Čekanje i veći troškovi: Dok drugi pojednostavljuju procedure, Srbija komplikuje i usporava male proizvođače solarne energije

Iako Srbija zvanično sprovodi "Zelenu agendu" i planira sve veće procente električne energije iz obnovljivih izvora, to u praksi ne mora da bude slučaj.

Umesto toga Vlada i ministarstva povlače poteze koji, kako navode ljudi koji se bave energetikom, u stvari otežavaju proizvodnju struje. Tako je nedavno doneta odluka da se za solarne elektrane snage između 10,8 i 50 kW koje su se do sada u praksi postavljale kroz znatno jednostavniji postupak, zahteva pribavljanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova, odnosno građevinska dozvola.

U praksi to podrazumeva izradu tehničke dokumentacije, kao i administrativni postupak koji može trajati više meseci. Pored produženja rokova, ovo povećava i ukupne troškove projekta, ali i uvodi dodatnu neizvesnost u realizaciji. Prema pisanju specijalizovanog magazina Klima101, ugradnja solarnih elektrana ove veličine postaje skuplja između 1.500 i 2.000 evra.

"Ono što je važno naglasiti jeste da se ova promena odnosi upravo na segment koji je bio najdinamičniji – male komercijalne instalacije na krovovima - mali biznisi, javne ustanove, škole, manastiri - gde su projekti do sada bili relativno brzi i jednostavni za realizaciju. Upravo taj segment je nosio veliki deo rasta prozjumera u Srbiji", kaže za portal N1 Jelena Stojković-Terzić, programski direktor Centra za energetske analize.

Prema podacima "Registra kupaca proizvođača EDS" takvih elektrana priključenih na distributivni sistem ima 819, elektrana manjih od 10,8 kWh ima 797, a većih od 50 kW 132. Među 819 elektrana nalaze se i škole, vrtići, manastiri, fakulteti...

Stambene zgrade, veliki neiskorišćeni potencijal

Veliki neiskorišćeni potencijal su bile stambene zgrade. Potencijal potvrđuju podaci Republičkog geodetskog zavoda o broju stambenih zajednica. Beograd ima 26.282 stambene zajednice, Novi Sad 5.781, Kraljevo 645, Čačak 633, Pančevo 1.088, Jagodina 614, Kragujevac 1.058... Teoretski, samo Beograd mogao bi da smanji zagađenje u celoj zemlji, ali i troškove oko uglja za 40 odsto, što bi se odrazilo pozitivno na zdravlje i ekonomiju.

Prema podacima Elektrodistribucije Srbije (EDS), zaključno sa 31. decembrom 2025. godine, ukupan broj kupaca proizvođača/potrošača - prozjumera u Srbiji je 6.165. Ukupan instalisani kapacitet je 133 megavata.

Produžava se vreme od ideje do realizacije

Stojković-Terzić kaže da uvođenjem ove procedure, dolazi do nekoliko praktičnih posledica - produžava se vreme od ideje do realizacije, što je, ocenjuje, često ključno za investitore, povećava se inicijalna investicija i smanjuje atraktivnost projekta, a deo potencijalnih investitora odustaje ili odlaže ulaganje,

"Kada je reč o samim prozjumerima, iz ranijih razgovora i iskustava mogu da kažem da su ključni faktori uvek bili jednostavnost procedure i ekonomska isplativost. U tom smislu, ovakva promena će verovatno biti doživljena kao dodatno opterećenje", navodi Stojković-Terzić.

Brzina izdavanja dozvola je i do sada bila problematična. Prema rečima Nenada Maričića iz energetske zadruge "Elektropionir", procedure su i do sada bile dugačke.

"Znam za slučajeve ljudi koji čekaju po dve, tri pa čak i četiri godine kako bi dobili sve potrebne dozvole. Sada se očekuje da procedura duže traje", rekao je Maričić za portal N1.

Ministarstvo bez objašnjenja

N1 je kontaktirao nadležno ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za komentar povodom izmena pravilnika. Međutim, odgovor nismo dobili, što je na žalost uobičajena praksa kada je reč o pitanjima N1.

U međunarodnoj praksi je suprotno dominantan model

Obrazloženje ministarstva nije poznato ni Jeleni Stojković-Terzić.

"U svakom slučaju, meni nije jasno koji je konkretan cilj ove promene u kontekstu razvoja prozjumera, niti da li su pri njenom uvođenju sagledani širi efekti na tržište", ocenjuje Stojković-Terzić.

Ona kaže da u međunarodnoj praksi postoje različiti modeli, ali je dominantan pristup upravo suprotan – za sisteme ove veličine procedure se pojednostavljuju, kako bi se omogućila brža i masovnija primena.

"Važno je istaći da se razvoj prozjumera ne može posmatrati odvojeno od razvoja mreže. Bez paralelnih ulaganja u distributivnu mrežu i njenu fleksibilnost, dodatno administrativno usporavanje projekata ne rešava suštinske izazove integracije, već ih samo odlaže. Svako odlaganje ili opterećivanje može imati negativan uticaj na dalji razvoj ovog segmenta", zaključuje Stojković-Terzić.