske promene, posebno u urbanim sredinama. Samim tim trenutni broj javnih česmi koje su na sistemu gradskog vodovoda morao bi biti veći u urbanim sredinama Beograda, kako bi se olakšali procesi adaptacije građana.

Urbanom delu Beograda koji je posebno pogođen toplotnim talasima pored postojećih javnih česmi nedostaje postavljanje novih česmi, ali i bolje održavanje postojećih. Istraživanje koje smo realizovali pokazalo je da je u urbanom delu potrebno da se postavi oko 100 novih javnih česmi koje bi bile na sistemu gradskog vodovoda, čime bi se pokrila značajna površina, odnosno gde bi se građanima omogućila bolja dostupnost pijaće vode sa javnih česmi.